HRVATSKA NABAVLJA BAJRAKTARE: ISPORUKA U SEPTEMBRU 2025. GODINE

Cena za turske bajraktare koja se spominje iznosi 100 miliona dolara i navodno se radi o 20 letelica Bajratar TB2, a cena jedne letelice iznosila bi od 2 do 6 miliona dolara

Hrvatska će naredne 2025. godine postati novi korisnik turskih bespilotnih letelica Bajraktar. Posle Albanije, Rumunije i takozvanog Kosova treći korisnik na prostoru Balkanskog poluostrva.

O nabavci turskih bespilotnih letelica koje su zvezdani trenutak imale u ratu Jermenije i Azerbejdžana 2020 godine i svoj sunovrat u ratu u Ukrajini, koja uprkos svemu nije odustala od ovih bespilotnih letelica u izviđačkoj i borbenoj verziji, govorio je i hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić.

Anušić je govorio o nabavci odgovarajući na pitanja poslanika hrvatskog sabora o položaju vojske i nabavkama borbenih sredstava.

BESPILOTNE LETELICE BORBENE I IZVIĐAČKE VOJSKI NA BALKANU!

Priča o Bajraktarima bila je spomenuta 5. novembra 2024. godine, a o tome se otvoreno govorilo još početkom oktobra na zatvorenoj sednici Odbora za odbranu i bezbednost kada je bilo reči o kupovini Bajraktara.

Kako navode hrvatski mediji cena za turske bajraktare koja se spominje iznosi 100 miliona dolara i navodno se radi o 20 letelica Bajratar TB2, a cena jedne letelice iznosila bi od 2 do 6 miliona dolara i 100 projektila MAM-L čija cena po komadu iznosi 15 miliona dolara.

U pitanju bi bila baterija od 5 do 6 bespilotnih letelica sa pripadajućom zemaljskom stanicom, naoružanjem i dodatnom opremom.

Priča još uvek nije konačna i mnogo toga je nepoznato, osim da će kupovina biti realizovana i da će paraleno sa tim turski Bajraktari nositi hrvatske FPV dronove što je u tamošnjoj botovskoj javnosti dočekano kao totalna ekstaza.

Ova bespilotna letelica je klasifikovana kao taktička bespilotna letelica za male i srednje visine. Nastala je kao rezultat rada inženjera i zaposlenih u kompaniji “Bayrakar Makina Sanayi ve Ticaret A.S.” koja se u operativnoj upotrebi turskih oružanih snaga nalazi od 2014. godine.

Na domaći razvoj taktičke bespilotne letelice uticala je odluka SAD o zabrani Turskoj da kupuje američke izviđačke i borbene dronove, koje je uvela tadašnja administracija Baraka Obame zbog straha da bi oni mogli da ih upotrebe protiv Kurdskih pobunjenika na severu Iraka i Sirije.

Uprkos zabrani veliku pomoć dali su inostrani partneri poput američke firme EDO koja je dostavila ključni deo za dron da se spreči da projektil prilikom lansiranja projektil ošteti dron. Prvi opitini let obavljen je 2014. godine, a već naredne 2015. izvršena su bila testiranja laserskog i staletiskog vođenog naoružanja, kao i osmatračkih sistema.

Konstrukcija

Konstrukciju Bajraktara odlikuje tip trupa monkok i obrnuta V struktura repa izgrađenog od kompozitnih materijala: kombinacija kelvara i aluminijuma i ugljeničnih vlakana.

Bespilotna letelica Bajraktar TB-2 ima dužinu 6,5 m, visinu 2,2 m i raspon krila od 12 metara. Ovu bespilotnu letelicu pokreće benzinski motor “Rotax 921” sa direktnim ubrizgavanjem. Jalina motora je 100 konjskih snaga, a sam proizvođač u prosepktima tvrdi da ima 105 KS. Maksimalna visina leta bespilotne letelice Bajraktar TB-2 je 7.620 m, a operativna 5.480 m.

