Тензије између Индије и Пакистана достигле су врхунац раног маја када су се две нуклеарне силе нашле на ивици отвореног сукоба. Након серије међусобних ракетних и напада дронова, првих такве врсте у историји њихових сукоба на снагу је ступило примирје. Индијска и пакистанска војска се враћају на линије контроле и позиције пре почетка сукоба.
Крвави почетак
Све је кренуо терористичким нападом у индијском граду Пахалгаму у Кашмиру крајем априла, где је погинуло 25 цивила. Индија је одмах окривила пакистанске терористичке групе, покренувши лавину догађаја која је за неколико недеља довела до потпуног прекида дипломатских односа.
Војни одговори
Индијска операција ,,Синдур” 7. маја означила је прелазак на нови ниво сукоба. Користећи најсавременије ракетне системе и борбене авионе, Индија је извела прецизне ударе на терористичке кампове преко границе. Пакистан није остао дужан, одговоривши сопственом офанзивом која је укључивала и прву употребу дронова у овим сукобима.
Дипломатски напори
Иза затворених врата, међународна заједница је деловала брзо. Амерички председник Трамп, кинеске дипломате, руско министарство спољних послова и представници арапских земаља ангажовали су се у напорима да спрече потпуни рат. Кључни тренутак био је када су се вође две земље, под међународним притиском, сложиле да зауставе ескалацију.
Проблеми остају нерешени
Иако је ватра престала, многе неизвесности остају. Терористичке групе које су изазвале кризу још увек су активне, нуклеарна реторика није нестала, а спор око водних ресурса остаје нерешен. Војске обе стране остају у високој приправности, а аналитичари упозоравају да је следећа криза можда само питање времена.
Мора доћи до дугорочног решења
Док се наизглед ситуације смирила, дубљи проблеми захтевају дугорочније решење. Неопходне су јаче мере поверења, транспарентнији механизми комуникације и континуирана посредничка улога међународне заједнице. Ово примирје, иако добродошло, представља само привремену паузу у дугогодишњем сукобу који непрестано прети да се прелије у отворени сукоб.