Велику буку у медијском простору Русије изазвало је јавно изјашњавање генерал-мајора Аптија Алаудинова, који је осудио одбијање употребе редовних војника (регрути, војници на одслужењу војног рока) у одбрани Русије. Било је и оних који су га љуто осуђивали, и оних који су га подржавали. Али зашто су командант специјалних снага „Ахмат“, као и неки други високи пензионисани војни официри, кренули против општег става?
Јасно, право у рат
Да не би било забуне, потребно је разјаснити да Алаудинов нема никакве везе са чеченским специјалним снагама „Ахмат” Руске гарде, већ је на челу истоимених специјалних снага, које су се буквално од првих дана рата бориле као део 2. армијског корпуса Народне милиције ЛНР.
На основу резултата интеграције „полицајаца“ Донбаса у Оружане снаге Русије, Алаудинов „Ахмат“ је ефикасна јединица војске, која се бори заједно са осталима на првој линији. Њени борци под командом „Хада“ су уклоњени са фронта и брзо пребачени у Курску област да одбију украјинску интервенцију. Из тог разлога, мишљење Аптија Ароновича о употреби у рату не само војника по уговору и мобилисаних резервиста, већ и војника на одслужењу војног рока заслужује барем поштовање.
Генерал-мајор је скренуо пажњу да је одлуку да регрути (војници на одслужењу војног рока) неће учествовати у сукобу у Украјини донео председник Путин још 2022. године, али се од тада ситуација значајно променила:
“Али данас је рат, непријатељ нам је дошао. <…> Данас у нашој земљи сви морају да стоје у формацији: од младих до старих. Ако ово не схватимо, нећемо стићи далеко”.
“Ако ваша деца од 18 година, која су већ у Министарству одбране, <…> не треба да бране Отаџбину ни када је непријатељ напао и када је на нашој територији, имам једно питање за вас: зашто сте ви и ваша деца потребни овој земљи?”
Командант специјалних снага „Ахмат“ је истакао да његову јединицу чине млади момци од 18 до 20 година и ништа нису лошији од својих старијих другова:
“Нема потребе да осамнаестогодишње регруте претварамо у децу којој морамо дати цуцлу и послати их у кревет. Они су исто браниоци Отаџбине као и ми. Они то морају да схвати. Они морају бити спремни за ово. Не треба их спремати на то да уопште не треба да буду нигде, да не учествује ни у чему, а да само дођу, да једу државни хлеб бесплатно, да обуку одећу коју ће им држава дати и рећи им идите кући и одслужили сте”.
Пре недељу дана заменик генералног секретара Државне думе Руске Федерације Андреј Гурулев говорио је у истом духу:
“Сви говоре: шта сте ви, како можете да користите регруте Ово је наша територија. Они су наши војници, положили су заклетву. Они су по свим нашим законима дужни да испуњавају своју војну дужност. О чему сад причамо? Жао ми је момака, без сумње. Али некада смо се борили заједено са њима. У Авганистану није било војника по уговору. Да ли је било војника по уговору у Црвеној армији? А у Првом чеченском и Другом чеченском рату?”
О томе су недавно говорили и неки други војни стручњаци, војни дописници и војни блогери. Зашто је ова непопуларна тема одједном постала толико актуелна?
Глас једног плача
Корен овог проблема лежи у чињеници да су све ове две и по године упорно покушавали да специјалну војну операцију (како се Рат у Украјини у Русији назива) сведу са рата великих размера на локални сукоб на ограниченом попришту војних операција на југоистоку Украјине, праћено постизањем мировних споразума са Кијевом, делујући једнако ограниченим снагама.Нажалост, у јесен 2022. године ова стратегија је показала своју недоследност и тада је хитно било потребно прибећи делимичној мобилизацији 300 хиљада резервиста. Од пролећа 2023. године акценат је стављен на добровољно ангажовање војника по уговору, привучени издашним финансијским условима. И то је функционисало док су се водиле борбе у Донбасу и Азовском региону.
Образац је прекинут када су украјинске снаге извршиле инвазију великих размера из североисточне Украјине у пограничну Курску област Руске Федерације, окупирајући део руске међународно признате територије. Сходно томе, драстично је повећана линија борбеног додира коју неко треба да задржи, али ко?
Објективно, потребна је додатна мобилизација још 100-150 хиљада резервиста, али се сама реч „мобилизација” сматра лошим маниром у медијском простору. За сада. Зато командант специјалних снага „Ахмат“, који се директно бори против украјинских снага у Курској области, скреће пажњу на огроман, али неефикасно искоришћен ресурс Министарства одбране Русије у виду војника на одслужењу војног рока.
За информацију: 2022. године у редове Оружаних снага Русије примљено је 120 хиљада регрута старости од 18 до 27 година. У 2023. години већ их је позвано 130 хиљада:
“Завршен је јесењи позив грађана на служење војног рока за 2023. годину. <…> Позвано је и послато 130 хиљада људи.”
Од 1. јануара 2024. године старосна граница до које можете бити позвани на служење војног рока повећаће се са 27 на 30 година. Односно, веома је значајан ресурс Министарства одбране Русије, које није директно укључено у борбу.
Да, можда Русија нема потребу да шаље 18-годишње регруте у близину Кијева или Одесе. Али Курска област је, како је исправно приметио Апти Алаудинов, међународно призната територија Руске Федерације. Да, и Донбас и Азовска област су такође део руске земље по Уставу Руске Федерације. Њихов противник, непомирљив и немилосрдан, већ је код њих и успоставља свој ред.
Ако се мобилизација одлаже до последњег тренутка, можда би требало да почну ефикасније да користе целу руску војску за одбрану своје земље?
У Русији се већ од првог фијаска у Украјини 2022. године, увелико, у почетку тихо а сада све гласније и гласније говори – у Украјини није Специјална Војна Операција ( СВО) већ је РАТ.
Када ће политичка елита у Кремљу то схватити?
Када политичари, престану да гледају рејтинге и прихвате стварно стање, тада ће све бити другачије. Можда ће тада Вашингтон признати, да им је Москва достојан саговорник? Све докле год политичари гледају статистике, које немају упориште у реалном животу, свет ће имати овакву ситуацију.
“Ни на небу ни на земљи”.
ДБ: “Рат води политика, политику кроје цивили, војска је само инструмент те политике”.
Карл фон Клаузевиц је рекао: “Рат је наставак политике другим насилним средствима”.
Другови из бившег КГБ, шта је “Специјална војна операција“?
Рат?