Maksimalna brzina leta ove bespilotne letelice je 230 km na čas, a krstareća 130 km/h. Operativni radijus letelice iznosi 300 km ali od stanice za upravljanje, koju opslužuju tri člana.

Inače bespilotna letelica Bajraktar TB-2 drži i jedan rekord u letu od 27 sati i tri minuta bez sletanja.

Naoružanje

Bespilotna letelica Bajraktar TB-2 može da nosi do 150 kg korisnog tereta od čega 100 kg otpada na ubojna sredstva. Bajraktar nosi rakete vazduh-zemlja domaće proizvodnje MAM-1 i MAM-C, laserski vođene rakete “CIRIT” ili protivtenkovsk projektil UTMAS.

Izviđanje

U osmatračkim misijama Bajraktar TB-2 korsit elektrooptički i infracrveni modul kamera, laserski daljinomer i laserski obeleživač.

Bajraktar ima mogućnost poptuno automatskog poletanja, kontrole leta i sletanja. Protiv ometanja letelice bajraktar poseduje fuziju senzora bez zavisnosti od GPS senzora, može da izvrši automatsko krstarenje i praćenje rute.

Ova bespilotna letelica nalazi se osim u naoružanju truske vojske i u redovima Žandamerije, turske nacionalne policije. U pšerativno upotrebi se nalazi oko 300 ovih bespilotnih letelica-

Osim u naoružanju Turske ove bespilotne letelice ima i vlada u Tripoliju, zatim Azerbejdžan, Ukrajina, Sudan, Katar, Turkmenistan, Maroko , Kirgistan, Niger, Etiopija, Paksitan, Džibuti, Burkina faso, Ruanda, Togo i sad prištinska administracija. Srbija je takođe bila zainteresovana za kupovinu ovih letelica, ali je odustala od ove priče pošto je ova turska kompanija prodala ove bespilotne letelice prištinskoj administraciji.

I Zukan Helez sanja Bajraktare

Aktuelni ministar odbrane BiH Zukan Helez najavio je kupovinu takođe turskih bespilotnih letelica Bajraktar. Helez nije spominjao broj bespilotnih letelica i tri zemaljske stanice i da su dva tima OS BiH na obuci u Turskoj. Vreme isporuke prvih letelica se bliži i ostalo je dva meseca. Isporuka u januaru 2025. godine. Vrednost posla i broj letelica su nepoznati.

Podsetimo i ovo:

Hrvatska je svoje bespilotne letelice počela da koristi još na početku građanskog rata. Tada je nastala bespilotna letelica domaće proizvodnje za izviđanje u koju su ugrađivane komercijalne komponente. Mi smo ovu bespilotnu letelicu označavali kao BPL Amater.

Bespilotne letelice sa kojima Hrvatska vojska rasposlaže su mešavina domaćih i izraelskih proizvođača. Svi dronovi Hrvatske vojske stavljeni su pod komandu Obaveštajne pukovnije (puk) koja je objedinila sve bespilotne letelice pod jednu komandu. Od Izraela, nabavljene su bespilotne letelice za izviđanje Skylark, Orbiter 3b.

Hrvatska raspolaže sa 6 +6 Orbiter 3b i imaju više od 20 dronova za izviđanje Skylark koji su nabavljeni tokom 2000-tih. Hrvatska raspolaže i sa nekoliko dronova domaće proizvodnje verzija VX II 3 i VECTOR V-3M i 5 komada. U pitanju su bespilotne letelice koje su konstruisali od strane aeronautičkog i inženjerskog tima studenata Univerziteta u Splitu.

Na aerodromu i vazduhoplovnoj bazi Pula uspostavljena je komanda dronova Oružanih snaga Hrvatske. Ima podataka da Hrvatska testira dronove kamikaze.

Hrvatska je posredstvom Evropske agencije za pomorsku bezbednost dobila letelice Kamkopter C-100 koja služi za nadgledanje obale i pomorskog saobraćaja.