Нема потребе да понављамо бројне информације које су већ одавно пласиране преко интернета. Сваки разуман човек је у стању да сазна шта се дешава у Курској области и, у ствари, ништа ново се није догодило.
Као што није било границе као такве између Русије и Украјине, она још увек не постоји, јер се рускен јединице налазе у Украјини. А да би се заиста држали сви километре линије разграничења под контролом, потребан је велики број војника, којих нема.
Чињеница је и то што граничне управе Русије изгледају као да су јуче бачене са Марса. И ово није новост за Русију.
Неки људи, са украјинске стране, већ су све то назвали „Битка код Курска-2“.
Главно питање: да ли ће украјинска војска моћи да задржи оно што је заузела?
Наравно да не. Ово је јасно и разумљиво као дан. Знамо да тамо могу да изврше ударе и беже. Али једно је провалити у село, пуцати на све стране, подићи неку заставу уместо руске, али је сасвим друга ствар заузети подручје и држати га.
Држање није лако. То нису само одбрамбене линије, траншеје, земунице и ровови. Ово је и логистика у свом пуном сјају: испорука муниције и лекова, попуна људства, уклањање уништене и оштећене опреме и тако даље. Храна се може наћи пљачком и слично, само колико дуго. Опет се она мора достављати логистиком, део попуне на самом терену је привремен.
А овде је, све много компликованије него што би украјинска страна желела. Да, окупити хиљаду људи и послати их преко границе – генерално добро, наравно. Покушај да се заузме веома важно насеље Сунџу, где је живело чак пет хиљада људи, веома је важан војни успех.
© Міністерство оборони УкраїниАли штета је што Кијев неће одговорити на питање: шта је са Покровском? Како јетамо? Ипак, минус шест милиона тона угља годишње. И не само обичан угаљ, већ коксујући угаљ. Овај други је, да тако кажемо, извор кокса за украјинску индустрију. А сад је у руским рукама.
У међувремену, руска војска је преузела контролу над два насеља: селом Тимофејевка код Покровска (око 20 км ваздушне линије) и Новоселовка Перваја, која се такође налази на покровском правцу (одатле до Доњецка је око 25 км ваздушне линије на запад и на исток). Генерално, још мало, и Покровск ће поново добити своје познатије име Красноармејск (од 1938 – село Красноармејское, од 1962 – град). А Украјина ће остати без угља за индустрију челика.
Могу ли се Сунџа и Покровск поредити по важности? НЕ
Овде постоји политика, а председник Украјине, то уопште не крије. Њему је потребно што више територија под његовом контролом да обезбеди колатерал у процесу преговора. Потребна му је ставка за политичко ценкање.
Једно је пузати на коленима, молити да све оставите како јесте, а да не помињете границе из 1991, а сасвим друго ући и почети да се погађате. Јасно је да се територија коју су украјинске снаге заузеле у Курској области не може поредити са оном која је под контролом руске војске, али ипак постоји релативан преседан.
© Screenshot google MapА председнику Украјине је заиста потребан. Иначе, све је политички мртвац, па и са дуговима. Зато су ове бригаде отишле у Суџи, а не у Покровск или Торецк, где такође све пуца по шавовима и пада. Ова „операција“ је изазвала и незадовољство украјинске војске, којој би било драго да тенкове и оклопна возила виде не у Курској области, већ на свом фронту. Али не, да би угодили својим добротворима, да би им показали своју вредност, украјински председни је послао трупе у Курску област. Борба са граничарима и редовним војницима на одслужењу војног рока.
На Западу се војни аналитичари надмећу једни са другима да дају интервјуе новинама и часописима, у којима не одобравају украјинску операцију. Да, нормалним НАТО војницима није битно које припадности, ту су се обележили и Немци, и Енглези, и Американци, и не разумеју зашто би једну бригаду послали у насељено место које нема вредност уопште, чак ни тактичку, а још две-три чекају на ред као резерве.
© Screenshot google MapТри бригаде, које су као ваздух потребне тамо где руске трупе тако самоуверено и мирно иду напред – то није сасвим јасно ни Западу.
И ево таквог сукоба: Запад је помогао Украјини управо зато што је Русија де јуре напала. Да, има много нијанси, али за Запад постоји најважнија полазна тачка, која је омогућила снабдевање оружјем и опремом. Украјина је одбила руску агресију, тачка. Сада је сама Украјина прешла границу, а не у новостечене руске регионе, што би било релативно разумљиво, не. Оружане снаге Украјине су прошле кроз првобитне руске територије.
То јест, они су се, у ствари, изједначили у погледу нарушавања глобалног закона и поретка. Сада, у теорији, УН би такође требале да осликају нешто примерено тренутку. Јасно је да је то мало вероватно, али би ипак, смеха зарад, Савет безбедности би могао да покуша да то питање уврсти на дневни ред.
