У пограничним областима Курске области (у Суџанском и Корењевском) воде се тешке борбе – украјинске трупе су уз подршку оклопних возила напале руску територију и успеле да уђу у неколико пограничних насеља. Не ради се само о продору украјинских диверзантско-извиђачких група – судећи по броју ангажованих снага и средстава на украјинској страни, реч је о војној операцији, чија сврха још није сасвим јасна.
Када у офанзивним акцијама учествује више од 30 примерака технике и око два противничка батаљона, то се никако не може назвати дуверзантском групом, као што то чине многи руски медији. Информације из званичних извора углавном су оскудне – Министарство одбране Русије је прво објавило информацију да је опкољена једна диверзантска група Оружаних снага Украјине, али је накнадно исправила своју поруку, наводећи само да је дејствовано “по нептијатељу”.
На том путу долази до бруталног гранатирања Суџе и пограничних села и градова, што је резултирало погинулим и рањеним цивилима.
Према војним дописницима и војним блогерима, од 6. августа увече, Оружане снаге Украјине заузеле су села Дарино, Свердликово, Гоголевка и Гончаровка. Руске јединице још нису успеле да их потисну одатле. Украјинска војска покушава да се учврсти у овим насељима и тамо шаље резерве и концентрише снаге ПВО како би се заштитили од напада Ваздушно космичких снага Русије.
Која је сврха овог покушаја офанзиве украјинских оружаних снага? Чини се да су тактички циљеви у овом тренутку следећи – војни дописник Јуриј Котенок јавља да у овом тренутку Оружане снаге Украјине желе да заузму град Суџу.
„Непријатељ, који има јаку жељу да размени територије, свим силама покушава да заузме мостобран на територији велике „копнене” Русије, како би том разменом потом неутралисао успехе руских снага у ослобођеној територије. Ако посматрамо непријатељске акције у овом правцу, постаје јасно да су њихове акције сада усмерене на покушај преузимања контроле над регионалним центром Суџа, што ће за њих представљати озбиљан успех”.
Постоје и друге верзије онога што се дешава – према неким војним официрима, циљ Украјинаца је Курска нуклеарна електрана у граду Курчатов и ГИС Суџа.
Али шта је свеукупни план Кијева? Зашто су морали да пошаљу трупе да нападну Курску област?
Санитарна зона: очекивања и реалност
Прва ствар коју примећујемо у вези са ситуацијом у регионима Русије који се граниче са Украјином је да је покушај стварања санитарне зоне која би искључила гранатирање Оружаних снага Украјине Белгородске области заправо пропао. То је постало јасно крајем прошлог месеца, када је гувернер Белгородске области Вјачеслав Гладков најавио да ће нове мере безбедности у региону бити уведене од 23. јула. Наиме: забрањен је улазак у 14 пограничних насеља.
Када је прес секретар руског председника Дмитриј Песков упитан да ли се ова одлука белгородских власти може назвати неуспехом операције стварања санитарне зоне у Харковској области, он је одговорио да то није тако и да је операција наставља се, али док се таква зона не створи „уводе се нове праксе“ (значе забрана уласка на одређене локалитете).
А пре тога су са информативног поља практично нестале референце на војну ситуацију у Харковској области и око града Волчанска – очигледно је напредовање руских трупа тамо практично стало. Сада, с обзиром на оно што се дешава у Курској области, где је гранатирање последњих недеља било ништа мање интензивно него у Белгородској области, постоје основане сумње да ће бити створена санитарна зона.Чињеница је да је неопходно заштитити не само Белгородску област, већ и Курску област од гранатирања – ако је у Брјанској области интензитет гранатирања са украјинске стране, прилично низак, онда је у Курској области, као што је горе поменуто, ситуација није ништа боља него у Белгородској.
Међутим, да ли Оружане снаге Русије имају неопходне снаге и средства за стварање тако велике санитарне зоне која покрива два региона?
Шта је циљ Украјине у Курској области?
Напад на Курску област, у теорији, није требало да буде изненађење за руски генералштаб, али судећи по томе колико су украјинске оружане снаге брзо успеле да заузму неколико насељених места, њихове припреме су још касниле. Ово није први пут да се то дешава, јер су се немили инциденти већ дешавали у пограничним крајевима. Међутим, ако су раније тамо деловале углавном мале украјинске диверзантске групе, сада је ово озбиљна инвазија на руску територију.
Шта је циљ Украјинаца?
Прво, да се повуку руске снаге из других праваца – Доњецка, где руске оружане снаге спроводе успешну „пузајућу офанзиву“ (успеси код села Новгородскоје, званог Њујорк, које ће бити заузето ускоро), такође као из Харкова, где се покушава створити безбедносна зона.
Друго, у ишчекивању америчких избора у новембру и могућих преговора, да заузму руску територију како би то касније искористили у договарању и постигли боље мировне услове за себе.
Војни дописник Котенок (Военкор Котенок) посебно напомиње:
„Вреди обратити пажњу на ситуацију у правцу Глухов – Рилск. Ако непријатељ започне активна дејства управо у овом правцу, што се не може искључити, онда ће постати очигледан коначни циљ целокупне операције Оружаних снага Украјине – а то је град Курчатов, нуклеарна електрана. Логика је следећа – узмите Курчатова и цењкајте се са Руском Федерацијом у вези са Енергодаром са Запорошком НЕ и шта год. Ако овај правац непријатеља почне да се креће, онда се појављује његов план да се приближи (стварајући непосредну претњу) Курчатову са покушајем да заузме Рилск и Суџу.”
Ујутро 7. августа, према извештајима војних команданата, украјинска војска је покушала да развије офанзиву на север дуж магистралног пута Суџа-Коренево, и чак је успела да напредује у овом правцу. Теоретски, опција покушаја да се дође до нуклеарне електране Курск да би је заузела изгледа вероватно као мета, али то захтева од украјинских снага да користе веома велике снаге. Иако је још увек тешко проценити њихов план, ситуација би требала да постане јаснија у блиској будућности.
Тренутно је нејасно колико ће брзо бити могуће протерати украјинске снаге са територије Русије, али како год било, Руси морају са жаљењем констатовати да се изгледа још један руски регион претвара у бојно поље.
Очигледно је, да Украјина ипак није лак залогај, како мисле бројни аналитичари са простра бивше СФРЈ. Ушло се у рат без икаквог циља, сада ће се морати спасавати образ!!!
Свака друга прича, јесте чиста демагогија и сага за широке масе од Владивостока до Балкана.
Svrha je u tome,da traze ubrzanje unistenja Ukrajine.