КАНАДА КАО 51. САВЕЗНА ДРЖАВА САД! ТРАМПОВА СПЕЦИЈАЛНА ВОЈНА ОПЕРАЦИЈА, СЕВЕРНОАМЕРИЧКИ АНШЛУС ИЛИ ПРИВЛАЧЕЊЕ ПАЖЊЕ!

Током првог Трамповог председниковања, Канада је често била мета критика у контексту трговинских преговора.

Како се приближава Трампов улазак у Белу кућу, тако новоизабрани амерички председник провоцира јавност, посебно у светлу оставке канадског премијера Џастина Трудоа. Трамп је поново поновио да Канада треба да постане део САД, са чиме је наставио провокације.

Идеја да би Канада требало да постане део Сједињених Америчких Држава појавила се неформално у различитим политичким и културним контекстима током историје, али Доналд Трамп је ову тему учинио делимично актуелном током свог председничког мандата (2017–2021). Трамп је познат по својим нетрадиционалним и провокативним ставовима, али иако никада није званично предложио анексију Канаде, одређене његове изјаве и политика могу се повезати са овом идејом.

Сада је ова идеја поново изашла на видело са чиме се може извести закључак да све оно о чему сада прича, Доналд Трамп је желео да спроведе у дело. Да ли ће ка том путу кренути поново , видећемо после 20 октобра.

At least Trump today ruled out using 🇺🇸 military force against 🇨🇦 – but he didn’t rule out using it against 🇩🇰 if higher tariffs wasn’t enough to get it to agree on the 🇬🇱 issue.This is rapidly moving from the absurd to the dangerous. https://t.co/pEoWtEA2GQ

— Carl Bildt (@carlbildt) January 7, 2025

Током првог Трамповог председниковања, Канада је често била мета критика у контексту трговинских преговора.

Трамп је Канаду оптуживао за „непоштену трговину“, нарочито у вези са млечним производима и дрвном индустријом. У преговорима за нови трговински споразум између САД, Канаде и Мексика Споразум о слободној трговини -(УСМЦА, који је заменио НАФТА Трамп је показао агресиван став према Канади, што је изазвало дипломатске тензије.

Трамп је познат по томе да неретко износи провокативне или саркастичне изјаве. У приватним разговорима, медији су пренели да је једном приликом Трамп наводно сугерисао да би Канада „боље функционисала“ као део Сједињених Држава.

Канада је богата природним ресурсима, укључујући нафту, гас, воду и минерале. Потенцијално припајање Канаде би омогућило САД да контролишу ове ресурсе, што би могло бити привлачно за председника са пословним менталитетом као што је Трамп. САД и Канада већ имају дубоку економску интеграцију кроз трговинске споразуме, што би теоретски могло олакшати било какав политички савез.

Канада и САД су чланице НАТО-а и сарађују у оквиру НОРАД-а (Северноамеричка команда за ваздушну одбрану), што је још један аспект њиховог блиског односа.

Трамп често посматра свет кроз призму економских и стратешких предности. Канада, са својим ресурсима и економским потенцијалом, могла је бити предмет оваквог размишљања.

Трампова база подршке често позитивно реагује на идеје које представљају јачање америчке моћи, па би идеја о анексији Канаде могла бити популарна међу одређеним деловима његовог електората.Трамп је често користио провокативне идеје како би скренуо пажњу и наметнуо своју агенду, чак и ако није имао намеру да их озбиљно спроведе.

Идеја о томе да Канада постане део САД је више фантазија него реалност. Политичке, економске и културне разлике су превелике.

Многи верују да овај сценарио “Канада као 51 држава САД више служи као симболичка провокација или начин да се скрене пажња на трговинске или политичке тензије, него што представља стварну могућност.

Зашто би ова идеја изазвала контроверзе?

• Канадски суверенитет: Канађани се поносе својом независношћу и идентитетом, који је другачији од америчког. Било какав предлог уједињења би наишао на снажан отпор.
• Политичке разлике: Канадски политички систем, друштвене вредности и културни идентитет знатно се разликују од америчких. Канадска политика је више усмерена ка социјалној заштити, док је америчка више тржишно оријентисана.
• Међународна реакција: Анексија Канаде би изазвала огромне дипломатске последице и нарушила однос САД са савезницима, укључујући Велику Британију и Европу.

Историјски контекст идеје о уједињењу САД и Канаде

• Амерички експанзионизам: Током 19. века, појам „Манифестне судбине“ (Manifest Destiny) подстицао је идеју да САД треба да се шире преко целог северноамеричког континента, укључујући Канаду. Међутим, британска контрола и касније канадска независност спречиле су ову идеју.
• Рат 1812: САД су током рата са Британијом 1812. покушале да заузму делове канадске територије, али без успеха.
• Трговина и културна повезаност: Канада и САД су током историје постале блиско повезане кроз трговину, културу и безбедност, што је навело неке на спекулације о евентуалном уједињењу.