Da li je SAVEZ između RUSIJE i SEVERNE KOREJE ODRŽIV?

Kim Džong-un izvesno koristi savez sa Rusijom kao polugu kako bi privukao Kinu u širu anti-američku koaliciju na Korejskom poluostrvu.

Kim Džong-un je izjavio da „Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu“ između Rusije i Severne Koreje, potpisan 19. juna, podiže njihov odnos na „novi, viši nivo saveza.“ 

Sporazum, posebno u članu 4, navodi da „U slučaju da bilo koja od dve strane bude u stanju rata usled oružane invazije pojedinačne države ili više država, druga strana će pružiti vojnu i drugu pomoć svim raspoloživim sredstvima bez odlaganja…” Ova odredba predstavlja značajnu pretnju sa dubokim implikacijama za rusku ratnu strategiju i regionalni poredak u Evropi i Istočnoj Aziji. Međutim, postoje ključni faktori koje treba uzeti u obzir kada je reč o dugoročnom uticaju ovog saveza.

Da li će savez opstati posle rata u Ukrajini?

Istorijski gledano, odnosi između Rusije i Severne Koreje su značajno oscilirali u zavisnosti od međunarodnog konteksta, što je bilo očigledno posle raspada Sovjetskog Saveza. Novi sporazum zamenjuje „Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji“ iz 2000. godine, koji nije uključivao klauzulu o automatskoj vojnoj intervenciji. Kao što je sporazum iz 2000. godine odražavao post-hladnoratovski odnos između Rusije i Severne Koreje, tako i trenutni sporazum signalizira novu dinamiku izazvanu aktuelnim sukobom u Ukrajini.

Odnosi između Rusije i Severne Koreje (DNRK) doživeli su značajne promene u poslednje tri decenije. Od ranih 1990-ih, Rusija je bila relativno nezainteresovana za pitanja na Korejskom poluostrvu. Što se tiče severnokorejskog nuklearnog programa, Rusija je češće delovala kao sila koja ulaže veto, nego kao aktivni posrednik. Iako je rat u Ukrajini povećao značaj Severne Koreje za Rusiju, ostaje neizvesno da li će ta bliskost trajati i posle rata. U tom smislu, čini se da Severna Koreja koristi sporazum kako bi formalizovala svoj odnos sa Rusijom i smanjila neizvesnosti oko njene podrške.

Da bi ovaj novi bezbednosni savez opstao posle rata u Ukrajini, bilo bi potrebno više institucionalizacije. Međutim, ne postoji okvir za savez između Rusije i Severne Koreje koji bi se mogao uporediti sa drugim uspostavljenim bezbednosnim sporazumima, kao što su NATO ili američki savezi sa Južnom Korejom i Japanom.

Novi sporazum čini korake ka institucionalizaciji bilateralnih bezbednosnih odnosa. Posebno su važni članovi od 9 do 21, koji pokrivaju saradnju u različitim sektorima, uključujući ekonomiju, društvo, tehnologiju i pravo, što odražava napore da se obezbedi praktičnost i održivost sporazuma.

S druge strane, budućnost odnosa Rusije i Severne Koreje možda neće biti toliko obećavajuća kao što trenutno izgleda, s obzirom na razvoj odnosa između Kine i Severne Koreje. Nedavno poboljšanje odnosa između Kine i Severne Koreje naglašeno je kroz pet samita Kim Džong-una i Si Đinpinga 2018. i 2019. godine, nakon Kimovih sastanaka sa tadašnjim predsednikom SAD Donaldom Trampom.

© Shutterstock / Eremin Aleksey

Pre 2018. godine, Si se nije sastajao sa Kimom, a odnosi između Kine i Severne Koreje bili su zategnuti nakon treće nuklearne probe Severne Koreje 2013. godine, posebno zbog odluke Kine da ne uloži veto na sankcije Ujedinjenih nacija protiv Pjongjanga. Nedavni izveštaji o tenzijama između Kine i Severne Koreje pokazuju nestabilnost severnokorejske diplomatije, što postavlja pitanje da li bi ovaj novi sporazum sa Rusijom uopšte nastao bez rata u Ukrajini.

Dodatno, dugoročna efikasnost sporazuma ostaje neizvesna, objektivno imajući u vidu da predsednik Putin koji ima 72 godine, ne može ostati na vlasti zauvek. Bez konteksta rata u Ukrajini, strukturalna osnova odnosa između Rusije i Severne Koreje deluje krhko.

Kim Džong-un izvesno koristi savez sa Rusijom kao polugu kako bi privukao Kinu u širu anti-američku koaliciju na Korejskom poluostrvu. Kim je više puta naglašavao potrebu za stvaranjem novog hladnoratovskog poretka i multipolarnog sistema, sa ciljem uspostavljanja bezbednosnog bloka između Rusije, Kine i Severne Koreje, kako bi se suprotstavili saradnji između SAD, Japana i Južne Koreje.

Član 6. novog sporazuma između Rusije i Severne Koreje, koji poziva na multipolarni svetski poredak, podržava ovu viziju. Izgleda da Kim vidi sporazum kao deo dugoročne strategije da uključi Kinu u preoblikovanje međunarodnih odnosa oko Korejskog poluostrva. Iako je klauzula o vojnoj pomoći u članu 4 ključna, takođe je važno uzeti u obzir šire promene u globalnom poretku i strukturne izazove u odnosima između Rusije i Severne Koreje kada se procenjuju potpuni efekti sporazuma.