Ракетни систем Орешник са хиперсоничним блоковима може са великом ефикасношћу да погађа различите циљеве
Од када је руски председник Владимир Путин обелоданио да је над Украјином употребљена хиперзвучна ракета “Орешник” медији су се усталасали у Србији, али и у свету. За разлику од света, у Србији нема ко није био сексперт за “Орешник” о коме се мало зна, али су сви постали експерти.
Ако оставимо наклапања незнаних коментатора о “Орешнику” остало је право питање шта ми знамо о њему? Нова ракета или модификација балистичке ракете, неки тврде да није балистичка ракета, али оставимо те детаље по страни јер већином смо о томе писали.
Али овде ћемо више да се бавимо о томе шта смо још сазнали о “Орешнику”.
Руски председник Путин је навео да Орешник није модернизација старих система. То се пре свега односи на ракетни системе Топољ М и Јарс који се пензионишу, али и даље у оперативној употреби.
Међутим, то је делом тачно јер хиперсонични пројектили су нови, али носачи су произведени на основу базног модела отписане балистичке ракете RSD-10 PIONEER СС-20 домета до 5.000 км. У сваком случају, ракета је нова са телом које је омогућаваа ношење хиперзвучних пројектила до стеатосфере и онда отварање бојеве главе и усмеравање хиперзвучних ракета на циљ брзином од 10 маха.
“Ракетни систем Орешник са хиперсоничним блоковима може са великом ефикасношћу да погађа различите циљеве од малих циљева до великих површина, као и високо заштићене циљеве. Масовна употреба ове врсте оружја биће упоредива са употребом нуклеарног оружја“, реако је главнокомандујући руских стратешких снага генерал-пуковник Каракајев.
Оно што је занимљиво да ударни елементи Орешника у проласку кроз атмосферу личе на плазму вероватном брзином 2-3 километра у секунди. Неки нагађају можда чак и 6,6 километара у секунди, а можда и више. За упоређивање наводи се пример удара алуминијумске плоче пласитичном куглицом масе 14 грама при брзини од 6,6 км у секунди. Сам удар изазвао је велику деформацију алуминијумске плоче. То указује да је бојева глава Орешника направљена од неке легуре и да је претпоставка да је вероватна снага удара једног ударног елемента неколико стотина килограма ТНТ-а.Иначе украјински СБУ је у потпуности класификовао последице удара хиперсоничних пројектила Орешник на фабрику рактних мотора Јужмаш у Дњепропетровску. У Украјини је на снази блокада у кијевским медијима о било каквим информацијама о степену уништења Јужмаша. Наводно информације које долазе из Дњепропетровска говоре да је “остала само прашина” и да Јужмаша више нема, да фактички погон не постоји. Иначе у Јужмашу је било 10 производних погона дужине од 300 до 650 метара и 100 до 150 метара ширине. Ове информације показују само о ком степену разарања се ради.
Ракетни систем Орешник са хиперсоничним блоковима може са великом ефикасношћу да погађају различите циљеве од малих до великих површина, као и високо заштићене циљеве. Масовна употреба ове врсте оружја са конвенционалном бојевом главом је упоредива са уништењем циља са нуклеарном бојевом главом.
Najzad jedno logično objašnjenje uostalom Andrej uvek iznosi tačne činjenice.
Ovih dana mnogi novinari u želji za senzacijom su izneli sve i svašta. Ovo što je Andrej izneo ima utemeljenje u prošlosti. Naime osamdesetih godina kada je Gorbačov sa Reganom dogovarao dogovore o ograničenju Amerikance i zapad je najviše brinuo raketni sistem srednjeg dometa po njihovoj klasifikaciji SS-20, pa je dogovoreno da oni u Evropi ne instaliraju Peršing a da Rusi odustanu od SS-20. Onaj nesrećni Gorbačov im je osim toga iako to nisu tražili dao obećanje a se obustavlja razvoj i rakete kratkog dometa OKA (današnji Iskander M). Najvreovatnije da su Rusi posle dvehiljaditih nastavili sa razvojem SS-20 i to je najverovatnije raketa nosač. Što se tiče bojevih blokova mnogi mešaju raketu i bojevi blok. Raketa nosč može biti bilo koja, naravno najača je Sarmat po dometu i nosivosti ali ima i drugih. Najveći problem za PRO su manevrišući bojevi blokovi a mislim da je na svetu daleko najbolji Avangard.