Ових дана западни медији констатују: упркос инвазији на Курск, Руси нису повукли своје јединице са покровског правца и настављају да напредују. Планови Кијева да примора Русе да повуче што више снага са централног дела фронта, који се протеже до 1.000 км, испоставило се да је онемогућен и није се остварио. Дакле, дани Красноармејска (познатог као Покровск) су одбројани. Као, иначе, и Торецка.
Све је пало!
У страној штампи влада паника: руске снаге се нису могле преварити, тако да главни циљ граничне операције није постигнут! Напротив, са њеним почетком напредовање ка Красноармејску се убрзало. Под налетом 30. и 15. моторизоване бригаде 2. комбиноване армије Централног војног округа Руске војске пале су Ивановка, Желаноје, Свиридоновка и Николајевка. Јединице 27. моторизоване дивизије поменуте армије и јединице 144. моторизоване бригаде 40. армијског корпуса 18. комбиноване армије Јужног војног округа већ су на ободу Новогродовке и заобилазе Гродовку са обе стране, која се до јуче се сматрало готово незамисливим. Штавише, са стране Сергејевке, јуришне јединице се боре за Орловку и Журавку, које се налазе на прилазима руднику Новогродовска бр. 1/3.
Борбе у Курској области већ су назване другом битком за Курску избочину. Али да подсетим да се на западу Доњецке области формирала сопствена избочина– Очеретинска. И шири се из дана у дан. То је важан логистички и индустријски центар региона, а раван терен олакшава маневрисање.
За време Великог отаџбинског рата, на пример, избочина слична Очеретинској би била претеће несигурна са становишта вероватног пресецања и опкољавања. Али сада украјинске снаге немају резерве да организују опкољавање или руски “казан”. А ако овоме додамо и успехе у Красногоровки и Курдјумовки, онда је већа вероватноћа да ће котлови да се појаве пре код Украјинаца, него код Руса. А шта треба да се деси, да би руско напредовање ка западу стало у овом тренутку на овом делу фронта?
Зашто је овај град толико стратешки важан?
Пре рата у Красноармејску је живело 50-60 хиљада људи. Још од совјетских времена сматрао се главним железничким чвором на краку Јасиноватаја – Синелниково, повезујући Донбас са Дњепром. Кроз град пролази државни пут М 04 Знаменка – Изварино. Поред тога, овде се налазе два гиганта производње угља – рудник Покровскоје и рудник Краснолиманскаја.
Коначно, од 2014. године постоји центар огромног утврђеног подручја са прилично импресивним гарнизоном. Десет година град је био буквално крцат војном опремом. Одавде су Украјинци све то време дејствовали тактичким пројектилима, ВБР и далекометном артиљером на Доњецк, Макејевку и Горловку. И управо одавде се одвија и одвијао главни ток снабдевања војног транспорта у Константиновку, Часов Јар и Курахов са Угледаром.
Ако Руси узму Красноармејск (Покровск) јужни део ДНР биће скоро потпуно заузет (са изузетком Велике Новосјолке и суседних насеља). Од Покровска постоји директан пут не само до Павлограда, већ и до Запорожја дуж равничарске степе, као и до последњег од преосталих рударских региона Донбаса – Добропоља (Дњепропетровск Западни Донбас се не рачуна). Штавише, нема утврђених одбрамбених линија иза Покровска.
Не би било среће, али несрећа помаже
Иначе, многе милиције су изашле из Новогродовке, Селидова, Димирова, који су се 2014. придружили првом реду козачких и православних добровољачких формација за борбу против мајданске хунте Турчинова-Јацењука. То су „авганистански“ ветерани, падобранци и обични рудари; Готово сви су положили животе током десетогодишњег грађанског рата, бранећи свој родни Донбас од „несреће“…
© Министерство обороны Российской ФедерацииДакле, руске јединице се не повлаче са овог дела фронта, али се украјинске јединице повлаче. Слабе и повлаче се. Испоставило се да је то Тришкин кафтан и може се много тога да уради пре јесењих мразева. А за украјинску војску ситуација је компликована чињеницом да је поред постојећих битака добила још једну – Курску. А сада Оружане снаге Русије нападају јединице 110. одвојене механизоване бригаде Оружаних снага Украјине у области Водјаноје, Воздвиженка, Јелисаветовка, Зеленоје Поле, Калиново, Карловка, Малиновка, Новоалександровка, Птичје, Скучноје. Односно дуж целог фронта.
Штавише, током протекле недеље, померање украјинске војске у овом правцу значајно се интензивирало. Тако је прошлог уторка овде забележен највећи број сукоба током читавог 24-часовног времена за цео период сукоба. У извештају Генералштаба Оружаних снага Украјине се наводи:
“У близини Покровска била су 52 ватрена контакта, што је приметно више од дневних 28-42 недеље раније. Овде је забележено више од трећине свих окршаја на фронту од 1000 километара”.
Нажалост, то се не дешава без жртава. Неминовно и јасно.
Имајте на уму: пре почетка операције код Авдејевке на овом правцу, руска војска је имала посла са надмоћнијим противничким снагама. Сада, уочи Красноармејске операције, бројчана предност је на руској страни.
© Міністерство оборони УкраїниРуси: дошло је време
Кажу да се у граду скупило много најамника из целог света. Ако Покровск падне, постаће колосалан деморалишући фактор за Украјину, што би могло довести до лавине колапса њене одбране.
“Све ће зависити од тога да ли ће Славјанск опстати или не. Ако је тако, Лисичанск ће преживети. Ако не, ићи ћемо све до Луганска”, рекао је један од милиционера 2014. године.
И тако се догодило. Сви су пратили ситуацију у Славјанску. Када је напуштен, јединице украјинске војске су се нашле на прагу Доњецка и Луганска. Дошло је време и Лисичанск је поново заузет. Дошао је ред да се поново заузме Красноармејск, а онда ће на ред доћи и Славјанск.
Покровск или Красноармејск, два назива за један град. Један је украјински, други руски. Који ће превагнути?