51. puk 106. Tulske vazdušno desantne divizije je dobio zadatak da zajedno sa elementima 155. mornaričko desantne pešadije Tihooekanske flote izvrši kontranapad
Ruska vojska u Kurskoj oblasti krenula je u utorak kasno popodne u iznenadni napad na ukrajinske pozicije, koje ta vojska drži već više od mesec dana na teritoriji Rusije. Ono što je zanimljivo kontranapad koji polako prelazi u kontraofanzivu izveden je na bokovima, a ne dirketnim, odnosno forntalnim jurišom. Da ironija bude veća napad je izveden na onom pravcu gde su Ukrajinci planirali da odseku (rušenjem mostova na reci Sejm) 7.000 ruskih vojnika i bace ih u “kotao” ( u okruženje) i nateraju na predaju.
Međutim uprkos udarima višecevnih raketnih sistema tipa H-142 HIMARS i planirajućih avionskih bombi francuske proizvodnje HAMER to nije uspelo. Rusi su podigli čak tri pontonska mosta od kojih su dva uništena, a jedan prilikom montiranja.
Russian Mechanized assault into Snagost’
— ___________ (@iswarfair) September 10, 2024
(51.3165708, 34.8953985)https://t.co/R1IxYhnS0X@GeoConfirmed @UAControlMap pic.twitter.com/kCvOZeFDXz
Čak je jedna inženjerijska četa koja je prevozila pontonske mostove naišla pod raketni udar i bila uništena.
Međutim, to Ruse nije zaustavilo s obzirom da su posebno u Kursku oblast dopremali opremu (pontonske mostove, skele za pelaz reke), lasnirne mostove i sve ono što bi omogućilo savladavanje vodenih prepreka.
Upravo pontonjerske jednice došle su tek sad do izražaja omogućivši brzo postavljanje mostova i prebacivanje motronim skelama trupa na drugu obalu reke Sejm što je omogućilo iznenadni udar i upad oklopnih jednica podržanih pešadijom i unošenja nemira u redove ukrajinske vojske čija brojnost prema nekim procenama u Kurskoj oblasti iznosi oko 30.000 vojnika.
Prema nekim navodima angažovane su snage ruske vojske koja broji 40.000 vojnika, gde su elementi mornaričke pešadije Tihookeanske flote 155. gradijska brigada došla do punog izražaja.
Ukrajinska procena i zabluda je bila da će Rusi pobeći sa desne obale reke Sejm na levu kao u slučaju Hersona, gde su sa leve prešli na desnu obalu i tamo se utvrdili stvarajući nemoguće uslove za oržanje mostobrana na ostrvu Krinki na Dnjepru.
Rusi su umesto predviđenog povlačenja dopremili nove snage izveli popunu hranom i municijom, a putem čamaca evakisali sve civile i ranjene i faktički stvorili utvrđeni mostobran koji je trebao da izdrži dok ne usledi kontranapad. Najteži zadatak su izveli. Rusi su imali da desnoj strani reke Sejm povoljan položaj i lako su se mogli braniti.
Isti slučaj kao što smo naveli prikazan je u slučaju Hersona, gde su se Rusi utvrdili na desnoj obali, a ne povukli kao što su Ukrajinci predviđali i nekoliko puta pokušali prelazak reke Dnjepar štpo se završilo katarstofalno, čak i posle rušenja brane Kahovka kada je nivo reke značajno opao, kao i brzina što je stvorilo povoljne uslove za prelazak reke, ali širina je bila velika, a Ukrajinci nisu imali ni ljudi ni iženjerijskih sredstava za formiranje tako velikog pontonskog mosta i njegovo održavanje, kao i nedostatak plovnih -iskrcnih sredstava.
Ono što je interesantno za bitku na reci Sejm u Kurskoj oblasti je to što su masovno korištena precine rakere lansirane iz višecevnih raketnih sistema HIMARS, ali ni to nije bilo dovoljno da se krene u zauzimanje te zone i izolacija Rusa koji jesu bili u poluokruženju ali sa zadatkom da izdrže.
Zapadni izvori navode da je STAVKA gledala taktičku korist od ovakve situacije i da su svesno pustili medije da se ruska vojska kritkuje i iznose pogrde u javnosti od kukavičluka, do nesposobnosti, što su neki i naši penzionisani visoki oficiri zdušno prihvatili upoređujući rusku vojsku sa JNA i taktikom “kreni-stani” i ” korak napred-tri nazad”.
Ukrajincima su ostavili prostor da dopremaju vojsku privlače artiljeriju, a onda po koncentraciji trupa počeli da izvode masovne udare planirajućim avionskim bombama familije FAB 200, 250, 500 i 15000 kao i taktičkim balističkim raketama Iskander po lociranim koncentracijama ukrajinski trupa. Masovno su korištene izviđačke bespilotne letelice i navodno GRU je aminovao upotrebu izviđačkih satelita koji su sa osmtranja SAD i njihovog nukelarnog potencijala preusmereni na taktičke operativne zadatke. To je omogućilo Rusima da izvedu izenadne udare i nanesu gubitke ukrajinskoj vojsci i borbenoj tehnici zapadne proizvodenj koja je korištena u Kurskoj operaciji.
