Дезертерства, несташице и сукоб између Артеш и ИРГ поткопавају иранску ратну машинерију

Иранске оружане снаге суочавају се са све тежом логистичком кризом, растућим бројем дезертерстава и све дубљим сукобима између редовне војске и Револуционарне гарде, што додатно слаби њихове способности у тренутку интензивирања рата.

Према наводима медија Iran International English, који се позива на сопствене изворе, иранске оружане снаге налазе се под све већим притиском због озбиљних несташица, пада морала и све израженијих тензија између редовне војске, односно Артеш, и припадника Револуционарне гарде.

Како се рат интензивира, на површину избијају све озбиљнији проблеми унутар иранске војне структуре. Међу најозбиљнијим сигналима распада система наводе се одбијање припадника ИРГ да помогну рањеним војницима, недостатак муниције, хране и пијаће воде на првим линијама, као и неуспешни покушаји мобилизације резервног састава.

Сукоб између Артеш и ИРГ све видљивији на терену

Извори тврде да јединице редовне иранске војске трпе велике губитке, док припадници ИРГ, упркос постојању медицинских капацитета, одбијају да превозе рањене војнике у болнице. Према тим наводима, захтеви за помоћ више пута су одбијани уз образложење да нема довољно санитетских возила и резерви крви.

Такво понашање, како се наводи, додатно је појачало огорчење и неповерење између припадника Артеш и ИРГ, продубљујући институционалне поделе које постоје годинама. Уместо јединственог војног наступа, на терену се све више испољава ривалство две структуре које би у оваквим околностима морале да делују координисано.

Недостатак муниције, воде и хране погађа борбене јединице

Поред унутрашњих сукоба, извори указују и на озбиљно погоршање логистичке ситуације у појединим јединицама на фронту. Војници се, према тим тврдњама, суочавају са недостатком муниције и основних средстава за преживљавање, укључујући храну и пијаћу воду.

Као један од примера наводи се да су неке јединице добиле свега десет метака по војнику редовне војске, што драстично ограничава способност за било какво озбиљније одбрамбено или нападно дејство. У таквим условима, чак и мањи напад може да доведе до брзог урушавања положаја.

Масовна дезертерства указују на пад морала

Тешки услови на терену, као и утисак војника да су препуштени сами себи, према изворима довели су до масовних дезертерстава. Наводно су поједини војници у већем броју напуштали базе и склониште тражили у оближњим градовима.

Овакав развој догађаја указује не само на логистички слом, већ и на дубоку кризу поверења у командни кадар. Када борбене јединице више не верују да ће добити основну подршку, способност војске да издржи дуготрајан сукоб почиње нагло да опада.

Проблеми погађају и елитне ракетне јединице

Према истим наводима, проблеми нису ограничени само на редовну војску. Извештаји говоре да су чак и ракетне јединице ИРГ, које се традиционално сматрају међу најважнијим и најбоље опремљеним сегментима иранских снага, погођене несташицама.

Ипак, извори тврде да команда приоритет даје техничким компонентама неопходним за одржавање ракетних система, док се мање пажње посвећује снабдевању људства храном, личном опремом и другим основним средствима. Таква политика додатно погоршава услове живота и рада у јединицама.

Ни мобилизација резерве не даје резултате

Покушаји да се обнови резерва људства такође, према доступним информацијама, нису дали очекиване резултате. Наводи се да су позиви које је Револуционарна гарда упутила резервистима почетком недеље имали ограничен одзив.

Многи од позваних, како се тврди, уопште се нису појавили у центрима за мобилизацију. Уместо тога, део људи је искористио ситуацију да са породицама напусти место боравка и крене ка пограничним подручјима, са намером да напусти земљу.

Иранска ратна машинерија под све већим оптерећењем

Све ове појаве, од сукоба између Артеш и ИРГ, преко несташица и пада морала, до слабог одзива на мобилизацију, указују на постепено слабљење иранске војне структуре у тренутку када се од ње очекује да издржи све јачи спољни притисак.

Уколико се овакви трендови наставе, проблем за Техеран неће бити само недостатак ресурса, већ и убрзано урушавање унутрашње кохезије оружаних снага, што може имати озбиљне последице по способност Ирана да води дуготрајан и исцрпљујући рат.