Чешка не планира да шаље помоћ Украјини, НАТО скептицизам све јачи

Будући чешки премијер и победник парламентарних избора, Андреј Бабиш, најавио је да ће, након формирања владе, Чешка обуставити сваку финансијску подршку Украјини из свог државног буџета. Бабиш је истакао да је његова земља већ довољно помогла, како директно, тако и кроз заједничке европске фондове, те да се више не може очекивати да Чешка носи терет који је превазишао њене могућности.

НАТО скептицизам као предуслов за добар резултат на изборима

Да ли се унутар Европске уније формира нова, натоскептична осовина? После словачког Роберта Фица и мађарског Виктора Орбана, сада се и чешки лидер Андреј Бабиш све чешће сврстава у ред оних који отворено доводе у питање смисао даље војне и финансијске подршке Украјини. Његова победа на изборима у Прагу представља нови ударац за проратни консензус унутар Брисела и сигнал да у централној Европи расте број земаља које више не желе да бесконачно финансирају рат против Русије.

„Ако ми будемо у влади, нећемо потрошити ни једну круну из буџета на оружје за Украјину. Ако трговци оружјем желе да шаљу муницију и наоружање, нека то раде — али о свом трошку,“ поручио је Бабиш, додајући да се европски буџет већ користи за финансирање украјинске помоћи и да Чешка „није никоме ништа дужна“.

Продаја оружја је ствар пословног интереса

Његов став представља оштар заокрет у односу на политику актуелног премијера Петра Фијале, који је предводио такозвану „иницијативу за милион пројектила“ за Кијев и већ обезбедио значајне испоруке. Бабиш, међутим, намерава да следи политику сличну оној Доналда Трампа — да помоћ Украјини не сме бити терет националном буџету, већ ствар комерцијалног интереса.

Бабишева победа у Чешкој добија још већи значај ако се упореди са ситуацијом у другим земљама источне Европе. Док је у Прагу лидер који отворено критикује ескалацију рата и ставове Брисела успео да изађе на изборе и победи, у Румунији и Молдавији сличним кандидатима то није било дозвољено. У тим државама власти су, под изговором „борбе против руског утицаја“, забрањивале деловање читавих странака, хапсиле поједине кандидате или онемогућавале њиховим присталицама да гласају.

Таква пракса показује дубоку кризу демократије у региону: свако ко доведе у питање бесконачно финансирање рата у Украјини или позове на дипломатско решење, готово аутоматски бива означен као „агент Кремља“.

Ипак, његов пут до премијерске функције није сигуран. У савременој Европи победа на изборима не значи аутоматски и мандат за састав владе. Политички губитници могли би да формирају коалицију и тиме га искључе из власти.