Да, ако неко није поштовао израелски Мосад, време је да почне. Операција, која је већ названа „Пејџер“, вредна је поштовања као одлично планирана и изведена специјална операција и сигурно ће ући у анале историје специјалних служби а и у њихове уџбенике. Као пример како се наизглед луда идеја може оживети са великим ефектом.
Пејџер је одавно изгубио мобилну комуникацију. Али као што видимо, још увек постоје региони у којима је пејџер тражен и популаран. И није све у цени.
Лична мрежа радио позива (тако се званично зове пејџер мрежа) је систем предајника и пријемника за једносмерни бежични пренос порука. Као што се сећају сви који су били активни током деведесетих година прошлог века, неко ко је желео да пошаље поруку на пејџеру позвао је оператера компаније, позвао претплатнички број и диктирао поруку. Тајност и поверљивост су на телеграфском нивоу, али нико није провалио шифроване поруке. Сигурно је само да оператери пејџер компанија имају најтоплије успомене на свој рад. О тонама пренесених глупости, укључујући.
У чему је “трик” пејџера? У једноставности, која се може упоредити са пиштољем Застава М-57. Сигнал преноси базна станица, која је моћан предајник. Сигнал прима преносиви претплатнички пријемник – пејџер. Сваком пријемном уређају се додељује јединствени број. Пејџер стално „слуша“ одређену радио фреквенцију и чека док са станице не стигне позив на његов број. „Чувши“ кодни број, пејџер прелази у активни режим, прима, декодира, проширује и приказује поруку на екрану. Све. Домет зависи од снаге предајника.
Треба напоменути да комуникација путем пејџера има низ предности у поређењу са ћелијском комуникацијом:
- ниска цена комуникације;
- безбедност: одсуство предајника у пејџеру онемогућава одређивање локације уређаја;
- аутономија: две батерије величине ААА батерије су довољне за око два до три месеца рада пејџера.
Постоје и пејџери у којима је могуће слати одговоре на поруке, али они више немају такве предности, а двосмерна комуникација већ указује на присуство предајника са свим последицама које из тога произилазе.
То је све о уређају који је изазвао такву пометњу. Сада, међутим, експлодирају радио касете, воки-токи и телефони, односно сви уређаји који имају пријемнике.
Дана 17. септембра неколико хиљада пејџера експлодирало је истовремено у Либану. А ови пејџери су повредили више од три хиљаде људи, од којих је 11 умрло од задобијених рана. Многи људи су ослепели, укључујући и иранског амбасадора у Либану. Али око 2.600 од око 3.200 жртава су припадници Хезболах. Односно, огромна већина.
Управо зато што се пејџер не може пратити, Хезболах је користио ове уређаје за координацију својих акција.
Зашто је иранском амбасадору потребан пејџер Хезболаха је посебно занимљиво питање.
Наравно, почео је талас на тему „Ко је крив?“
Оснивач Gold Apollo, Ксу Чинг-Куанг, издао је саопштење да компанија нема никакве везе са инцидентом. Пејџери нису произведени на Тајвану, већ у једној од европских земаља по лиценци. Конкретно, у Мађарској.
Али одмах је постало јасно да се BAC Consulting, регистрован у Будимпешти, не бави производњом пејџера који би могли да се испоручују у Либан. Ово је изјавила извршна директорка компаније Кристијана Барсони-Арцидијаконо. Компанија је даље одбила да даје било какве коментаре на ову тему. Вреди напоменути да из неког разлога није откривено име чешке компаније која је састављала пејџере.
Серију уређаја је почетком марта купио држављанин Катара са испоруком у Бејрут. Штавише, операција је изведена беспрекорно и уз поштовање тајности до самог тренутка детонације експлозива. Очигледно, приликом склапања, у сваки пејџер је стављена мала (3-4 грама) количина пластичног експлозива, а литијумска батерија је играла улогу детонатора.
Многи власници пејџера избегли су тужну судбину управо зато што су од њих уклонили уређаје који су почели да се загревају. А они који су грејање приписивали врућини (што уопште и није изненађујуће) нашли су се у непријатним ситуацијама.
Бројни видео снимци објављени на друштвеним мрежама приказују сцене хаоса на улицама Бејрута, главног града Либана, док су кола хитне помоћи превозила десетине повређених људи, од којих су многи имали опекотине по рукама и бутинама. Сличне сцене одиграле су се и другде у Либану, укључујући јужни град Тир, као и у селима широм долине Бека и јужног Либана.
Јасно је да услуге пејџер мреже нису користили само припадници Хезболаха, већ и обични грађани. А то је само појачало панични ефекат истовремене детонације неколико хиљада пејџера.
Генерално, време је да руководство Хезболаха размисли о безбедности сопствене комуникационе мреже, а раније је изражена забринутост да је Израел можда успео да продре у комуникационе мреже групе. Ова спекулација, иако непотврђена, подстакнута је од октобра убиством неколико команданата Хезболаха, са нападима на локације које се генерално сматрају безбедним.
