Rusija će verovatno biti sposobna da izvrši napad na NATO do 2030. godine i pojačava napore da poremeti zapadne pristalice Ukrajine putem sabotaže, upozorili su u ponedeljak šefovi nemačke obaveštajne službe.
Nemačka pruža drugu najveću vojnu podršku Kijevu ispred su samo Sjedinjene Države, samim tim je sve više na meti ruskih špijunskih i sabotažnih aktivnosti, rekli su oni.
„Sviđalo nam se to ili ne, mi smo u direktnoj konfrontaciji sa Rusijom“, rekao je šef spoljne obaveštajne službe BND Bruno Kal na parlamentarnom saslušanju.
Dugoročni cilj predsednika Vladimira Putina bio je da oslabi Zapad, rekao je Kal, dok je vojni sukob sa NATO „postao opcija za Rusiju“
„Što se tiče ljudstva i tehnike, ruske snage će verovatno biti sposobne da izvrše napad na NATO najkasnije do kraja decenije“, rekao je Kal.
Kal je govorio na saslušanju u Bundestagu zajedno sa šefovima nemačkih civilnih i vojnih obaveštajnih službi, koji su se smenjivali u upozorenjima na rastuću pretnju iz Rusije u pozadini invazije Ukrajine.
„Ruska špijunaža i sabotaža u Nemačkoj su u porastu, i kvalitativno i kvantitativno“, rekao je šef civilne obaveštajne službe Tomas Haldenvang.
Naveo je sumnjive sabotažne aktivnosti, uključujući skoro promašaj koji uključuje eksplozivni paket u teretu aviona DHL.
Paket se zapalio na zemlji na aerodromu u Lajpcigu u julu pre nego što je utovaren u avion, što je Haldenvang nazvao „srećnom nesrećom“.
„Da je eksplodirao u avionu tokom leta, došlo bi do pada i krhotine bi mogle da pogode sve ljude ovde u Nemačkoj koji, otvoreno ili tajno, saosećaju sa Putinom“, rekao je on.
Pravi uragan
Haldenvang je rekao da je Rusija takođe bila angažovana u kampanjama dezinformisanja, da je rasporedila bespilotne letelice da špijunira kritičnu infrastrukturu i da je tražila da regrutuje ljude, uključujući i one iz sveta organizovanog kriminala.
Kampanja moskovskog poremećaja prerasla je iz oluje u „pravi uragan“ koji se kretao na zapad, rekao je Haldenvang, napominjući da su se istočni susedi Nemačke, Poljska i baltičke države, suočili sa još „brutalnijom“ pretnjom.
Nemačku je potreslo nekoliko slučajeva navodnog špijuniranja za Rusiju i navodnih dela sabotaže otkako je Moskva pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu 2022. godine.
Istražitelji su u aprilu uhapsili dvojicu nemačko-ruskih muškaraca pod sumnjom da su špijunirali za Rusiju i planirali napade u Nemačkoj — uključujući objekte američke vojske — da bi podrivali vojnu podršku Ukrajini.
Nakon toga, nemačka vojna baza je zapečaćena nakon što je otkrivena rupa u ogradi u činu sabotaže, dok su napadači navodno tražili ulazak u NATO kampove u zemlji.
Nemačke oružane snage su zabeležile “značajan porast” špijunskih i sabotažnih aktivnosti povezanih sa Rusijom, rekla je šef vojne obaveštajne službe Martina Rozenberg na skupštinskom saslušanju.
Među aktivnostima koje je Rusija preduzela bile su i „izviđanje nemačkih isporuka oružja Ukrajini“, kao i nadzor nad projektima vojne obuke i naoružanja, rekla je ona.
Trio šefova obaveštajnih službi zalagao se za veća ovlašćenja za suprotstavljanje ruskim aktivnostima, između ostalih pretnji na nemačkom tlu.Obaveštajne službe su se „borile protiv požara na svim stranama“, rekao je Haldenvang, ističući pretnju koju predstavljaju moguće aktivnosti koje podržavaju Kina i Iran, kao i radikalni islamisti i krajnja desnica u Nemačkoj.