OPERACIJA PEJDŽER: “MOSAD NIKADA NE SPAVA, ON SE SAMO NEKAD MALO OPUSTI”

Da, ako neko nije poštovao izraelski Mosad, vreme je da počne. Operacija, koja je već nazvana „Pejdžer“, vredna je poštovanja kao odlično planirana i izvedena specijalna operacija i sigurno će ući u anale istorije specijalnih službi a i u njihove udžbenike. Kao primer kako se naizgled luda ideja može oživeti sa velikim efektom.

Pejdžer je odavno izgubio mobilnu komunikaciju. Ali kao što vidimo, još uvek postoje regioni u kojima je pejdžer tražen i popularan. I nije sve u ceni.

Lična mreža radio poziva (tako se zvanično zove pejdžer mreža) je sistem predajnika i prijemnika za jednosmerni bežični prenos poruka. Kao što se sećaju svi koji su bili aktivni tokom devedesetih godina prošlog veka, neko ko je želeo da pošalje poruku na pejdžeru pozvao je operatera kompanije, pozvao pretplatnički broj i diktirao poruku. Tajnost i poverljivost su na telegrafskom nivou, ali niko nije provalio šifrovane poruke. Sigurno je samo da operateri pejdžer kompanija imaju najtoplije uspomene na svoj rad. O tonama prenesenih gluposti, uključujući.

U čemu je “trik” pejdžera? U jednostavnosti, koja se može uporediti sa pištoljem Zastava M-57. Signal prenosi bazna stanica, koja je moćan predajnik. Signal prima prenosivi pretplatnički prijemnik – pejdžer. Svakom prijemnom uređaju se dodeljuje jedinstveni broj. Pejdžer stalno „sluša“ određenu radio frekvenciju i čeka dok sa stanice ne stigne poziv na njegov broj. „Čuvši“ kodni broj, pejdžer prelazi u aktivni režim, prima, dekodira, proširuje i prikazuje poruku na ekranu. Sve. Domet zavisi od snage predajnika.

Treba napomenuti da komunikacija putem pejdžera ima niz prednosti u poređenju sa ćelijskom komunikacijom:

• niska cena komunikacije;
• bezbednost: odsustvo predajnika u pejdžeru onemogućava određivanje lokacije uređaja;
• autonomija: dve baterije veličine AAA baterije su dovoljne za oko dva do tri meseca rada pejdžera.

Postoje i pejdžeri u kojima je moguće slati odgovore na poruke, ali oni više nemaju takve prednosti, a dvosmerna komunikacija već ukazuje na prisustvo predajnika sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.

To je sve o uređaju koji je izazvao takvu pometnju. Sada, međutim, eksplodiraju radio kasete, voki-toki i telefoni, odnosno svi uređaji koji imaju prijemnike.

© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵל

Dana 17. septembra nekoliko hiljada pejdžera eksplodiralo je istovremeno u Libanu. A ovi pejdžeri su povredili više od tri hiljade ljudi, od kojih je 11 umrlo od zadobijenih rana. Mnogi ljudi su oslepeli, uključujući i iranskog ambasadora u Libanu. Ali oko 2.600 od oko 3.200 žrtava su pripadnici Hezbolah. Odnosno, ogromna većina.

Upravo zato što se pejdžer ne može pratiti, Hezbolah je koristio ove uređaje za koordinaciju svojih akcija.

Zašto je iranskom ambasadoru potreban pejdžer Hezbolaha je posebno zanimljivo pitanje.

Naravno, počeo je talas na temu „Ko je kriv?“

Osnivač Gold Apollo, Ksu Čing-Kuang, izdao je saopštenje da kompanija nema nikakve veze sa incidentom. Pejdžeri nisu proizvedeni na Tajvanu, već u jednoj od evropskih zemalja po licenci. Konkretno, u Mađarskoj.

© Gold Apollo Co., Ltd.

Ali odmah je postalo jasno da se BAC Consulting, registrovan u Budimpešti, ne bavi proizvodnjom pejdžera koji bi mogli da se isporučuju u Liban. Ovo je izjavila izvršna direktorka kompanije Kristijana Barsoni-Arcidijakono. Kompanija je dalje odbila da daje bilo kakve komentare na ovu temu. Vredi napomenuti da iz nekog razloga nije otkriveno ime češke kompanije koja je sastavljala pejdžere.

Seriju uređaja je početkom marta kupio državljanin Katara sa isporukom u Bejrut. Štaviše, operacija je izvedena besprekorno i uz poštovanje tajnosti do samog trenutka detonacije eksploziva. Očigledno, prilikom sklapanja, u svaki pejdžer je stavljena mala (3-4 grama) količina plastičnog eksploziva, a litijumska baterija je igrala ulogu detonatora.

Mnogi vlasnici pejdžera izbegli su tužnu sudbinu upravo zato što su od njih uklonili uređaje koji su počeli da se zagrevaju. A oni koji su grejanje pripisivali vrućini (što uopšte i nije iznenađujuće) našli su se u neprijatnim situacijama.

Brojni video snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju scene haosa na ulicama Bejruta, glavnog grada Libana, dok su kola hitne pomoći prevozila desetine povređenih ljudi, od kojih su mnogi imali opekotine po rukama i butinama. Slične scene odigrale su se i drugde u Libanu, uključujući južni grad Tir, kao i u selima širom doline Beka i južnog Libana.

© Screenshot You Tube

Jasno je da usluge pejdžer mreže nisu koristili samo pripadnici Hezbolaha, već i obični građani. A to je samo pojačalo panični efekat istovremene detonacije nekoliko hiljada pejdžera.

