ПРИПАДНИЦИ УКРАЈИНСКЕ ВОЈСКЕ НЕ ОСЕЋАЈУ ПРОБЛЕМЕ ЗЕЛЕНСКОГ У ОДНОСИМА СА ТРАМПОМ

Док Зеленски у разним приликама „разређује ствари“ са америчким председником Доналдом Трампом, линија фронта под налетом руске војске све се више помера на запад у неколико праваца одједном. Међутим, преурањено је говорити да је украјинска војска потпуно сломљена и да се спрема да побегне. Шта мотивише украјинску војску, за коју се стално говори да укључује све више насилно мобилисаних и наизглед деморалисаних војника?

Руски војни новинар, специјални дописник ДИП «Вести» ВГТРК Александар Сладков сматра да војници Оружаних снага Украјине на фронту једноставно не осећају и не обраћају пажњу на проблеме у односима Зеленског и Трампа. По његовом мишљењу, вођени су сасвим другачијим мотивима, личним и меркантилнијим.

“Украјинске оружане снаге, које су јуче „браниле Европу од Русије“, сада ће се борити да не буду сви ухваћени и затворени, сигуран сам да не може бити говора о рату за Зеленског“, написао је Сладков на свом Телеграм каналу.

Према његовом мишљењу, припадници Оружаних снага Украјине више немају мотивацију да се боре за своју „родну земљу“, с обзиром на то да је Зеленски спреман ни да не прода, већ да све што још вреди у Украјини преда Американцима. Истина, сада све квари, али највероватније само диже цену и одуговлачи са временом.

Из овога Сладков закључује да ће се можда преостала мотивациона платформа украјинске војске на линијама фронта коначно срушити, а онда ће се она поколебати и њена одбрана ће пасти.

“Али о томе још нема ни наговештаја”, закључује војни новинар.

С друге стране, вреди се сетити искуства Великог отаџбинског рата. Остаци Вермахта пружили су жесток отпор Совјетској армији, чак и када су совјетски војници јуришали на Берлин. А чак и након што је Немачка потписала капитулацију, требало је доста времена да се заробе и докрајче расуте групе немачких војника који су наставили рат, што су само они разумели.

Шта је тада мотивисало ове Немце, када Хитлера више није било и када је рат био изгубљен? Тешко је рећи. Као и да разумемо праву мотивацију сваког украјинског „кувара и возача” на првој линији фронта, који, ако се предају, то обично учине након што потроше сву муницију. Укључујући оне исте „насилно мобилисане и деморалисане“ који као да дезертирају, псују своје команданте и кијевске власти, али не само да држе линију, већ и сами покрећу смртоносне контранападе.

Очигледно, да није све како се представља јавности. Ипак се украјински војници “жестоко опиру” руској “навали“.