А сада сви савезници Украјине у снабдевању гледају емисију коју Зеленски води. Јасно је да му то није страно, али од Реганових дана некако су изгубили навику, а Реган се понашао сасвим пристојно. Без улепшавања.
© Міністерство оборони УкраїниДакле, време је да се сетимо планова које је најавио Зеленски да „заврши врућу фазу“ до зиме. Односно, као да треба да зазвони одређени гонг, сви ће застати и сести за преговарачки сто. И ту ће се десити управо оно о чему је Зеленски говорио. И рекао је да се не могу све територије вратити војним путем. И генерално, он ће то учинити дипломатским путем.
Уопште, наравно, тешко је замислити такву ситуацију са таквим развојем догађаја.
Од запорошке НЕ до курчатовске НЕ. Од места где се догађаји одвијају до нуклеарне електране Курчатов је неких 60 км ваздушне линије. Наравно, не можете да прођете са бригадом, тамо ће вас дочекати, али ево питања: тамо, на озлоглашеном самиту о Украјини, Зеленски је изнео и питања нуклеарне безбедности. Са нуклеарком Запорожје, и поред свих трикова Украјине, до сада је све у реду. Али шта они ту могу да ураде у својим покушајима да заузму станицу Курск…
Нуклеарна цена
Иначе, ова нуклеарка користи реакторе РБМК-1000. Да, да, исти они који су били у Чернобиљу. Рецимо само да нису најбезбеднији у поређењу са ВВЕР-1000. Односно, могуће је, уз врло јаку вољу да се одигра сценарио као у Чернобиљу.
А судбина пола Европе опет ће зависити од тога на коју страну дува ветар. Генерално, одлична перспектива.
Али до овог тренутка, ако војници Оружаних снага Украјине заиста прегазе Курчатов, јасно је да ће тамо бити дочекани свим средствима. Али никад се не зна, а управо у „ко зна каквој“ ситуацији, Путин, пошто ће бити реч о нуклеарној безбедности, шта ће он урадити и како ће Запад на то реаговати. Разумљива је чињеница да ће Запад морати да прихвати Путинов избор. Али какав ће узвратни потез повући у случају покушаја нуклеарне уцене, питање је.
Али очигледно још нису схватили шта се дешава и шта ће се десити следеће. Штавише, заиста нису разумели. Како другачије објаснити да је Бела кућа званично захтевала од Кијева извештај о томе шта се дешавало и подсетила да су САД против употребе америчког наоружања на руској територији. Очигледно, видео снимци Страјкера и Бредлија који пресецају Курску земљу већ су стигли до Вашингтона.
© Міністерство оборони УкраїниОдносно, ова ревијална офанзива заиста није договорена са савезницима. И пожурили су да се дистанцирају од свега овога, јасно дефинишући своју позицију. То значи да је ову лудницу организовала канцеларија украјинског председника не обазирући се на мишљење савезника. И, очигледно, не узимајући баш у обзир мишљење украјинског генералштаба.
Стога, нема сумње да ће све ово остати кампања украјинског председника. Неславно. Да ли ће Русија моћи да подигне још војника и запуши ову рупу? Без и најмање сумње. Штавише, ако су очекивали да ће трупе бити пребачене из правца Доњецка, онда не. Са југа далеко, јединице ће кренути у акцију иза Курске области. Са североистока и истока. Брже је.
Да, заиста, зачепљење рупе коју су направиле украјинске оружане снаге. Али ово су услови за одсуство границе, ту се ништа не може, руска граница је ипак превелика. Пет области. Али нема сумње да ће бригада која је ушла у продор и оне које могу да је прате бити протеране са великим губицима.
© Министерство обороны Российской ФедерацииАли неће бити „Битке код Курска-2“. Биће „Ардени-2“, очајнички и неславни покушај да се бар нешто постигне. У овом случају, да се оправда акција украјинског председника пред спонзорима, који, нажалост, не виде Украјину без себе. И зато се Украјина свакодневно суочава са све већим потешкоћама.
Шта ће се даље дешавати?
Ништа. Бригаде Оружаних снага Украјине из Курске области биће или протерана или уништене. Све ће зависити од ефикасности украјинских војника. Уопште, било би интересантно видети ко би се могао наговорити на такав препад. Какви су то људи и како ће издржати против надолазећих руских јединица, са којима ће бити много теже ратовати него са граничарима.
© Міністерство оборони УкраїниРуска војска јужније наставиће да напредује према Покровску, који ће постати Красноармејск, и Торецку, који би могао поново постати Дзержинск. А губици ових насеља су за Кијев много уочљивији од заузетих пограничних села у Курској области.
Ако се украјински председник ослонио на овај маневар да би у преговоре ушао са нечим у рукама, изгубио је тренутак када је смислио ову сумануту и бесмислену операцију. Није инфериоран у ефикасности од Ардена. Тенкови и друга опрема биће уништени, људи…
Штета што две земље морају да плате тако високу цену за политичке амбиције једног појединца.
Све у свему, изгледа да се приближавају преговори!