Od ponovnog oživljavanja pobunjeničke grupe M23 na istoku 2022. godine, Demokratska Republika Kongo je nastojala da odbrani svoj suverenitet vojnom strategijom koja se u velikoj meri oslanjala na zastupnike, koalicije, plaćenike i savezničke snage.
To je proizvelo zbunjujuću mešavinu boraca daleko od glavnog grada Kinšase. Nijedna od regionalnih snaga iz istočne i južne Afrike nije donela stabilnost, dok su se lokalne provladine milicije zvane Vazalendo (svahili za „patriote”) i pobunjenici M23 borili jedni protiv drugih i nekažnjeno terorisali civile. Nastavljajući da traži načine da dopuni Oružane snage Konga (FARDC), vlada je 2023. godine uspostavila rezervnu vojsku, poznatu kao Rezervna armija odbrane (RAD), koju čine naoružane grupe i pripadnici milicije.
Parlament je jednoglasno usvojio zakon, ali ga je kritikovao u raspravi. Jedan član je upozorio da se ne gradi „vojska paralelna sa republičkom vojskom“.
RAD postaje operativan dve godine kasnije, ali su neki stručnjaci upozorili DR Kongo da ne koristi oružane grupe kao pomoćne jedinice. Judit Verveijen, pomoćnik profesora međunarodnih razvojnih studija na Univerzitetu u Utrehtu, i Mišel Til, viši programski oficir u swisspeace istraživačkom institutu, nedavno su rekli da će rezerva vojske DR Kongo ovekovečiti greške iz prošlosti.
„Prva pojava pobune M23 2012. godine bila je rezultat pogrešne integracije pobunjenika“, napisali su u članku od 27. januara za časopis The Conversation Africa. „Rezervna vojska rizikuje da oslobodi istu dinamiku nagrađivanja pobune dodeljivanjem položaja vođama naoružanih grupa i davanjem im nekažnjivosti za nasilje u prošlosti”.
Zauzimanje glavnog grada Severnog Kivua, Gome, od strane M23 krajem januara predstavljalo je veliku eskalaciju u dvogodišnjim borbama koje su trajale skoro svakodnevno. Prisustvo ruandskih snaga podiglo je ulog i pretnju po civile.
Rigobert Minani iz Centra za studije društvene akcije sa sedištem u Kinšasi rekao je da je u poslednjih trideset godina u sukobu u Kivuu učestvovao zapanjujući broj državnih i regionalnih vojnih i nedržavnih oružanih grupa.
„Sada je razlika u tome što M23 zauzima teritoriju tri puta veću nego 2012.“, rekao je on u intervjuu Natanijelu Ouksu iz Vilson centra 30. januara. „Postoji vrlo jasna, veoma izražena umešanost ruandskih specijalnih snaga koje ne oklevaju da pređu granicu i podržavaju pobunu u borbi protiv vojske Konga.“
Izveštaj eksperata Ujedinjenih nacija objavljen u julu 2024. godine detaljno opisuje nalet od 3.000 do 4.000 ruandskih vojnika i teškog naoružanja u istočni DR Kongo. Direktna podrška Ruande omogućila je širenje M23, što je zauzvrat dalo liderima vlade Konga podsticaj da legitimišu oružane grupe u dobrovoljačke snage teritorijalnih branilaca.
Verveijen i Til su rekli da su se mnoge od stotina naoružanih grupa u Severnom i Južnom Kivuu promenile u Vazalendo čak i ako nisu deo borbe protiv M23.
„Većini Vazalendo grupa je dozvoljeno da slobodno lutaju i dramatično su proširile svoje zone uticaja i nasilne sisteme generisanja prihoda“, napisali su. „Ovo uključuje oporezivanje na pijacama i brzo rastuće blokade puteva, ali i otmice sa otkupninom i naručena ubistva. Takođe postoje dokazi da se grupe Vazalendo bave mučenjem, seksualnim nasiljem i proizvoljnim hapšenjima, i često regrutuju decu vojnike”.
Eksperti UN su detaljno opisali kako su vladine i vojne vlasti prevezle vođe 48 grupa Vazalendo u Kinšasu u aprilu 2024. i rekli im da „ostanu ujedinjeni“ i da nastave sa mobilizacijom „mladih“ regruta. Vlasti su takođe rekle liderima Vazalenda da pripreme spiskove svojih boraca kako bi mogli da budu integrisani u novu rezervnu vojsku nakon sukoba sa M23.
Službenici FARDC i vladini zvaničnici su u više navrata govorili stručnjacima UN da je snabdevanje i raspoređivanje grupa Vazalendo u borbi „neophodno zlo“. To je rekao i predsednik Konga Feliks Čisekedi, koji je 2024. godine za francuski list Le Monde priznao da su borci Vazalenda bili „neobučeni civili“.
„Vojska rezerva se može tumačiti kao najnoviji pokušaj rešavanja decenijama starog problema otklanjanja mnogih naoružanih grupa u istočnom DR Kongo, ovog puta dovođenjem u okrilje države, ali ne i u vojsku“, napisali su Verveijen i Til.„Međutim, ovo rešenje rizikuje da oslobodi mnoge iste štetne dinamike kao i integracija vojske. To može da podstakne oružanu mobilizaciju i militarizaciju, a ne da je obuzda.”