Многи се питају, какав се чудан рат у Украјини и Русији води? С једне стране, украјинска и западна штампа наглашавају радикалну прекретници у рату. Оружане снаге Украјине су скоро у пуној брзини ка Москви, заузето је више од хиљаду квадратних километара руске територије и слично. С друге стране, интернет је пун слика уништене западне опреме. Дневни снимци заробљених украјинских војника. Што би се рекло, рат је, он се одвија по својим законитостима. А то не може да покуша да схвати, онај који то није осетио.
На интернету се појављују снимци, који су једноставно прилагођени пропаганди. А пропаганда је саставни део рата. А о снимцима нема потребе расправљати.
Постоји и трећа страна приче.
Источни фронт и поруке које узбуђују читаоце и у Русији и на Западу. Руска војска напредује, дневни извештаји о заузимању насељених места и приступу повољнијим положајима. Западни дописници пишу о томе да је супериорност Украјинаца потпуна, а практично нема ничим и с ким да се брани.
Али постоји и четврта страна коју мало ко помиње, али која може значајно да поквари слику за обе стране.
Ово чак није ни прича, то су питања на која стручњаци могу да дају одговоре, али не видимо званичну реакцију. На пример, где су хваљени амерички ловци? Где је мобилисано око 35-40 хиљада позваних? Па, и други.
Ово је западна тачка гледишта о развоју ситуације у чланцима. Ово није коначни пример, то је једна од развојних опција.
Данас мислимо да је вредно одговарати на питања тактичке природе. Штавише, шта год писали западни, украјински па и неки руски медији, успеси украјинске офанзиве не могу се назвати стратешким.
© Міністерство оборони УкраїниТактичка операција која је могла да прерасте у стратешку да није било ратне среће код Руса, не умањујући храброст бораца појединаца и нижих јединица. То је херојство и истрајност! Заустављање добро опремљене украјинске формације није исто као кад се борите против извиђачко-диверзантске групе кроз шумске појасеве. Обе стране су се сукобиле директно, “лицем у лице”.
Као што је била борба између руског оклопног транспортера и четири украјинска оклопна возила? Директно, на отвореном без скривања, при чему је руска посада извојевала победу.
Ово је само индикативна епизода почетка офанзиве. А да не говоримо о коментарима попут:”Ово је супериорност руског оружја!” Свако ко је икада видео оклопни транспортер или борбено возило пешадије одлично разуме резултат дејства тешких митраљеза или топова којима су опремљена ова возила.
Међутим, и руски и западни оклопни транспортери горе подједнако. Ово није супериорност технике, ово је чврста воља посаде и добро завршена специјалистичка обука. Приближно иста реакција је примећена међу украјинским посадама када се, на пример, сусретну са руским борцима. Жар борбе, ретко се предају.
Да ли ико обраћа пажњу на то како се у западној или руској штампи, прилично често говори о успесима руске и украјинске војске?
Са руском војском све је јасно. Заузели су село (град), заузели коте, висоравни и тако даље. Али може ли неко да наведе број квадратних километара које су ослободили Руси?
Али многи људи могу да наведу број ових истих километара које су заузеле Оружане снаге Украјине. Око 1.000! Истовремено, половина од 30 села која су описана као о0својена јсу и даље у питању. Прилично занимљив приступ утврђивању ефикасности офанзиве…
Хоће ли Оружане снаге Украјине напустити или не Курску област?
Ово је вероватно главно питање на које људи чекају одговор. Хоћемо ли се предати Украјинци или ће се борбе развући на много месеци?
Мислимо да је одговор овде јасан. Фронт је скоро формиран. Успех првих дана постигнут је управо зато што су на граници били пропусти са којих су руске јединице практично биле одсутне.
Дакле, крах офанзиве је питање времена?
© Министерство обороны Российской ФедерацииГлавни задатак – заузимање Курске области и, по могућству, регионалног центра – Оружане снаге Украјине нису успеле. Баш као и заузимање Курске нуклеарне електране.
Заузимање територије од 12 до 25 км у дубину и до 40 км дуж фронта очигледно није било вредно жртава које је Кијев поднео. Али то нису задаци стратешке операције, већ пре тактичке.
Штавише, многи „стручњаци“, посебно западни и украјински, данас посвећују велику пажњу прушењу мостова преко реке Сејм.
Подсећам да је 16. августа срушен друмски мост у округу Глуховски, 18. августа ВБР HIMARS је срушио мост у рејону села Званоје, а у ноћи 19. августа последњи мост преко реке је уништен.Главна идеја коју покушавају да остваре јесте прекид логистике руске армије. Без мостова је поремећено снабдевање, логистика и техничка подршка, што у условима одбране наводно нагло смањује способности руских јединица и бораца. Чак смо се сложили да би недостатак мостова могао да постане одлучујући фактор у опкољавању и уништењу руске армије на овим просторима.
