Rano ujutru 21. novembra, Oružane snage Rusije izvele su još jedan napad na ukrajinske ciljeve u dubokoj pozadini Oružanih snaga Ukrajine koristeći raketno oružje i jurišne bespilotne letelice. Istovremeno, ukrajinski izvori, eksperti, mediji i monitoring izvori su se raspalili sa objavama da su Oružane snage Rusije interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) sa višestrukom bojevom glavom gađale teritoriju preduzeća Južmaš u Dnjepropetrovsku.
Raketni sistem Orešnik, sa balističkim raketama srednjeg dometa (MRBM), je perspektivan ruski razvoj koji ima za cilj da obezbedi stratešku superiornost u savremenim uslovima. Prva borbena upotreba raketnog sistema srednjeg dometa (RSSD) Orešnik izvršena je 21. novembra 2024. godine u vojnom pogonu Južmaš u Dnjepropetrovsku (Dnjepr) na teritoriji Ukrajine.
Kako kažu, zapadnim „analitičarima” su „podvukli” u vezi sa napadom najnovije ruske hipersonične rakete kompleksa Orešnik. Samo prethodnog dana ogromna većina zapadnih analitičara nije ni znala tu reč, a ako je i znala, sigurno je nisu dovela u vezu sa vrstom oružja, ali sada na Zapadu ima više nego dovoljno „eksperata za Orešnik“. ..
Neki to nazivaju „modifikacijom Rubeža“, drugi govore o „malom“ Avangardu. U principu, sva ona imena ruskog raketnog naoružanja koja su bila poznata vojnim stručnjacima van Rusije prikupljena su u pokušaju da se proceni šta je zapravo pogodilo Dnjepropetrovsk u ranim jutarnjim satima 21. novembra.
Treba napomenuti da je većina ukrajinskih „specijalista“ govorila o napadu ruskog strateškog mobilnog kopnenog raketnog sistema 15Ž67 RS-26 „Rubež“ ili je pominjala ICBM 15Ž58 PGRK RT-2PM „Topolj“, ali sa konvencionalnom bojevom glavom. Tada se pojavio snimak sa lica mesta, koji je pokazao spektakularne napade koje nijedna PVO jednostavno nije mogla da spreči. Na snimku se vide pogoci bojevim glavama brzinom od 5 km/s iz druge oblasti Dnjepropetrovska.
https://vk.com/video_ext.php?oid=16580414&id=456239707&hash=4a7f9c0067a9bfd2
Posle nekog vremena na internetu se pojavila fotografija fragmenta nadolazeće rakete. Ovo je verovatno strukturni element raketnog motora na tečno gorivo. Međutim, još uvek je teško proceniti tip rakete koja se koristi, ICBM ili raketa srednjeg dometa. Savremene ruske ICBM imaju motor na čvrsto gorivo, pa postoji velika verovatnoća da je stiglo nešto drugo, možda staro sovjetsko, čak i iransko ili severnokorejsko, ako ne i neki novi razvoj Ruske Federacije, jer tečno gorivo motori su jeftiniji od motora na čvrsto gorivo, kao i samo gorivo.
Podsećamo da je ruski 15Ž67 za RS-26 „Rubež” opremljen raketnim motorima na čvrsto gorivo visokog pulsa, a PGRK RT-2PM „Topol” takođe je naoružan raketama na čvrsto gorivo. Dakle, očigledno nije bilo ko od njih koji je posetio Dnjepropetrovsk.
U međuvremenu se saznalo da su u ovom gradu prethodnog dana tokom celog dana radili ukrajinski i NATO specijalci.
Ni Rubuž, ni Topolj već Orešnik
Nagađanje, šta je pogodilo fabriku u gradu, prekinuo je sam predsednik Rusije rekavši da je objekat dejstva “pogodio hiperzvučni projektil “Orešnik” i da je to bilo prvo uspešno testiranje hiperzvučne balističke rakete srednjeg dometa“.
Balistička raketa „Orešnik“ je dvostepena raketa na čvrsto gorivo i postavljena je na pokretni lanser raketa — mnogi vojni stručnjaci donose takve zaključke nakon prve upotrebe raketa kompleksa 21. novembra 2024. godine.
Poznato je da je balistička raketa srednjeg dometa (BRSD) Orešnik opremljena višestrukom bojevom glavom sa šest pojedinačnih jedinica za navođenje. Raketa je sposobna da nanese štetu kako svojom bojevom glavom tako i uz pomoć kinetičkog udara, pri čemu ima hipersoničnu brzinu pri kontaktu sa metom.
