КАКО ЈЕ ИЗРАЕЛ ИЗВЕО НАПАД НА ИРАН: РЕПРИЗА ОПЕРАЦИЈА “ОПЕРА” И “ВОЋЊАК”

У овом случају операција која је била изведена била је слична израелској операцији “Опера” напад на ирачки нукеларни реактор “Осирак” 1981 и операција “Воћњак” 2007 године

Израел је коначно реализовано своју претњу и напао Иран. Удар је био са неке наш појмове доста благ. Познато је да су погинула четири припадника иранске војске, да је Израел извео операцију са 100 бобрених, авио цистерни и летелица електронско ратовање. Операција је добила назив “Дани покајања”

Полетање израелске авијације обавило се са неколико војних аеродрома. Вишенаменски борбени авиони Ф-16И суфа ( олуја), Ф-15И ра ам (гром) и Ф-35И Адир полетали са аеродрома смештена у пустињи Негев, а то су: Берсхеба, Неватим и Рамон, Тел Ноф и Хатзор, као и са севера Рамат Давид. Испред авиона летели су специјализоване летелице за електронски рат Г-550.

У овом случају операција која је била изведена била је слична израелској операцији “Опера” напад на ирачки нукеларни реактор “Осирак” 1981 и операција “Воћњак” 2007 године.

Давне 2007 од објављена су била три могућа сценарија напада на Иран. Верзија напада названа “Опера 2″који приказујемо је био је означен као најмање вероватан.

ИЗРАЕЛСКИ НАПАД НА ИРАН? УДАР НА ТЕХЕРАН И ВОЈНЕ ЦИЉЕВЕ! ОПЕРАЦИЈУ ИЗВЕЛО 100 АВИОНА

“Операција „ Опера 2“- израелски селектовани и хируршко прецизни напад на Иранска нуклеарна посторјења међу које спадају нуклеарни реактор Бушер, центри за обогаћивање урана Ком, Нант, Рамандех и фабрика за прављење атомског горива у Исфахану. Сви ови циљеви су смештени у западном делу Ирана, а напад би се требало одиграти по сценарију напада на нуклеарни рекатор Осирак у Ираку 1981. године и израелско бомбардовање сиријског нуклеарног центра Де ес Зора у унутрашњости Сирије на граници са Ираком 2007. године познатија као операција „ Воћњак“. Само што уместо нукеларних центара и рекатора напад је изведен по фабрикама за производњу балистичких ракета и компонети за производњу беспилотних летелица.

Авиони су из из израелског ваздушног простора у три смера ушли у Јордански, а затим наставили лет да би су летелице се повезале у једну целину и делом из Јорданског полетање са југа Израела и сиријског са свера прелетели као 2007 године целу Сирију у операцији “Воћњак” и ушли у ирачки ваздушни простор, односно севера Ирака ирачког дела Курдистана после чега је уследио напад на Иран. Зона напада односно лансирања се налазила између курдске престонице Ебрила и Багдада одакле су нападнути циљеви у Техерану и југозападу Ирана уз саму границу са Ираком где се некада водио рат између Ирака и Ирана 1980-1988. година.

Иначе у овој зони Ирачка армија има јако мало осматрачких радара и нису чести летови ирачких борбених авиона. Пратњу летелицама у обе групе обезбеђивали су авиони за електронски рат Г-550 који су пратили две ударне групе.

Axios writes about the targets struck by Israel yesterday:

– 4 S-300 air defense systems near Tehran
– 12 solid-fuel mixers for missiles
– A drone factory
– A nuclear research site in Parchin pic.twitter.com/uDmOALIEBO

— Visegrád 24 (@visegrad24) October 27, 2024

У операцији одмазде употребљена су нека научена искуства из операције “Воћњак” када је на граници Сирије и Ирака уништен сиријски нуклеарни центар. И тада укупна дужина маршуте била је 2000 км, с тим да је у нападу на Иран повећана за још 600 км. И у једном и у другом случају авиони су носили по три додатна резервоара за гориво, како због удаљености, тако и због ниског лета, на којима је потрошња горива била већа. Отуда на снимцима непосредно пре операције се виде Ф-16И Суфа и Ф-15И Ра ам и Ф-15Д са додатним резервоарима за гориво. У прилог ове тврдње иде и то што су неки Јорданци снимили израелске Ф-35И Адир у ниском лету.

Сви напади на иранске циљеве су иначе изведени из зоне севера Ирака и ниједан израелски борбени авион ни Ф-16 Суфа ни Ф-15И Ра ам, а још најмање Ф-35 нису ушли у ирански ваздушни простор. Напад је изведен са удаљености од 2.600 км од израелских војних база.