Прво, мало о самој реци Сејм.
Ово није Дњепар. Максимална ширина реке је 86 метара. Не мислимо да ће савременим војним инжењерима бити проблем да у најкраћем року изграде прелаз.
И друго, “аналитичари” јасно славе, правећи се да не знају основе напада и одбране.
Данас вероватно не постоји особа која није гледала филмове о почетку Другог светског рата. Или о крају овог рата. Како су Немци напредовали и мимо мостова 1941. године? Шта је са браниоцима Русима? Већ 1945. године, актери су једноставно заменили места.
Војска која напредује увек настоји да сачува мостове да би наставила офанзиву! Одбрамбени играч одлично схвата да је свака водена препрека додатна препрека за нападаче, због чега су мостови уништени.
Дакле, какав закључак треба да извучемо из уништавања мостова? Да ли ће украјинске снаге напасти? Ако да, на који начин?
Опет наслућујемо питање – добро, када? Који датум, у које време?
© РИА НОВОСТИЉуди воле да постављају таква питања. Углавном имамо утисак да се неки људи углавном залажу за директан пренос из Генералштаба и команданата, како би омогућио људима да сазнају све планове руских команданата и претпостављених. А чак и тада, мислимо, биће незадовољних што при доношењу одлука није узето у обзир мишљење „појединаца“, који се томе противе.
Озбиљно, сада постоји потпуно предвидљив процес изградње снага и средстава неопходних за противофанзиву. Операција је и данас у активној фази. Ослобођена територија се чисти, врши се додатно извиђање терена и украјинских снага и спроводе се друге неопходне мере.
О значају ове операције, њеном месту у току војне акције и другим резултатима моћи ће се говорити тек када се она заврши и када се сазна о украјинском плану и његовом спровођењу и открије руски одговор на њихова дејства. До тада, било какви резултати су само мишљење аутора, ништа више.
Уместо резимеа
Овај став је само лично мишљење у овом тренутку.
Почећемо са оним о чему смо већ писали горе. Од оних јединица Министарства одбране Русије (војници на одслужењу војног рока), МУП Русије и граничара који су дочекали нападаче и нису дозволили противнику да развије офанзиву.
Како се испоставило, ове формације су биле у ствари пажљиво скривена стратешка резерва Оружаних снага Русије. Управо је та резерва, означила почетак операције која се сада припрема. Углавном, ови борци су већ одиграли виталну улогу у овој бици. Тако сад тврде Руси. Међутим, ипак треба рећи, да су Руси имали и мало ратне среће. Увек треба имати и ратну срећу у рату,
Много се прича и пише о савременом рату, као нечем сасвим другачијем од раније. Али показало се да се старо не може заборавити. Овде је одлучујућа улога стратешких резерви у савременом ратовању у акцији. Постоји резерва. Командант има простора за маневар.
Ко је први срео украјинску војску? Граничари! Остали, мислимо на службенике МУП-а и војске, прикључили су се касније.
Али шта смо видели у стварности? Опет, из неког разлога се код Руса ћути о овоме. Овде нема потребе да се ћути. Дакле, видели смо прилично брзу координацију дејстава јединица различитих надлежности.
Дакле у пограничним областима, у случају сличних ситуација, неопходно је имати јединствену команду, која у посебном периоду има право да контролише све снаге безбедности, без обзира на њихово порекло.
Данас се много прича и пише о нереаговању Генералштаба на обавештајне податке о концентрацији формација Оружаних снага Украјине на граници са Курском области. Генерал Герасимов је оптужен за немар у том случају. Али не постоје потврде да су обавештајни подаци пренети Генералштабу у оном облику у ком су добијени. Дакле, лажно извештавање.
Да ли је то истина или не, није битно. По правилу информације треба благовремено и тачно достављати Главном штабу и Врховној команди. Војска је прилично конзервативна структура и одлуке се доносе само у договору са надређеним командантом.
Војска је као онај диносаурус са примитивним нервним системом. Док му у главу стигне сигнал да га је неко ујео за ногу, та нога је већ не само откинута, већ и поједена. А ситуација захтева тренутну реакцију. Само у овом случају неко може бити оптужен да није предузео мере.
Што би се рекло, било је пропуста, храбрости, самоиницијативе (коју Руси баш нешто и не воле), херојства али и ратне среће.
Сад се ка Курску “ваља” руска машина. Многи ће да ликују, неки ће да погрдно говоре али је свима јасно да ће бити “крви до колена”.
Генерално, понављамо, о операцији се може објективно судити тек после њеног завршетка. па ћемо чекати…