Spominje se negde cifra od čak 12 uništenih HIMARS-a ali tu borjku je nemguće potvrditi. Evidentno jeste da je nekoliko HIMARSA uništeno bilo u Kurskoj i Sumskoj oblasti što je i dokumentovano, ali broj 12 je verovatno prenaglašen, da ne kažemo preteran s obzirom na brojku tih sistema angažovanih u Kurskoj operaciji.
Postoji i pogled da su potnosnki mostovi s druge strane bili idealna maska i varka da se otkriju Himarsi, koji su da podsetimo korišteni bili i napadu na mostove na Dnjepru u Hersonskoj oblasti kada je Antonvski most gađan upravo raketnim sistemom HIMARS i raketama M-30 i M-31 dometa do 70 km.
Ukrajina je svoje najžilavije posade koje imaju već ogromno iskustvo u upotrebi HIMARS-a žrtvovala u napadima na pontonske mostove koji su dopremani krajem 2022 i u rano proleće 2023 baš u Kursku oblast.
Inače Ukrajinci su u početnoj fazi Kurske operacije angažovali: 11.8000 vojnika, 93 tenka, 42 borbena vozila pešadije, 74 oklopna transportera, 649 oklopnih vozila, 382 vozila razne namene, 89 komada aetiljerije, 24 višecevna raketna sistema od čega je 7 HIMARS-a, 5 M-270 MLRS i 8 protivvazduhoplovnih sistema.
Zaključak ove priče je sa su Ukrajinci izveli kampanju protiv mostova u okrugu Gluškovo poučeni pogrešnim zaključcima iz bitke za Herson. Naime, mislili su da Ruse mogu primorati na povlačenje ako im se blokiraju prelazi preko reke Sjem, slično kao u Hersonu u jesen 2022. godine.
S druge strane ruske trupe jačine 40.000 vojnika za svega nekoliko sati iznenadnog udara na bokove Ukrajinaca uspeli su da povrate 10 posto “PZT privremeno zauzete teritorije” koje su Ukrajinci zauzeli u preve tri nedlje Kurske operacije. Pod ponovnu kontrolu ruske vojske vraćena su sledeća naselja: Borkij, Gordejevka, Vnežapnoje, Bjahovo, Apanasovk, Viktorovka krajinska vojska je takođe napustila Krasnooktjabrskoje, koje setrenutno u sivoj zoni i ne drže ga ni Rusi ni Ukrajinci.
Sada se vidi da su se Rusi temenjito pripremali i da su uspeli koliko toliko da ograniče po društveni mrežama snimke dopremanja borbene tehnike, koncentracije trupa i stvaranja privida da situacija u ovoj fazi prelazi u zamrznuti sukob koji će trajati minimum godinu dana počeni slučajem mostobrana kod Krinkija gde su Ukrajinci izdržali godinu dana svakdnevne masovne napade planirajućim avionskim bombama.
Isto tako upotrebalj avijacije je ukazivala na identičnu taktiku kao u jesen 2022 i proleće 2023.
Sada je vidljivo da 51. puk 106. Tulske vazdušno desantne divizije je dobio zadatak da zajedno sa elementima 155. mornaričko desantne pešadije Tihooekanske flote pripremi sve elemente za udar na selo Snagost.
Zašto Snagost? Upravo zato jer ovo selo je lokalni ključni komunikacioni čvor i raksrsnica puteva. Napad je došao iz severa iz Koreneva brzim udarom izvršen je upad u Snagost. Udar iz dva pravca izenadio je trupe Ukrajinske vojske koje su morale da napuste ovo selo. Operaciju deblokade izveo je 51. puk 106. Tulske vazdušno desantne divizije. Oklopna vozila su viđena na putu Koronevo-Snagost Troickoe
Za to vreme sa zapada, okruga Gluškovski napad je 155. brigada mornaričke pešadije Tihookeanske flote koja je upala Gordjevku i time faktički odeskla ukrajinsku vojsku u Vnezapnoj, Viktorovki i Bjahovu i izolovali ih, odsekli od linija snabdevaenja i naterali na predaju posle kraće borbe. Za sada 155. brigada mornaričke pešadije upala je Apanasjevku sa jugozapada i pokušava da izvrši konsolidaciju i kasniej zauzimanje ovog naselja.Neke informacije ukazuju da su elementi ukrajinske vojske u Ljubimovki napustili ovo naselje,ali sem glasina zavniče potvrde i dalje nema.
Sada trenutno je faza konsolidacije, popune trupa na terenu i dopremnja novih jednica sa borbenom tehnikom koja se povećava iz sata u stat. Nagađanja postoje da će Rusi nastaviti prodor dalje i izbijanje na rusko-ukrajisnku granicu, a možda sledi i upad u Sumsku oblast.
Ono čega se Ukrajina trenutno najviše plaši jeste Ljubimovka koja je ključni logistički centar za snabdevanj ukrajinski trupa na PZT u Kurskoj oblasti jer bi bila ugrožena sela Korenevo i Mala Lokva
I očigledno je da će glavni pravac ruskog napada biti Ljubimovka, čiji bi gubitak za ukrajinsku armiju u Kurskom regionu mogao biti prava katastrofa, jer od toga zavisi snabdevanje cele grupe, upravo se to i desilo u sredu ujutro kada su Rusi povratili Korenevo i jurišaju prema Maloj Loknji.
Obale se, kao leva i desna određuju gledajući ka pravcu u kom reka teče.