Украјинска лекција: Блато против тенкова
У фебруару 2022. године, консултант за одбрану Александар Дмитријев предложио је једноставно решење за заустављање руског напредовања ка Кијеву: дизање у ваздух бране на реци Ирпињ како би се обновила мочварна поплавна равница, исушена у совјетско доба. Идеја је наишла на одзив, а резултат је био да су руски тенкови и оклопни транспортери били заглављени у блату, постајући лаке мете за украјинске противоклопне системе. Овај успешан одбрамбени маневар доказао је да природа може бити моћан савезник у модерном ратовању.
Двострука добит: Одбрана и клима
Обнова мочвара нуди двоструку корист:
- Одбрамбена препрека: Натопљен, нераван терен мочвара практично је непроходан за тешку оклопну технику, присиљавајући противничке снаге да се крећу уским, предвидљивим правцима који се могу лако бранити.
- Климатска корист: Мочваре су најефикаснија природна складишта угљен-диоксида на планети. Исушена тресетишта, напротив, ослобађају огромне количине гасова стаклене баште. Њихова обнова доприноси борби против климатских промена.
НАТО-ов „Мочварни појас“: Од Арктика до Пољске
Највећи потенцијал за овакве пројекте налази се управо дуж источне границе НАТО-а. Пространства тресетишта протежу се од финског Арктика, преко балтичких држава и Сувалског коридора, до источне Пољске, природно формирајући одбрамбени појас.
Финска разматра пилот пројекте за обнову мочвара у одбрамбене сврхе, настављајући историјску традицију коришћења природе у одбрани.
Пољска има амбициозни програм „Источни штит“ (Eastern Shield) вредан 2.3 милијарде евра експлицитно предвиђа „формирање тресетишта и пошумљавање пограничних подручја“ да би се створиле природне препреке.
Балтичке државе иако опрезније, Литванија, Летонија и Естонија такође разматрају укључивање обнове мочвара у своје планове за одбрану граница.
Изазови и контроверзе
Иако се чини као победа за све, идеја није без изазова:
Највећи део тресетишта у ЕУ исушен је за пољопривреду. Обнова захтева сложене преговоре са пољопривредницима и надокнаду за губитак земљишта. Нагло плављење, као у Украјини, може изазвати еколошку штету за локалне екосистеме који нису припремљени за наглу промену. Док мочваре спречавају непријатељски продор, оне такође могу ограничити и покретљивост сопствених снага, што је забринутост у земљама попут Немачке.
Закључак: Стратегија заснована на природи
,,Зелени” који су у различитим владама широм ЕУ или су понекад и тас на ваги у састављању нових влада широм Европе одавно немају пацифистичке ставове. Зато синергија екологије и одбране јесте савршена идеја за спровођење нових пројеката који ће укључивати различите фондове ЕУ. Ипак, истицање заглављених руских тенкова код Кијева не мења историјску чињеницу да су управо немачки тенкови први остајали заглављени у блату Украјине 40-тих година 20. века, а да је ,,финска одбрана” од СССР-а резултирала препуштањем 9% територије Финске. Док се поново обнављају неке линије одбране и подстичу сцене из историје, треба размишљати о будућности која нимало није повољна за Европу.