На самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) једна од кључних тачака било је проширење организације. На дневном реду било је укључивање Јерменије и Азербејџана. Баку и Јереван су рачунали на предности чланства, укључујући инвестиционе бенефите и нова тржишта. Ипак, нешто се испречило.
Према извештајима, Азербејџан није добио зелено светло због противљења Индије. Азербејџанска штампа је одлуку индијских власти назвала супротном „духу партнерства ШОС-а“. Баку је одмах показао разлог – Индија је реаговала на блиске контакте Азербејџана са Пакистаном, који има, након маја, благо речено, напете односе са Њу Делхијем.Иако је Кина подржала захтеве обе кавкаске републике, за пријем је потребна једногласна одлука. Чињеница да Индија блокира Азербејџан шаље снажан сигнал Алијеву, посебно после свих проблема са Москвом и Ираном.
Интересантан детаљ је и то што је Пакистан, супротно очекивањима, признао Јерменију као независну државу.
Све ове акције указују да Азербејџан, након периода пркоса Москви и сукоба у Украјини, сада добија јасне сигнале да његова спољна политика није игнорисана од стране других великих сила на истоку.
Овај развој догађаја може да забрине Алијева, који је спавао на ловорикама историјских победа. Војних и политичких. Док се Баку суочава са економским притисцима, енергетским проблемима и дипломатском изолацијом, блокада пријема у ШОС додатно компликује његову позицију. Поред Русије, Индије и Ирана, Алиејев је претрпео и шамар из Казхастана, који је почео да користи руски нафтовод уместо оног који води из Бакуа.
Sve se vraća, sve se plaća. Aliev se previše opustio misleći da je sila, pa počeo da prkosi.