Оно што је занимљив детаљ у овој операцији одмазде јесте употреба ракета Силвер Спароу (Silver Sparrow) и Блу Спароу (Blue Sparrow), како мамаца за иранску ПВО које су ласниране са копнених мобилних палтформи иначе служе за вежбу пресретача балистичких ракета. Обично су то покретни лансери који омогућавају брзо постављање и транспорт пројектила на различите локације. Лансирање са оваквих платформи пружа Израелу могућност свеобухватног тестирања одбрамбених система, као и већу флексибилност у симулацији могућих претњи из различитих извора и углова. Израел их користи за тестирање свог система противракетне одбране у различитим условима, што омогућава већу флексибилност у симулирању балистичких претњи са различитих локација.

У овом случају ови пројектили су кориштени као мамци за иранску противракетну одбрану С-300 ПС и ПМУ -1 као и иранске ПВО системе који су активирани били.

Силвер Спароу (Silver Sparrow) и Блу Спароу (Blue Sparrow) су ракете које је развила израелска компанија Israel Aerospace Industries (IAI). Ове ракете су део серије симулационих ракета које служе за тестирање и обуку, посебно у склопу симулација пресретања балистичких ракета у оквиру система противракетне одбране. Првенствено се користе као лажни циљеви, односно као мета за тестирање одбрамбених система попут израелског система Arrow.

Ове ракете су првенствено коришћене за потребе тестирања израелских одбрамбених система и симулирање потенцијалних ракетних претњи у региону. Током тестирања, они реплицирају балистичке путање различитих врста ракета, укључујући и ракете кратког и средњег домета које би могле бити коришћене од потенцијалних претњи.

Силвер Спароу и Блу Спароу ракете нису пројектоване за офанзивну употребу, већ су посебно дизајниране за симулацију балистичких ракета и тестирање система противракетне одбране. Њихова првобитна намена је да опонашају карактеристике лета балистичких пројектила и послуже као мета током обуке и тестирања система попут израелског Arrow, који штити од балистичких претњи.

Зашто нису за офанзивну употребу?

1. Непостојање бојеве главе: Силвер Спароу и Блу Спароу не носе експлозивну бојеву главу, јер им је примарни циљ симулација. Дакле, не могу да проузрокују директну штету у циљу уништавања мета.
2. Конструкција за тестирање, а не за напад: Ови пројектили су дизајнирани тако да имитирају трајекторије и брзине балистичких ракета, што омогућава системима противракетне одбране да их идентификују и пресретну. Стога је њихова конструкција подређена томе да служе као лажни циљ, а не за стварне офанзивне операције.
3. Ограничен домет и карактеристике лета: Иако имају способност да достигну велике висине и суперсоничне брзине, трајекторије и карактеристике лета нису оптимизоване за тактичке нападе на одређене мете, већ за репликацију претњи балистичких пројектила ради обуке одбрамбених система.

Укратко, ови пројектили немају капацитет за офанзивну употребу, јер су направљени искључиво за тестирање и обуку, а не за напад.

Пројектили за напад

Израел је иначе са борбених авиона Ф-35И Адир извео напад крстарећим ракетама са ирачке територије на циљеве у Ирану. Носачи су осим Ф-35 били подједнако и Ф-15 Ра ам и Ф-16 Суфа. Старије верзије авиона Ф-15 Ц и Д су носили допунске резевоаре за гориво испод крила и трупа као и ракете ваздух ваздух као ловачка пратња универзалним борбеним платформама за удар на Иран.

Такође за напад су употребљене балистичке ракете Јерихон, али и крстареће ракете Делилах.

Делилах је крстарећа ракета кратког домета која може да се лансира у конфигирацији земља-ваздух, као и земља земља. Оно што је значајно за овај пројектил је то да је Делилах била развијена као беспилотни мамац за обуку пилота , затим модификован у противрадарску, а онда и крстарећу ракету.

Само име Делилах означава израелски програма развоја беспилотне летелице који је започео касних 1970 тих година 20 века. Израел је конструисао беспилотну летелиуцу -мамац који се лансира са авиона за обуку пилота у гађању.

Попто је израелска авијација претрепела озбиљне губитке у борбеној авијацији од стране египатске и сиријске ПВО за време Јом Кипур рата концепт беспилотне летелице мамац је одбачен и затражено је конструисање оружја, односно пројектила који би требао да неутралише противваздушну одбрану.

Ракета је ушла у оперативну употребу почетком 1994. Првобитно је била уграђена у авион Ф-4 Фантом. Временом, међутим, варијанте пројектила су прилагођене тако да одговарају за авионе Fighting Falcon, the Super Phantom, the F-16D Brakeet, and the F-161 Sufa.