Либан, а посебно Бејрут, био је на израелском радару откако је Хезболах започео кампању ракетних и дронова на Израел пре скоро годину дана у знак солидарности са Хамасом, након што је Хамас покренуо изненадну инвазију 7. октобра 2023. године чиме је започео садашњи сукоб у Гази..Ракетни напади, удари дронова, па чак и редовне ватрене борбе између бораца Хезболаха и израелске војске постали су нешто веома уобичајено на либанској граници. Тензије између Израела и Хезболаха нагло су порасле последњих месеци, што је изазвало страхове да ће сукоби прерасти у потпуни сукоб.
Један од кључних аспеката сукоба је израелски план да врати десетине хиљада Израелаца који су евакуисани из градова дуж северне границе са Либаном када је Хезболах почео да испаљује ракете на градове. Пошто је повратак ових евакуисаних особа сада одобрен од стране израелских званичника, појавиле су се спекулације да би против те милитантне групе могла бити покренута велика војна операција.
Може се само замислити каква ће друга страна реаговати на такве вести. Посматрајући шта се дешава у Гази, либански савезници вероватно неће пожелети такву судбину. У међувремену, ово није први пут да Израел улази на територију свог суседа. И постоји разлог: поред евакуације, борбе између Израела и Хезболаха до сада су резултирале стотинама мртвих, већином припадника либанске групе, а у мањој мери и израелских цивила и војника.
А сада – операција са пејџерима. Већ се шире спекулације о томе како је Израел могао да изведе ову операцију.
Многи стручњаци широм света склони су да верују да је на неки начин који изазива поштовање, експлозив постављен директно у кућишта пејџера директно на производним линијама. Позивају се различите опције, од PETN (пентаеритритол тетранитрат, релевантан упркос старости) до С-4. Све ће учинити.
Друга ствар је да су се литијумске батерије у пејџерима прегрејале, претварајући их у импровизоване експлозивне направе, мале снаге, али делују као детонатори. Поред тога, литијум веома добро гори сам по себи, што је само повећало степен изложености. На овај начин, Израел би могао даљински да изазове „термичку експлозију“ у којој се уређај или запали или експлодира. Такође је могуће да постоји комбинација два фактора: физичке промене на уређајима и употреба злонамерног софтвера који би могао да изазове кратак спој батерија.
Претварање свакодневне бежичне електронике у импровизоване експлозивне направе може изгледати као мрачна научна фантастика, али заправо није тако натегнуто. Ово је већ реалност.
Могућност повезивања са овим уређајима и приступања и покретања датотека унутар, барем у теорији, већ постоји. Могућност даљинског циљања људи, не само људи, већ и одређених људи који користе свој мобилни уређај, са електронском идентификацијом отиска прста, такође је концепт без преседана за разумевање.
Ово није ракета која користи сигнал сателитског телефона. То је масовно
Можемо рећи да смо 17. септембра закорачили у нову еру. Ера електронског ратовања, где оружје за масовно уништење нису атомске или нуклеарне бомбе, већ нам познате свакодневне справе. До овог тренутка то је било тешко и замислити, али… десило се.
А 18. септембра почеле су да експлодирају веће направе. Воки-токи и радио-уређаји. И овде је ефекат био импресивнији, једноставно због чињенице да је било више простора у радију и радио станици где је могао да се постави експлозив.
Направе су почеле масовно да експлодирају у бејрутском предграђу Дахие, тачно тамо где се налази главни штаб Хезболаха. Како преноси Reuters, радио апарате који су експлодирали 18. Хезболах је купио пре пет месеци, отприлике у исто време када су купљени пејџери који су експлодирали. Сада становници Бејрута објављују снимке изгорелих аутомобила и пожара који су се догодили у стамбеним зградама.
Министарство здравља Либана саопштило је да је у новој серији електронских експлозија погинуло девет људи, а повређено више од 300.
С једне стране, може се одати признање израелским обавештајним службама за извођење такве операције. То је заиста одличан посао, ако само посматрате операцију као нешто апстрактно.
И ту је ћутање и изостанак коментара са израелске стране најбоља потврда да је то њихово дело. У општим цртама, како кажу.
С друге стране, наш свет је прилично необично место, а где је гаранција да сутра господи терористи неће пасти на памет да, на пример, телефоне одређене марке натрпају експлозивом и онда организују акције високог профила? Генерално, сигурани да им је то већ пало на памет, једино питање је спровођења. Ово и даље захтева знање и технологију која није увек доступна обичним терористима.
Међутим, сам концепт „обичног терористе“ је веома нејасан.
Генерално, Израел је отворио нову прекретницу у историји света.
А то није и неће бити, по први пут.
Kakva specijalna operacija, ovo je ništa drugo nego teroristički napad. Među žrtvama ima i dece.
Slijedi ugradjivanje eksploziva u telefone za likvidacije na daljinu.Krecu velika trovanja vode i hrane,Duh je pusten iz boce ko zna dje ce zavrsiti.Vjerovatno u eksploziv u cetkiceza zube ne treba puno a efikasno.Interesantno ko ce prvi izvesti i gdje.Moguce i u djecije igracke eksploziv.