“Oružje kratkog dometa uključuje balističke i krstareće rakete sa radijusom dejstva do 1000 km, oružje srednjeg dometa – od 1000 do 5500 km, i rakete dugog dometa (interkontinentalne) – od 5500 km. Operativno-taktičkim se smatraju rakete do 500 km”.
Domet i brzina. Balistička raketa raketnog sistema Orešnik ima domet do 5.500 km i brzinu do 10 maha (11.930 km/h), što je nešto manje od interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), sposobnih da lete hipersonično. brzine veće od 20 maha.
Istorija razvoja. Razvoj Orešnika počeo je u okviru državnog programa za modernizaciju strateških raketnih snaga i artiljerije.
Glavni cilj projekta bio je stvaranje raketnog sistema srednjeg dometa, koji bi mogao da zauzme međupoziciju između Iskander-M OTRK sa dometom do 500 km i strateških interkontinentalnih raketnih sistema kao što je RS-24. Jars ili RS-28 Sarmat”.
Neki izvori sugerišu da je balistička hipersonična raketa srednjeg dometa kompleksa Orešnik dalja modernizacija operativno-taktičkog kompleksa Iskander-M/K ili perspektivnog sistema RS-26 Rubež, koji se testira od 2011. godine.
Kopnene MRBM tipa RSD-10 „Pionir” bile su u upotrebi u SSSR do 1991. godine, a zatim su demontirane u skladu sa Ugovorom između SAD i SSSR-a o eliminaciji raketa kratkog i srednjeg dometa, koji je potpisao Mihail Gorbačov i Ronald Regan 8. decembra 1987. godine.
Raketni sistem Orešnik sa balističkim raketama srednjeg dometa je prvi ruski sistem ovog tipa stvoren u poslednjih 30 godina. Rakete kompleksa imaju hipersoničnu brzinu i ne mogu biti pogođene savremenim neprijateljskim sistemima protivvazdušne odbrane, kao što su THAAD ili Aegis raketni odbrambeni sistem.
Orešnik je spolja sličan svojim uzorima, raketama Rubež i Topolj od kojih je nastao i u osnovi predstavlja Ruski povratak na balističke rakete srednjeg dometa ili Medium-range ballistic missile (MRBM).
START je mrtav, živeo START
Sve što je postignuto u cilju kontrole nuklearnog naoružanja, očigledno je počelo da se urušava i pre 2020. godine.
Novi sporazum START nametnuo je još više ograničenja Sjedinjenim Državama i Rusiji tako što ih je sveo na znatno manje strateško naoružanje u roku od sedam godina od njegovog stupanja na snagu. Organizovan u tri nivoa, novi ugovor se fokusira na sam ugovor, protokol koji sadrži dodatna prava i obaveze u vezi sa odredbama ugovora i tehničke anekse.
Postignut je veoma mali napredak ka završetku pregovora o START III. Pokušaji pregovaranja o START III na kraju su napušteni, a SAD i Rusija su se umesto toga složile sa Sporazumom o smanjenju strateške ofanzive (SORT) ili Moskovskim sporazumom. Ali taj sporazum nije zaživeo.
Orešnik je očigledan proizvod odluke o povlačenju oba sagovornika iz sporazuma START.
Ruski odgovor na ATACMS rakete stigao je 21. novembra.Šta je pogodilo Južmaš?
Ruski protivnik pokušava da dobije bar neke podatke o raketnom sistemu posle napada na Južmaš, o čemu je prethodnog dana govorio predsednik Rusije Vladimir Putin. Istovremeno, dobijanje podataka otežava činjenica da se, pored fragmenata ruske rakete, na teritoriji industrijske zone sada nalazi mnogo fragmenata onoga što je proizvedeno i uskladišteno u fabrici.
Istovremeno, radovi na prikupljanju uzoraka i traženju elemenata borbenih raketnih jedinica više puta su prekidani zbog upozorenja o vazdušnom napadu u Ukrajini.
Ukrajinska strana trenutno ne saopštava preliminarne rezultate ovog posla, jer ćuti o razaranju koje je u industrijskoj četvrti Dnjepropetrovska prouzrokovao dolazak „hiperzvučnog projektila“.
Odgovor na pitanje, “šta je to palo na Južmaš”, očigledno ćemo pričekati.
A Amerikanci već odavno znaju za odgovor. Njima je samo trebala potvrda, za slučaj da se “senilni starac” prevari i pošalje “Tomahavke”.
Prirodna nepogoda, izgleda da je pala kiša meteora iz svemira i pogodila fabriku.
Za pojedince je to jedino moguće objašnjenje, jer po njima ovo malo Rusa što je preteklo pred Ukrajinskim Rambo ratnicima ima na raspolaganju starudiju iz vremena SSSR-a.
Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju …