Узроци ескалације и прелазак „црвених линија“
Сукоб је ескалирао након што су снаге STC-а покренуле офанзиву ка нафтом богатим провинцијама Хадрамаут и ал-Махра, које Саудијска Арабија сматра кључним за своју националну безбедност због непосредне близине граница Краљевства. Ситуација је постала неодржива када је Зубаиди почетком јануара прогласио двогодишњи прелазни период ка самоопредељењу „Државе Јужне Арабије“. За Саудијску Арабију, ово је био чин велеиздаје и директно кршење договора о јединственом Јемену под вођством Председничког савета. Као одговор на напредовање сепаратиста и сумње у илегално наоружавање из УАЕ, саудијска авијација је извршила серију удара на војне кампове у провинцији ал-Далеа и пресекла линије снабдевања ка Адену, другом највећем граду у Јемену.
Оперативни детаљи тајног извлачења у Абу Даби
Након што је Зубаиди одбио саудијски ултиматум да дође у Ријад на преговоре, уследила је сложена обавештајно-логистичка операција његовог извлачења из Адена. Према подацима коалиције, он је усред ноћи чамцем пребачен до луке Бербера у Сомалиленду, одакле га је под надзором емиратских официра преузео теретни авион Иљушин Ил-76. Током лета ка Арапском мору, авион је користио тактику електронске камуфлаже, гасећи системе за идентификацију изнад Оманског залива, да би се поново појавио на радарима тек десет минута пре слетања у војну базу Ал-Риф у Абу Дабију. Овај маневар директно је потврдио сумње Ријада о дубокој умешаности УАЕ у заштиту одбеглог лидера, што је изазвало до сада незабележен дипломатски раскол између две заливске земље.
Колапс сепаратистичког отпора и нова војна реалност
Док је Зубаиди напуштао земљу, његово упориште у Адену се урушило изнутра услед унутрашњих подела међу самим јужњачким фракцијама. Абдулрахман ал-Мухарами, командант моћних Бригада дивова, одлучио је да прекине лојалност STC-у и наредио повлачење тешког наоружања из војних база, чиме је омогућио просаудијским снагама да без већег отпора остваре безбедносну контролу над градом. Овакав развој догађаја оставио је сепаратистички покрет обезглављеним на терену, док су преостали чланови делегације STC-а у Ријаду били приморани да прихвате нову политичку стварност. Иако идеја о сецесији југа и даље тиња у локалном становништву, војна надмоћ Ријада и егзил кључних вођа за сада су пресекли амбиције о независности, враћајући фокус на федерализацију под строгим саудијским надзором.