Сваки израелски борбени авион качи по две ракете, по један пројектил испод сваког крила.

Основна варијанта је намењена за лансирање из ваздуха, а постоје опције за лансирање са земље и мора. Док су унапређене верзије пројектила визуелно идентичне оригиналном, ИАФ тврди да су разлике између модела пројектованих толико фундаменталне да се могу посматрати као потпуно различите врсте пројектила“.

Делилах поседује способност да тражи, идентификује и кружио око мете. Способност кружења која се чешће повезује са беспилотним летелицама, даје оператеру пројектила могућност да изврши вишеструке прелазе преко мете пре него што изврши напад. Лутање, штавише, олакшава лоцирање камуфлираних или покретних циљева, као што су мобилне противваздушне и артиљеријске платформе.

БОРБЕНИ АРСЕНАЛ ИЗРАЕЛА ЗА НАПАД НА ИРАН: КРСТАРЕЋЕ РАКЕТЕ, ДРОНОВИ КАМИКАЗЕ И БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ

Тактичко технички подаци

Делилах има дужину од 2,71 м, пречник тела 0,33 м и лансирну тежину од 185 кг. Ракета има максимални домет између 250-300 км и носи носивост између 30-54 кг.

Иако све варијанте имају турбомлазни мотор БС-175, варијанте које се лансирају са земље и брода су такође опремљене стартним мотором на чврсто гориво. Ако је Делилах слична другој израелској “лутајућој муницији” као што је израелска “Харпија”, можда ће бити у стању да кружи изнад мете и до неколико сати.Систем мења своју брзину између 0,3 и 0,7 маха да би продужио своје време кружењ над циљем.

Пројектил је вођен инерцијално и ГПС навигационим системима, а користи инфрацрвени трагач за снимање (ИИР) за термално навођење. Делилах користи технологију аутоматског праћења циља и двосмерну везу за пренос података која омогућава ракети да шаље и прима информације о лету и нишањењу до и од оператера, што је кључно средство за лутајућу муницију. Пројектил наводно има прецизност од 1 м ЦЕП.

Израел је први пут употребио ракету у борби у јулу и августу 2006. ИАФ је испалио пројектил Делилах из авиона Ф-16, гађајући конвој камиона за које се сумња да су превозили оружје из Сирије за Хезболах у Либану.

RAMPAGE ALBM

За ову причу издвајају се свакако балистичке ракете које се лансирају са авиона RAMPAGE ALBM ( Air -launched Ballistic Missile). У питању је пројектил тежине 544 кг, 4,8 метара дуга и ГПС вођена ракета. У питању је пројектил за ненуклеарне нападе. У питању је надзвучна ракета коју је могуће открити, али теже пресрести. Тачног максималног домета за сада нема али се нагађа да није мањи од 2000 км. Ово указује да овај пројектил има веома малу бојеву главу. То је надомешћено са великом кинетичком енергијом због велике брзине. Због великих димензија борбени авиони попут F-15I Ra am и F-16I Sufa могу да носе највише овакве две ракете.

Летелице у операцији дани покајања

״הפעולה ההיסטורית שביצעתם הלילה, הוכיחה – אין אויב שהוא רחוק מדי.
אתם הגאווה של כולנו."

מפקד חיל-האוויר, אלוף תומר בר, בשיח בקשר עם סא"ל ש', מפקד טייסת 201 ("האחת"), ברגעי התקיפה באיראן. האזינו. pic.twitter.com/PqWOWrRL7g