Generalno, vreme je da rukovodstvo Hezbolaha razmisli o bezbednosti sopstvene komunikacione mreže, a ranije je izražena zabrinutost da je Izrael možda uspeo da prodre u komunikacione mreže grupe. Ova spekulacija, iako nepotvrđena, podstaknuta je od oktobra ubistvom nekoliko komandanata Hezbolaha, sa napadima na lokacije koje se generalno smatraju bezbednim.

Liban, a posebno Bejrut, bio je na izraelskom radaru otkako je Hezbolah započeo kampanju raketnih i dronova na Izrael pre skoro godinu dana u znak solidarnosti sa Hamasom, nakon što je Hamas pokrenuo iznenadnu invaziju 7. oktobra 2023. godine čime je započeo sadašnji sukob u Gazi.

.Raketni napadi, udari dronova, pa čak i redovne vatrene borbe između boraca Hezbolaha i izraelske vojske postali su nešto veoma uobičajeno na libanskoj granici. Tenzije između Izraela i Hezbolaha naglo su porasle poslednjih meseci, što je izazvalo strahove da će sukobi prerasti u potpuni sukob.

Jedan od ključnih aspekata sukoba je izraelski plan da vrati desetine hiljada Izraelaca koji su evakuisani iz gradova duž severne granice sa Libanom kada je Hezbolah počeo da ispaljuje rakete na gradove. Pošto je povratak ovih evakuisanih osoba sada odobren od strane izraelskih zvaničnika, pojavile su se spekulacije da bi protiv te militantne grupe mogla biti pokrenuta velika vojna operacija.

Može se samo zamisliti kakva će druga strana reagovati na takve vesti. Posmatrajući šta se dešava u Gazi, libanski saveznici verovatno neće poželeti takvu sudbinu. U međuvremenu, ovo nije prvi put da Izrael ulazi na teritoriju svog suseda. I postoji razlog: pored evakuacije, borbe između Izraela i Hezbolaha do sada su rezultirale stotinama mrtvih, većinom pripadnika libanske grupe, a u manjoj meri i izraelskih civila i vojnika.

A sada – operacija sa pejdžerima. Već se šire spekulacije o tome kako je Izrael mogao da izvede ovu operaciju.

Mnogi stručnjaci širom sveta skloni su da veruju da je na neki način koji izaziva poštovanje, eksploziv postavljen direktno u kućišta pejdžera direktno na proizvodnim linijama. Pozivaju se različite opcije, od PETN (pentaeritritol tetranitrat, relevantan uprkos starosti) do S-4. Sve će učiniti.

Druga stvar je da su se litijumske baterije u pejdžerima pregrejale, pretvarajući ih u improvizovane eksplozivne naprave, male snage, ali deluju kao detonatori. Pored toga, litijum veoma dobro gori sam po sebi, što je samo povećalo stepen izloženosti. Na ovaj način, Izrael bi mogao daljinski da izazove „termičku eksploziju“ u kojoj se uređaj ili zapali ili eksplodira. Takođe je moguće da postoji kombinacija dva faktora: fizičke promene na uređajima i upotreba zlonamernog softvera koji bi mogao da izazove kratak spoj baterija.

Pretvaranje svakodnevne bežične elektronike u improvizovane eksplozivne naprave može izgledati kao mračna naučna fantastika, ali zapravo nije tako nategnuto. Ovo je već realnost.

Mogućnost povezivanja sa ovim uređajima i pristupanja i pokretanja datoteka unutar, barem u teoriji, već postoji. Mogućnost daljinskog ciljanja ljudi, ne samo ljudi, već i određenih ljudi koji koriste svoj mobilni uređaj, sa elektronskom identifikacijom otiska prsta, takođe je koncept bez presedana za razumevanje.

Ovo nije raketa koja koristi signal satelitskog telefona. To je masovno

Možemo reći da smo 17. septembra zakoračili u novu eru. Era elektronskog ratovanja, gde oružje za masovno uništenje nisu atomske ili nuklearne bombe, već nam poznate svakodnevne sprave. Do ovog trenutka to je bilo teško i zamisliti, ali… desilo se.

A 18. septembra počele su da eksplodiraju veće naprave. Voki-toki i radio-uređaji. I ovde je efekat bio impresivniji, jednostavno zbog činjenice da je bilo više prostora u radiju i radio stanici gde je mogao da se postavi eksploziv.

© Screenshot You Tube

Naprave su počele masovno da eksplodiraju u bejrutskom predgrađu Dahie, tačno tamo gde se nalazi glavni štab Hezbolaha. Kako prenosi Reuters, radio aparate koji su eksplodirali 18. Hezbolah je kupio pre pet meseci, otprilike u isto vreme kada su kupljeni pejdžeri koji su eksplodirali. Sada stanovnici Bejruta objavljuju snimke izgorelih automobila i požara koji su se dogodili u stambenim zgradama.

Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je da je u novoj seriji elektronskih eksplozija poginulo devet ljudi, a povređeno više od 300.

S jedne strane, može se odati priznanje izraelskim obaveštajnim službama za izvođenje takve operacije. To je zaista odličan posao, ako samo posmatrate operaciju kao nešto apstraktno.

I tu je ćutanje i izostanak komentara sa izraelske strane najbolja potvrda da je to njihovo delo. U opštim crtama, kako kažu.

S druge strane, naš svet je prilično neobično mesto, a gde je garancija da sutra gospodi teroristi neće pasti na pamet da, na primer, telefone određene marke natrpaju eksplozivom i onda organizuju akcije visokog profila? Generalno, sigurani da im je to već palo na pamet, jedino pitanje je sprovođenja. Ovo i dalje zahteva znanje i tehnologiju koja nije uvek dostupna običnim teroristima.

Međutim, sam koncept „običnog teroriste“ je veoma nejasan.

Generalno, Izrael je otvorio novu prekretnicu u istoriji sveta.

A to nije i neće biti, po prvi put.