Пољска и Француска потписале су 9. маја споразум у Нансију, који подразумева узајамну одбрану и сарадњу, где се стране обавезују на војну подршку у случају напада, заједничке вежбе и дубљу индустријску сарадњу. Овај потез представља јасан сигнал Русији и покушај јачања европске безбедне архитектуре.
Обавеза безбедности: Међусобна војна подршка
Споразум између пољског премијера Доналда Туска и француског председника Емануела Макрона обухвата обавезу да обе државе уколико буде нападнута једна, морају да пруже помоћ другој, укључујући војну акцију у складу са Чланом 5 НАТО-а, Уговором о Европској унији и Повељом Уједињених нација.
„Од данас, Пољска и Француска могу да рачунају једна на другу у свакој ситуацији“, рекао је Туск током конференције за новинаре. „Дајемо једна другој узајамне гаранције безбедности, које ћемо схватити смртно озбиљно.“
Макрон је додао да Француска може да мобилише своје војне снаге у року од 30 дана уколико Пољска буде под нападом, истичући спремност Париза да брани европске вредности и стабилност.
Заједничке вежбе, обука и технички развој
Нови споразум обухвата побољшање интероперабилности између пољских и француских оружаних снага кроз: заједничке војне вежбе у стратешким регионима, размену официра и сарадњу у војном образовању и олакшан транзит и стационирање трупа на територији обе земље.
Поред оперативних активности, споразум такође отвара пут за интензивнију сарадњу у одбрамбеној индустрији, укључујући могућу куповину француских авиона-танкера Airbus A330 MRTT и проширење сарадње у производњи артиљеријске муниције.
Нуклеарни кишобран није укључен – Зашто је то важно
Иако су многи аналитичари очекивали да споразум обухвати питање нуклеарног кишобрана, Француска није далa експлицитне гаранције да ће Пољску покрити под својом нуклеарном заштитом.
Француска нуклеарна доктрина фокусирана је на одвраћање, а не на директну војну подршку. Како је рекао аналитичар Станислав Валсковски са портала Defence24: „Концепт дељења нуклеарног оружја није на столу за Француску. Нити постоји реална могућност трајног распоређивања француских подморница у Балтичком мору.“
Та чињеница је изазвала критике у пољским медијима, нарочито од стране десничарских политичара који сматрају да споразум има превише политичког него војног значаја.
Од Украјине до Балтика: Безбедносни контекст
Пољска, која је постала највећи трошилац на одбрану у НАТО на основу процента БДП-а (пројектовано 4,7% за 2025), настоји да диверзификује своје безбедносне партнера, упркос чврстим везама са САД.
Споразум је закључен у контексту наставка рата у Украјини и недостатка сигурности у регионалним односима. Оба лидера су нагласили потребу за европском водством у безбедносним питањима, као и за повећаном производњом одбрамбених капацитета у Европи.
Шта још споразум нуди? Технологија, свемир и вештачка интелигенција
Поред војних обавеза, споразум обухвата широке планове за сарадњу у: сајбер безбедности, вештачкој интелигенцији (AI), квантним технологијама, свемирској индустрији и цивилној нуклеарној енергији
Француска и Пољска су договориле годишњи билатерални форум у циљу размене знања и започињања заједничких индустријских пројеката.
Закључак: Европа која се брани сама
Потписивање споразума у Нансију, управо у време када Русија слави Дан победе, било је намерно симболично – сигнал Москви, али и Вашингтону, о томе да Европа почиње да преузима већу улогу у безбедносним питањима.Како је рекао Макрон: „Заједно са Пољском и нашим европским партнерима, одлучили смо да преузмемо већу одговорност за сопствену одбрану. Доживљавамо стратешко буђење у европској одбрани.“
Овај споразум може бити почетак нове ере у европској одбрани — где се савези граде не само ради одбране, већ и ради индустријског и технолошког суверенитета.