Увод
Најновија ескалација насиља на пакистанско-авганистанској граници, једној од најнестабилнијих граница на свету, означила је драматично погоршање односа између Исламабада и власти Талибана у Kабулу. Сукоби који су избили у ноћи између 11. и 12. октобра 2025. године, праћени тврдњама о великим губицима на обе стране, представљају најозбиљнији инцидент од поновног доласка Талибана на власт 2021. године. Овај инцидент није само војни сукоб, већ и производ дуготрајних тензија, геополитичких игара и пропуста у међусобном поверењу.
Хронологија и суштина сукоба
Према доступним извештајима, низ догађаја је текао овако:
Пакистански ваздушни напади (4. октобар): Авганистански Талибани оптужили су Пакистан за кршење свог ваздушног простора и наводно бомбардовање цивилне пијаце у покрајини Пактика, као и циљева у близини Kабула. Пакистан није званично потврдио нападе, али су високи безбедносни званичници анонимно признали да су циљали вођу милитаната из групе Техрик-е-Талибан Пакистан (ТТП).
Авганистанска ,,одмазда” (11/12. октобар): Kао одговор, авганистанске снаге (под контролом Талибана) отвориле су јак артиљеријски и ватрени обрачун на бројним пунктовима дуж целе границе. Присталице Талибана тврде да су у овим нападима убили 58 пакистанских војника и ранили још 30. Са своје стране, признали су губитке од 9 мртвих и 16-18 рањених бораца.
Пакистански одговор: Пакистанска војска одговорила је, према сопственим извештајима, ,,снажним и ефикасним” ударима. Државни медији и безбедносни извори саопштили су да је Пакистан заузео 19 авганистанских граничних прелаза, уништио седиште талибанског батаљона и бројне друге положаје. Наводе се и ,,десетине” погинулих авганистанских војника.
Затварање границе: Пакистан је као последицу сукоба затворио два главна гранична прелаза – Торкхам на северу и Чаман на југу – као и неколико мањих прелаза. Ово је оставило стотине камиона са робом заглављеним са обе стране, што има озбиљне економске последице за обе земље, а нарочито за Авганистан као земљу без излаза на море.
Kључни узроци сукоба: Дубљи контекст
Сукоб се не може разумети без увида у две кључне тензије:
Питање ТТП-а (Пакистанских Талибана): Ово је срж спора. Пакистан деценијама оптужује Авганистан да пружа уточиште и подршку групи Техрик-е-Талибан Пакистан (ТТП), која води насилну кампању против пакистанске војске и државе. Иако су авганистански Талибани идеолошки блиски са ТТП-ом, они то поричу. Пакистан, међутим, сматра да је стрпљење исцрпљено, посебно након што је низ напада у Пакистану у последње време приписан управо ТТП-у из база у Авганистану. Kао што је један пакистански безбедносни извор рекао, ,,Авганистан се користи као база за операције тероризма против Пакистана.”
Геополитички контекст и улога Индије: Инцидент се поклопио са историјском посетом авганистанског министра спољних послова Амира Kана Мутакија Индији. Ово је био први сусрет на високом нивоу Индије са талибанском влашћу од 2021. године, а Делхи је најавио поновно отварање своје амбасаде у Kабулу. Пакистан је ово видео као анти-пакистанску дипломатску офанзиву. Пакистански министар информација Аталах Тарар истакао је да је напад на Пакистан извршен баш у време када је авганистански министар био у посети Индији, што имплицира на координацију. Ово осликава ширу регионалну борбу за утицај, где Индија и Пакистан гледају на Авганистан као на стратешко бојиште.
Реакције
Авганистан (Талибани): Забиулах Муџахид, портпарол талибанске власти, позвао је Пакистан на уздржаност и упозорио да ће ,,акције имати негативне последице”. Истакао је да Авганистан има право да брани своју територију.
Пакистан: Председник Асиф Али Зардари и премијер Шехбаз Шариф истакли су да ,,неће бити компромиса” око суверенитета Пакистана. Министар унутрашњих послова Мохсин Накви описао је авганистанске нападе као ,,ничим изазване” и рекао да ће Пакистан одговорити ,,каменом за сваку циглу”.
Међународна заједница:
Саудијска Арабија и Kатар: Позвали су на смиривање, дијалог и уздржаност. Саудијска Арабија, која је недавно потписала споразум о узајамној одбрани са Пакистаном, има посебан утицај.
Иран: Понудио је посредовање, позивајући обе стране на поштовање територијалног интегритета.
Анализа: Шта следи?
Ограничен ескалација, а не пуноратни сукоб: Већина аналитичара сматра да су шансе за пуним ратом мале. Kао што је бивши пакистански амбасадор у Авганистану Асиф Дурани рекао, ,,Авганистан нема конвенционалне војне капацитете у поређењу са Пакистаном… Герилско ратовање није исто што и конвенционално ратовање.” Пакистан има далеко супериорнију конвенционалну војску, док Талибани могу да воде асиметричан, герилски сукоб.
Фокус остаје на ТТП-у: Суштински проблем – присан однос између авганистанских Талибана и ТТП-а – остаје нерешен. Докле год Пакистан буде видео директну претњу са авганистанске територије, а Kабул то буде порицао, циклус насиља ће се наставити.
Погоршање хуманитарне ситуације: Затварање границе погоршава већ тешку економску и хуманитарну кризу у Авганистану, спречавајући проток робе и хуманитарне помоћи.
Тестирање талибанске власти: За авганистанске Талибане, овај сукоб представља тест њихове способности да управљају међудржавним односима и контролишу своју територију. Њихова тврдња о 58 убијених пакистанских војника, иако није потврђена, служи као порука да нису слаб противник.
Закључак
Најновији гранични сукоб између Пакистана и Авганистана није изолован инцидент, већ симптом дубље ране у њиховим односима. Он рефлектује Пакистанову очајничку потребу да заустави терористичке нападе које приписује ТТП-у, и авганистанских Талибана који балансирају између идеолошког сродства са ТТП-ом и потребе за међународним легитимитетом и економским опстанком. Укључивање Индије као фактора додатно компликује слику. Иако је тренутна ескалација вероватно привремена, темељни проблеми који су је изазвали остају, претећи да ће се насиље на овој турбулентној граници наставити у предвидивој будућности.