Sredinom jula 2024. Ursula fon der Lajen obećala je da će stvoriti „istinsku Evropsku odbrambenu uniju“ sa vodećim projektima u oblasti vazdušne i sajber odbrane
Andrius Kubilius, kandidat za poziciju evropskog komesara za odbranu i bivši premijer Litvanije, nedavno je na saslušanju u Evropskom parlamentu izjavio da novi sastav Evropske komisije, pod rukovodstvom Ursule fon der Lajen, namerava da pripremi EU za potencijalnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom.
Kubilius je istakao potrebu za ojačanom odbrambenom i bezbednosnom politikom EU, u svetlu sve većih tenzija sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, sadašnja geopolitička situacija zahteva od Evrope da preduzme korake ka jačanju svoje vojne sposobnosti i spremnosti za eventualne krizne situacije.
On je naglasio značaj razvoja zajedničke odbrambene infrastrukture, bolje koordinacije sa NATO-om, kao i ulaganja u odbranu kako bi EU bila u stanju da efikasno odgovori na eventualne pretnje.
Ova izjava predstavlja jednu od najdirektnijih poruka u pravcu stvaranja nezavisnije i samoodržive evropske odbrambene politike, što je u skladu sa težnjama nekih evropskih lidera za većom autonomijom EU u pitanjima bezbednosti.
Inače sredinom jula 2024. kada je “Fenomen Tramp” počeo da kuca ponovo na vrata predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će stvoriti „istinsku Evropsku odbrambenu uniju“ sa vodećim projektima u oblasti vazdušne i sajber odbrane u narednih pet godina, ukoliko bude ponovo izabrana za drugi mandat.
“Države članice će uvek zadržati odgovornost za svoje trupe, od doktrine do raspoređivanja. Ali Evropa može mnogo da uradi da podrži i koordinira napore za jačanje odbrambene industrijske baze, inovacije i (evropsko) jedinstveno tržište”, von der Lajen rekla je u dokumentu u kojem je izložen njen dnevni red uoči današnjeg glasanja u Evropskom parlamentu o tome da li da joj dodeli novi mandat.
Fokus dokumenta na odbranu odražava kako je ovo pitanje došlo u prvi plan evropske političke agende nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Evropski lideri su naglasili potrebu da učine više na jačanju sopstvene odbrane, posebno imajući u vidu sumnje u to u kojoj meri se mogu osloniti na zaštitu Sjedinjenih Država ako republikanac Donald Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima u novembru.
U tom kontekstu, Evropska komisija nastoji da igra značajniju ulogu u politici odbrane – domenu koji je tradicionalno rezervisan za nacionalne vlade i NATO.
Von der Lajen je potvrdila svoj plan da imenuje evropskog komesara za odbranu – novu poziciju – i rekla da će Komisija predstaviti „Belu knjigu o budućnosti evropske odbrane“ u prvih 100 dana njenog sledećeg mandata. Ona je navela da veliki odbrambeni projekti EU „treba da se fokusiraju na naše najveće zajedničke i prekogranične pretnje“.
„Radeći sa državama članicama i u bliskoj koordinaciji sa NATO-om, predložićemo niz odbrambenih projekata od zajedničkog evropskog interesa, počevši od evropskog vazdušnog štita i sajber odbrane. Osiguraćemo da ovi veliki projekti budu otvoreni za sve i iskoristićemo sve alata koji su nam na raspolaganju – i regulatornih i finansijskih – kako bismo osigurali da su projektovani, izgrađeni i raspoređeni na evropskom tlu što je pre moguće“, rekla je ona
Međutim, Fon der Lajen nije precizirala kako će se takvi projekti finansirati. Ona je rekla da će njena komisija izneti „predloge za hitne potrebe ulaganja u odbranu“.Ratni rizici NATO-a i Rusije
I Ukrajina i neke zapadne zemlje priznaju mogućnost rata između Rusije i NATO-a. Ukrajina kaže da bi Poljska ili baltičke zemlje mogle da budu sledeća meta Kremlja.
Estonski obaveštajci smatraju da se Rusija već priprema za sledeći rat, koji bi mogao da počne u roku od 10 godina.
U Nemačkoj nije isključeno da bi Rusija mogla da napadne NATO već 2029. godine.
Nemačka vlada je pala ili tačnije je manjinska od danas. Mala rupa u kasi. Ministar finansija neće da pozajmljuje lovu da prežive zimu Ukrajina i Nemačka a malo veći problemi u automobilskom sektoru. Nema više jeftinog Ruskog gasa