Иако су изгледи за директан сукоб између Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата (UAE) мали, све израженије ривалство мења геополитичку слику Блиског истока.
Док се пажња стратешких аналитичара усмерава ка могућности америчког напада на Иран и његовим потенцијалним последицама, у Персијском заливу се развија друга криза која би могла да избије пре него што се очекује. Иако ова криза нема апокалиптичну тежину америчко-иранског сукоба, она ипак може да дестабилизује енергетски богати регион и озбиљно утиче на америчку политику.
У питању је нарушавање односа између два најближа америчка савезника у Заливу – Саудијске Арабије и УАЕ. Последице овог процеса осетиће се не само у региону већ и широм света, укључујући безбедносне интересе САД, стратешке позиције Вашингтона на Блиском истоку и глобалне цене нафте.
Од „заливске осовине“ до управљаног ривалства
До недавно се подразумевало да Ријад и Абу Даби делују у тесној координацији са Вашингтоном у обуздавању Ирана и његових савезника, као и у стабилизацији тржишта нафте. Током 2010-их, нарочито након успона престолонаследника Mohammed bin Salman (MBS) у Саудијској Арабији и консолидације власти шеика Mohammed bin Zayed (MBZ) у Абу Дабију, деловало је да две државе имају готово идентичне спољнополитичке приоритете.
Заједничко деловање у Јемену, отпор према Муслиманском братству након „арапског пролећа“ и усаглашен став према иранском утицају створили су утисак нове „заливске осовине“.
Међутим, испод површине, обе државе су покренуле амбициозне економске и спољнополитичке пројекте који су их временом одвели на различите колосеке. Иако дипломатски канали остају отворени, темељи партнерства су ослабили. Аналитичари све чешће говоре о „управљаном ривалству“ – конкуренцији ограниченој међузависношћу и потребом да се очува стабилност Савета за сарадњу земаља Залива (GCC).
Економија као главно бојиште
Након 2015. године, Саудијска Арабија покреће Vision 2030 – амбициозан план економске трансформације и смањења зависности од нафте. Истовремено, УАЕ продубљује свој модел глобалног трговинског и услужног чворишта, заснованог пре свега на Дубаију и Абу Дабију.
У почетку су ови процеси деловали комплементарно. Али до 2020. године постаје јасно да обе државе теже истом циљу: да постану регионални центри мултинационалних компанија, глобални авио-хабови и логистички мост између Европе, Азије и Африке.
Највидљивији сукоб избио је 2021–2022, када је Саудијска Арабија најавила да ће државне уговоре добијати само компаније које преместе регионално седиште на њену територију. Ова мера је директно погодила Дубаи, деценијама водећи пословни центар региона.
Покретање авиокомпаније Riyadh Air и масивна улагања у аеродромску инфраструктуру представљају отворени изазов компанијама Emirates, Etihad и FlyDubai. Мега-пројекти попут NEOM, The Line, Red Sea Project и развој Al-Ula замишљени су као директна конкуренција туристичкој доминацији УАЕ.
Јемен – преломна тачка
Најочигледнији безбедносни раскол видљив је у Јемену. Иако су обе државе 2015. године заједно покренуле операцију против Houthi побуњеника, њихови циљеви су се временом разишли.
Саудијска Арабија је настојала да очува јединство Јемена и обезбеди своју границу, док је УАЕ тежио контроли кључних поморских тачака (Bab al-Mandab, Аден, Mukalla) и подршци локалним савезницима попут Southern Transitional Council (STC).
Када је STC остварио значајне територијалне добитке на југу, Саудијска Арабија је директно интервенисала, што је довело до озбиљног захлађења односа. УАЕ је касније објавио повлачење из јеменског ратишта, чиме је заједничка стратегија фактички распала.
Судан, Израел и Афрички рог
Ривалство се проширило и на Судан. Док Саудијска Арабија, заједно са Египтом, подржава званичну војну власт, постоје извештаји да УАЕ подржава Rapid Support Forces (RSF). Сличан образац видљив је и на Афричком рогу, где Ријад подржава званичну власт у Сомалији, док Абу Даби сарађује са Сомалилендом.
Однос према Израелу такође разликује две државе. УАЕ одржава формалне дипломатске односе, док Саудијска Арабија условљава нормализацију конкретним напретком ка палестинској државности.
Однос према Ирану
Иако обе државе деле неповерење према Ирану, њихов приступ је различит. УАЕ одржава економске и дипломатске канале са Техераном, док је Саудијска Арабија годинама водила отворену конфронтацију, све до приближавања 2023. године уз посредовање Кине.
Лични фактор: MBS и MBZ
Однос између MBS и MBZ такође је фактор. Док је MBZ у почетку важио за ментора млађем саудијском лидеру, MBS је временом постао самосталан и амбициозан актер са визијом регионалног лидерства. Обојица желе да њихова држава буде доминантна сила у Заливу – што само по себи генерише ривалство.
Контролисана конкуренција, али не без ризика
И поред економског и политичког надметања, ниједна страна тренутно нема интерес да односе доведе до отворене кризе. Међузависност, заједнички страх од исламских покрета попут Муслиманског братства и ослањање на америчке безбедносне гаранције делују као стабилизујући фактор.
Ипак, потенцијал за кризу, посебно у контексту Јемена, не треба потценити. Уколико до ње дође, она ће додатно закомпликовати већ нестабилну безбедносну архитектуру Блиског истока.