KANADA KAO 51. SAVEZNA DRŽAVA SAD! TRAMPOVA SPECIJALNA VOJNA OPERACIJA, SEVERNOAMERIČKI ANŠLUS ILI PRIVLAČENJE PAŽNJE!

Tokom prvog Trampovog predsednikovanja, Kanada je često bila meta kritika u kontekstu trgovinskih pregovora.

Kako se približava Trampov ulazak u Belu kuću, tako novoizabrani američki predsednik provocira javnost, posebno u svetlu ostavke kanadskog premijera Džastina Trudoa. Tramp je ponovo ponovio da Kanada treba da postane deo SAD, sa čime je nastavio provokacije.

Ideja da bi Kanada trebalo da postane deo Sjedinjenih Američkih Država pojavila se neformalno u različitim političkim i kulturnim kontekstima tokom istorije, ali Donald Tramp je ovu temu učinio delimično aktuelnom tokom svog predsedničkog mandata (2017–2021). Tramp je poznat po svojim netradicionalnim i provokativnim stavovima, ali iako nikada nije zvanično predložio aneksiju Kanade, određene njegove izjave i politika mogu se povezati sa ovom idejom.

Sada je ova ideja ponovo izašla na videlo sa čime se može izvesti zaključak da sve ono o čemu sada priča, Donald Tramp je želeo da sprovede u delo. Da li će ka tom putu krenuti ponovo , videćemo posle 20 oktobra.

At least Trump today ruled out using 🇺🇸 military force against 🇨🇦 – but he didn’t rule out using it against 🇩🇰 if higher tariffs wasn’t enough to get it to agree on the 🇬🇱 issue.This is rapidly moving from the absurd to the dangerous. https://t.co/pEoWtEA2GQ

— Carl Bildt (@carlbildt) January 7, 2025

Tokom prvog Trampovog predsednikovanja, Kanada je često bila meta kritika u kontekstu trgovinskih pregovora.

Tramp je Kanadu optuživao za „nepoštenu trgovinu“, naročito u vezi sa mlečnim proizvodima i drvnom industrijom. U pregovorima za novi trgovinski sporazum između SAD, Kanade i Meksika Sporazum o slobodnoj trgovini -(USMCA, koji je zamenio NAFTA Tramp je pokazao agresivan stav prema Kanadi, što je izazvalo diplomatske tenzije.

Tramp je poznat po tome da neretko iznosi provokativne ili sarkastične izjave. U privatnim razgovorima, mediji su preneli da je jednom prilikom Tramp navodno sugerisao da bi Kanada „bolje funkcionisala“ kao deo Sjedinjenih Država.

Kanada je bogata prirodnim resursima, uključujući naftu, gas, vodu i minerale. Potencijalno pripajanje Kanade bi omogućilo SAD da kontrolišu ove resurse, što bi moglo biti privlačno za predsednika sa poslovnim mentalitetom kao što je Tramp. SAD i Kanada već imaju duboku ekonomsku integraciju kroz trgovinske sporazume, što bi teoretski moglo olakšati bilo kakav politički savez.

Kanada i SAD su članice NATO-a i sarađuju u okviru NORAD-a (Severnoamerička komanda za vazdušnu odbranu), što je još jedan aspekt njihovog bliskog odnosa.

Tramp često posmatra svet kroz prizmu ekonomskih i strateških prednosti. Kanada, sa svojim resursima i ekonomskim potencijalom, mogla je biti predmet ovakvog razmišljanja.

Trampova baza podrške često pozitivno reaguje na ideje koje predstavljaju jačanje američke moći, pa bi ideja o aneksiji Kanade mogla biti popularna među određenim delovima njegovog elektorata.Tramp je često koristio provokativne ideje kako bi skrenuo pažnju i nametnuo svoju agendu, čak i ako nije imao nameru da ih ozbiljno sprovede.

Ideja o tome da Kanada postane deo SAD je više fantazija nego realnost. Političke, ekonomske i kulturne razlike su prevelike.

Mnogi veruju da ovaj scenario “Kanada kao 51 država SAD više služi kao simbolička provokacija ili način da se skrene pažnja na trgovinske ili političke tenzije, nego što predstavlja stvarnu mogućnost.

Zašto bi ova ideja izazvala kontroverze?

• Kanadski suverenitet: Kanađani se ponose svojom nezavisnošću i identitetom, koji je drugačiji od američkog. Bilo kakav predlog ujedinjenja bi naišao na snažan otpor.
• Političke razlike: Kanadski politički sistem, društvene vrednosti i kulturni identitet znatno se razlikuju od američkih. Kanadska politika je više usmerena ka socijalnoj zaštiti, dok je američka više tržišno orijentisana.
• Međunarodna reakcija: Aneksija Kanade bi izazvala ogromne diplomatske posledice i narušila odnos SAD sa saveznicima, uključujući Veliku Britaniju i Evropu.

Istorijski kontekst ideje o ujedinjenju SAD i Kanade

• Američki ekspanzionizam: Tokom 19. veka, pojam „Manifestne sudbine“ (Manifest Destiny) podsticao je ideju da SAD treba da se šire preko celog severnoameričkog kontinenta, uključujući Kanadu. Međutim, britanska kontrola i kasnije kanadska nezavisnost sprečile su ovu ideju.
• Rat 1812: SAD su tokom rata sa Britanijom 1812. pokušale da zauzmu delove kanadske teritorije, ali bez uspeha.
• Trgovina i kulturna povezanost: Kanada i SAD su tokom istorije postale blisko povezane kroz trgovinu, kulturu i bezbednost, što je navelo neke na spekulacije o eventualnom ujedinjenju.