Usred tekuće ofanzive džihadističkih paravojnih snaga koje podržava Turska u sirijskim provincijama Alepo i Idlib, izraelske vazdušne snage su eskalirale vazdušne operacije protiv sirijskih ciljeva.
Napadi su podstakli široko rasprostranjene procene da Tel Aviv i Ankara pokušavaju da razvuku Siriju i njene strateške partnere između dva fronta, kao što je više puta procenjeno tokom prethodnih intervencija. Izraelske odbrambene snage najavile su prvu seriju napada 30. novembra, dva dana nakon što su otpočele ofanzive islamističkih paravojnih formacija, a izraelski izvori izveštavaju da je u napadima ubijeno najmanje deset pripadnika sirijske vojske. Nakon toga je potvrđeno da su izraelske vazdušne jedinice primorale iranski avion da se vrati usred leta i napusti sirijski vazdušni prostor, u vreme kada se očekivalo da će Teheran pružiti povećanu podršku Siriji da obuzda ofanzive džihadista. Iransko ministarstvo spoljnih poslova je 2. decembra samo navelo da su izraelske operacije i ofanzive džijadističkih grupa koje podržava Turska bile blisko koordinisane.Dok se džihadističke grupe kao što su Front Al Nusra i Islamska partija Istočnog Turkestana u velikoj meri oslanjaju na tursku materijalnu podršku i zaštitu da bi održale svoje operacije, i imale su velike koristi od turske vazdušne i artiljerijske podrške tokom sukoba sa sirijskim snagama u prošlosti, primećuje se da je vazdušnu podršku takođe direktno pružao Izrael. Primer je bilo pokretanje vazdušnih napada 29. marta usmerenih na jedinice sirijske vojske u provinciji Alepo, centru trenutno tekućih sukoba, što se poklopilo sa eskaliranim ofanzivama islamističkih grupa milicija koje podržava Turska u to vreme. Napad, koji je izvelo više lovaca F-16, izazvao je blizu 40 mrtvih i mnogo više žrtava, među kojima su i civili i vojnici, a procenjeno je da je pružio dragocenu podršku džihadističkim ofanzivama. Izraelski napadi na Siriju nastavili su da eskaliraju tokom 2024. godine, stvarajući dodatni pritisak na odbranu Damaska, pri čemu su napadi stalno izvođeni izvan sirijskog vazdušnog prostora koristeći rakete lansirane iz vazduha kako bi se izbegla potreba za angažovanjem protivvazdušne odbrane zemlje.
Uz Tursku i nekoliko njenih saveznika iz NATO, izraelska podrška je pružala ključnu podršku islamističkim paravojnim formacijama u Siriji u njihovoj borbi protiv lokalne vlasti više od 13 godina. Procena koju je objavio Foreign Policy primećuje 2018: „Izraelsko finansiranje je omogućilo mnogim militantnim grupama da dodaju značajan broj novih džihadista u svoje redove… komandanti bi komunicirali sa izraelskim zvaničnicima telefonom i povremeno se sastajali s njima licem u lice u okupiranoj Izraelu Kada su komandanti zamenili grupe i lokacije, izraelska pomoć je pratila ove aktivnosti Sirijski i saveznički ciljevi iz 2013. učinili su Izrael veoma aktivnim učesnikom u sirijskom ratu“. Ova podrška se takođe proširila na „ugrađivanje oficira u vojne jedinice, isplatu mesečnih plata militantima i obezbeđivanje daljeg finansiranja za kupovinu oružja na crnom tržištu.“ Ovo je odražavalo vrstu podrške koju je Turska paralelno pružala džihadističkim grupama.