Ко су странци који ратују за Русију?

Вест о севернокорејским војницима у редовима руске војске: нова фаза у рату у Украјини

Вест да су се севернокорејски војници придружили руским снагама у рату у Украјини брзо се проширила и изазвала живу дебату у стручним круговима. Иако су тачан број и улога ових војника и даље нејасни, одлука Пјонгјанга да распореди војнике представља кључни тренутак не само за Украјину већ и за међународну заједницу.

Присуство страних држављана у руској војсци

Севернокорејци нису први страни држављани који се придружују ратним напорима Русије. За разлику од украјинске војске, где је присуство међународних снага добро документовано, руска војска је приказивана као етнички разнолика, али искључиво састављена од руских држављана. Етничке мањине попут Бурјата, Казаха и Тувана нису само присутне већ су и преко заступљене у руској војсци.

Ипак, постоје медијски извештаји о регрутовању и распоређивању миграната из Централне Азије који или немају руско држављанство или су га недавно добили натурализацијом.

Мигранти из Централне Азије у руској војсци

Према подацима Министарства унутрашњих послова Русије, у Русији тренутно борави преко 10 милиона радних миграната из Централне Азије, углавном из бивших совјетских република попут Киргизије, Казахстана, Таџикистана и Узбекистана. Многи од њих раде на слабо плаћеним пословима у сивој економији. Упркос економским изазовима у матичним земљама, број миграната из Централне Азије у Русији се не смањује, чак ни уз растући антимигрантски сентимент.

Од фебруара 2022. године, један од најризичнијих, али и најплаћенијих послова за мигранте из Централне Азије у Русији постао је учешће на фронту у Украјини. Првобитно су мигранте регрутовали из руских затвора припадници паравојне групе Wagner. У замену за шест месеци борбе, обећавани су им висока плата, руско држављанство и амнестија.

Тренутно, регрутери руске војске прилазе мигрантима не само у затворима већ и на местима где их има у већем броју, попут џамија, метро станица или миграционих центара, где обнављају радне дозволе.

Изазови и ограничења регрутације

Тешко је проценити број миграната из Централне Азије који су распоређени као борци у руској војсци, посебно јер су многи од њих натурализовани грађани Руске Федерације. Међутим, постоје докази да број војника из Централне Азије није достигао очекивања руских званичника, упркос напорима у регрутацији.

„Где су таджичке батаљони?“ питао је Михаил Матвејев, члан Државне думе из Комунистичке партије, прошле године.

Један од разлога за неуспех регрутације је претња казнама у матичним земљама. Радна миграција из Централне Азије у Русију је кружна, што значи да мигранти често путују између Русије и својих земаља порекла. Власти у Централној Азији су више пута упозоравале своје грађане да се не укључују у војне сукобе у иностранству и подизале оптужнице против оних који се враћају из ратних зона.

Међутим, с обзиром на то колико су државе Централне Азије зависне од Русије и дознака које мигранти шаљу кући, ова упозорења и индивидуални случајеви гоњења треба пре свега схватити као препоруке бившим борцима да се не враћају кући.

Ширење људских ресурса за рат

Учешће миграната из Централне Азије у руском ратном напору указује на то да Москва има потенцијал да искористи више људских ресурса за рат него што Запад претпоставља. На располагању Путину нису само Ким Џонг Унови преторијанци.