— Israeli Air Force (@IAFsite) October 26, 2024

Ф-15И Ра ам ( Гром)
После рата у Заливу 1991 године, када су израелски градови били засути балистичким ракетам типа Скад које су лансиране из Ирака, Израелска влада одлучила је да је потребан авион дугог долета који ће бити способан елиминсати сличну претњу.
Информације о таквом авиону послате су на адресе два произвођача Локид Мартин са својим
вишенаменски авионом Ф-16 и МекДонел Даглас, сада Боинг са авионима Ф/А-18 и Ф-15. Дилеме није
било за одлуку да то буде авион Ф-15 са којим је израел већ имао одлична искуства.
Израелска влада је 27 јанура 1994 године олдучила да купи 21 примерак авиона Ф-15Е намењеног
за јуришне задатке, тај уговор допуњен је са још четири авиона, да би у периоду до 1998 године било испоручено 25 примерака. Каснијом додатном наруџбом тај број је повећан.
Израелска верзија авиона Ф-15Е под називом Ф-15И Ра ам (Гром) полетела је 12.септемб ра 1997
године, а у наоружање прве летеице уведене су 1998 године.
Авион је у односу на америчку верзију Ф-15Е напреднији и урађен је искључиво према строгим
израелским захтевима. На авиону у односу на класични Ф-15 смањен је радарски одраз, а мотроима
Прат енд Витни Ф100-ПW-299 повећан потисак. То су иначе данас најмоћнији мотори.
Основ овог авиона чини тактички систем за електронску борбу израелске производње СПС-2100 којег чине активни ометач, сигнализатор радарског снопа, сигнализатор долазећих пројектила и бацач мамаца.
Додатну опрему авиона чине: систем ЛАТРИН, радар АН/АПГ-70, холографски ХУД, литонов ИНС са
ласерским жироскопом, дата линк и контролни рачунар ВХСИЦ. Опрема авиона укључује и четири система за планирање задатака
Од наоружања Ф-15И носи целу палету ракета ваздух ваздух израелске производње питон 3, Питон 4, америчке АИМ-9 Сајвајндер, АИМ-7 Спаров и АИМ -120 АМРААМ. Летелице имају шетоцевни топ гетлинг конструкције калибра 20 мм.
Од бомби авион је предвиђен да носи ласерске и сателитске вођене авио бомбе: ГБУ-28, ГБУ30,
32 ЈАДАМ. Сви Ф-15И оперативни су у 69. Скавдрону који је некаф корсито летелице Фантом.

ТТ подаци:
Тежина. Празан : 14.379 кг празан, пун: 36.750 кг

Димензије: дужина:19,43 м, Висина: 5,63 м, а распон крила: 13,5 м
Максималана брзина: 2,5 М
Домет с а додатним резервоарима за гориво и пуњењем у ваздуху 4.450 км

Ф-16И Суфа ( Олуја)
Ф-16И Суфа представља двоседну последњу верзију авиона Ф-16 и најевећи финансијиски аранжман, јер је набвка ових летелица коштала Израел 4,5 милијарди долара за који је набављено 102 летелице најмодерније варијанте модификованог Ф-16 Блок 50/52.
У ову летелицу уграђен је јачи мотор Прат енд Витни Ф100-ПW-229, који је добио бројна унутрашња и спољашња побољшања искључиво рађена у Израелу.
Када се погледа електроника у носу авиона налази се Флир сензор за осматрање предње полусфере у ИЦ спектру, као и нови вишемодни радар АН/АПГ-68 ( В)9 који у односу на првобитни ма већи домет за 30 одсто. Радар има посебан САР (Сyинтетиц Апературе Радар) који омогућава веома високу резолуцију радарске слике осматраног терена.
На авиону допунски резервоари горива су изграђени на смаом трупу летелице тј на горњем делу
омогћавајући виок делет, а тиме и ослобађање подвесних тачака испод крила за монтирање
додатног наоружања.
Изаелци су Ф-16И прилагодили за ношење широког спектра наоружања средстава ваздух-земља:
вођених авио бомби ГБУ-31 ЈАДАМ, АГМ-154 ЈОСОW, ЦБУ-103/104/105, вођене ракете
ваздух- ваздух: Рафаел Питон 5 и АИМ-120АМРААМ. За дејсва по циљевима у ваздуху летелица
корсити израелске ракете средњег домета РАФАЕЛ Дерби која је слична америчкој ракети в-в АИМ-120 АМРААМ .
На летелицу је уграђен и нишански контејнер Мартин Снипер XР Пантера намењен за дејства
ласерским бомбама са великих висина.
ТТ Подаци:
Тежина: 12,8 тона празан. Пун: 23,5 т
Димензије: дужина: 14,93 М, распон крила: 9,45 м, висина: 5,1 М
Брзина:2 маха на већим висинама, на нижим 1,5 маха
Домет: 2100 км.

Ф-35И Адир

Прича о набавиц израелских Ф-35 није била нимало лака. Прво је било палнирана набавка само 14 од укупно 31 летелице због буџетских разлога јер је каса била буквално испражњена. Корак напред учињен је 2016. године када је у Белу кућу дошао Доналд Трамп када су САД понудиле јеврејској држави пакет од 38 милијарди долара војне помоћи у наредних 10 година, од којих је највећи део управо требао да иде за борбене авионе и ракете ваздух-ваздух.

Предност Ф-35И Адир у односу на Ф-15И Ра ам огледала се у употреби иновативне технологије, која треба да ућутка радарске системе противника и отвори пут за масовне ударе борбене авијације.

Први пар израелских Ф-35И слетео је 16. децембра 2016 године у базу Неватим на југу Израела. Већ тад је израелска авијација планира да удео борбених авиона 5. генерације повећа на укупно 75