КИНА И ИНДИЈА У БОРБИ ЗА БУТАН

Бутан, монархија на Хималајима, се налази у не тако дружељубивом загрљају  између два колоса – Народне Републике Кине и Индије. Прикљештен између два тешкаша, Бутан је већ на самом „Крову света“, па немајући где, мора да учествује у препуцавању своја два суседа. Међутим,ти суседи се често разрачунавају. По “џентлемнском” договору који постоји међу владама две древне цивилизације, војници, граничари, приликом сусрета не користе оружје. То не значи да при решавању спорова на граници нема тешко повређених, па чак и погинулих. Није тајна да Кина и Индија једна на другу гледају као на ривала. У случају хипотетичког рата између ове две земље, једна од полазних тачака сукоба може бити територија данашње Краљевине Бутан, прецизније, Докламска висораван.

ДОКЛАМСКА ВИСОРАВАН ЈЕ МАЧ КОЈИ ВИСИ НАД ИНДИЈОМ

Односи Бутана и Кине су оптрећени територијалним споровима, а један од њих је и Докламска висоравн. И једна и друга земља полажу право на ову територију. Међутим, Доклам  је за Кину значајан јер се налази јако близу виталне и рањиве тачке по Индију. Реч је о коридору Силигури.

Коридор Силигури је изразито узак појас који спаја источни, изоловани, део Индије са матицом. Говоримо о коридору на који се наставља неколико индијских савезних држава и које су у потпуности одвојене од остатка Индије. Коридор, познат и под називом, „Кокошији врат“ је толико узак да на појединим деловима има ширину од једва неколико десетина километара. Провлачи се кроз државу Западни Бенгал. Без овог уског коридора неколико савезних држава – Манипур, Сиким, Асам, Аруначал Прадеш, Нагаланд, Мегалаја, Мизорам, су физички одвојени од Индије.

У међувремену, Кина у у северном Бутану гради војну инфраструктуру и путеве, вршећи притисак на Бутан да преда Кини Доклам. За узврат би се Кина повукла из северног Бутана. Кини је Доклам важан јер висораван практично належе на критични индијски коридор и као мач виси над индијским „Кокошијим вратом“. Индија сасвим оправдано страхује јер је Доклам географски погодан за размештај војних капацитета кинеске армије. Са Доклама се пружа савршен поглед на Силигури. У случају ратног сукоба, Кина би у првој етапи јурнула у покушају да овлада коридором Силигури, и тако „пресече“ Индију на два дела. Овим би се индијске државе – бивша монархија Сиким и преосталих 7 савезних држава, познатих као „Седам сестара“, физички одвојиле од Индије.

БУДУЋИ ИЗАЗОВИ И ДОКЛАМ

Бутан се између два гиганта осећа нелагодно. Споразумом из 2007. монархија се обавезала да ће штити безбедносни интерес Индије. То значи да се, примера ради, не може одрећи висоравни Доклам. Бутан је данас политички више наклоњен Индији, која финансира и добар део расхода ове мале државе. Овакав однос, са друге стране, провоцира Народну Републику Кину. Индија је свесна своје рањивости на Хималајима и инфериорности Краљевине Бутан, која броји тек око 750.000 становника. Монархија, која заступа концпет „бруто националне среће“, тежи да омогући својим сиромашним поданицима задовољство живота кроз достигнути „индекс среће“. Тешко је очекивати да земља са таквом идеологијом неће бити спремна за компромис поред моћних суседа. Зато је извесно да ће се о Докламу и његовом геостратешком значају још много говорити.