Evropska Mažino linija od blata: EU obnavlja močvare da zaustavi ruske tenkove

Iskustvo Ukrajine u odbrani Kijeva kroz namerno poplavljivanje močvarnih područja reke Irpinj inspiriše zemlje istočnog krila NATO-a da rehabilitaciju isušenih tresetišta uključe u svoje odbrambene strategije. Ovaj pristup, koji kombinuje ekološke i bezbednosne ciljeve, sve više se prepoznaje kao jeftin i efikasan način da se omete napredovanje oklopnih kolona i smanje emisije gasova staklene bašte.

Ukrajinska lekcija: Blato protiv tenkova

U februaru 2022. godine, konsultant za odbranu Aleksandar Dmitrijev predložio je jednostavno rešenje za zaustavljanje ruskog napredovanja ka Kijevu: dizanje u vazduh brane na reci Irpinj kako bi se obnovila močvarna poplavna ravnica, isušena u sovjetsko doba. Ideja je naišla na odziv, a rezultat je bio da su ruski tenkovi i oklopni transporteri bili zaglavljeni u blatu, postajući lake mete za ukrajinske protivoklopne sisteme. Ovaj uspešan odbrambeni manevar dokazao je da priroda može biti moćan saveznik u modernom ratovanju.

Dvostruka dobit: Odbrana i klima

Obnova močvara nudi dvostruku korist:

1. Odbrambena prepreka: Natopljen, neravan teren močvara praktično je neprohodan za tešku oklopnu tehniku, prisiljavajući protivničke snage da se kreću uskim, predvidljivim pravcima koji se mogu lako braniti.
2. Klimatska korist: Močvare su najefikasnija prirodna skladišta ugljen-dioksida na planeti. Isušena tresetišta, naprotiv, oslobađaju ogromne količine gasova staklene bašte. Njihova obnova doprinosi borbi protiv klimatskih promena.

NATO-ov „Močvarni pojas“: Od Arktika do Poljske

Najveći potencijal za ovakve projekte nalazi se upravo duž istočne granice NATO-a. Prostranstva tresetišta protežu se od finskog Arktika, preko baltičkih država i Suvalskog koridora, do istočne Poljske, prirodno formirajući odbrambeni pojas.

Finska razmatra pilot projekte za obnovu močvara u odbrambene svrhe, nastavljajući istorijsku tradiciju korišćenja prirode u odbrani.

Poljska ima ambiciozni program „Istočni štit“ (Eastern Shield) vredan 2.3 milijarde evra eksplicitno predviđa „formiranje tresetišta i pošumljavanje pograničnih područja“ da bi se stvorile prirodne prepreke.

Baltičke države iako opreznije, Litvanija, Letonija i Estonija takođe razmatraju uključivanje obnove močvara u svoje planove za odbranu granica.

Izazovi i kontroverze

Iako se čini kao pobeda za sve, ideja nije bez izazova:

Najveći deo tresetišta u EU isušen je za poljoprivredu. Obnova zahteva složene pregovore sa poljoprivrednicima i nadoknadu za gubitak zemljišta. Naglo plavljenje, kao u Ukrajini, može izazvati ekološku štetu za lokalne ekosisteme koji nisu pripremljeni za naglu promenu. Dok močvare sprečavaju neprijateljski prodor, one takođe mogu ograničiti i pokretljivost sopstvenih snaga, što je zabrinutost u zemljama poput Nemačke.

Zaključak: Strategija zasnovana na prirodi

,,Zeleni“ koji su u različitim vladama širom EU ili su ponekad i tas na vagi u sastavljanju novih vlada širom Evrope odavno nemaju pacifističke stavove. Zato sinergija ekologije i odbrane jeste savršena ideja za sprovođenje novih projekata koji će uključivati različite fondove EU. Ipak, isticanje zaglavljenih ruskih tenkova kod Kijeva ne menja istorijsku činjenicu da su upravo nemački tenkovi prvi ostajali zaglavljeni u blatu Ukrajine 40-tih godina 20. veka, a da je ,,finska odbrana“ od SSSR-a rezultirala prepuštanjem 9% teritorije Finske. Dok se ponovo obnavljaju neke linije odbrane i podstiču scene iz istorije, treba razmišljati o budućnosti koja nimalo nije povoljna za Evropu.