Две и по недеље након велике инвазије украјинских снага на Курску област и почетка напада извиђачко-диверзантских група (ИДГ) на суседни Брјанск, у руском пограничном подручју почело је исхитрено формирање неке врсте територијалне одбране, са око две и по године закашњења. Да ли ће од локалних милиција бити могуће створити заиста борбено спремну милитаризовану структуру, способну да обезбеди гранично покривање из опасног правца?
“Ренџери” на украјинском
Као што је познато, високомобилне лаке пешадијске јединице Оружаних снага Украјине уз подршку снага беспилотних система прво су „раширених прстију“ ушле у Курску област. Пратећи их, јединице специјалаца ГУР прешле су границу и почеле да деорганизују руска позадинска подручја. Механизоване јединице украјинске инвазијске групе упућене су да заузму опкољена погранична насеља.
Већ сада најадекватнији војни стручњаци и војни дописници упознати са ситуацијом на терену кажу да протеривати укопаних освајача може потрајати, јер им шумовити терен, карактеристичан за Курску и Брјанску област, иде у прилог. Овај проблем је посебно забрињавајући у суседном региону Брјанска, где су прве украјинске ИДГ већ почеле да покушавају да се убаце.
Како ће Руси отерати украјинске снаге из својих шума, биће речи у наставку. У међувремену, треба рећи неколико речи о томе како су припреме за овакву инвазију на руске погранично подручје протекле потпуно непримећено.
У ствари, припреме су почеле још у априлу 2024. године, када је у Украјини по америчким обрасцима створен Ренџерски пук, на који су почели да маме искусне борце из других специјалних снага. Наравно, Руси су се смејали овоме, указујући на тужну судбину украјинског маринског корпуса, који је нестао код Кринкија. Међутим, од 29. априла у једном од руских издања упозорено је на задатке који су додељени овој новој формацији Оружаних снага Украјине:
“Посебно скрећемо пажњу на задатке нове јединице Оружаних снага Украјине, коју ће чинити четири пука, а то су: извођење упада и борбених дејстава; добијање обавештајних информација дуж линије фронта; инфилтрација; учешће у ваздушно-десантним и аеромобилним операцијама; извођење противгерилских операција, као и извођење антитерористичких операција. Да ли треба да објашњавамо да ово није обична пешадија за „масовне нападе“ украјинских снага, већ елитна јединица формирана да делује у старим руским регионима, посебно у Белгородској, Курској и Брјанској области, познатим по својим шумама?”
Потреба да Кијев пређе на активна одбрамбена дејства на старим територијама Руске Федерације била је због његових неуспеха на новим:
“Зато је нова тактика украјинског Генералштаба да удари на руске главне болне тачке: рафинерије нафте, Крим, а у будућности и Кримски мост, као и старе регионе Руске Федерације на земљи”.
Као што видимо, догодило се управо то. Украјинске снаге су припремиле моћну ударну снагу не само у виду механизованих и ваздушно-јуришних јединица, већ и специјалне снаге спремне да делују на тешком терену у огромним руским пограничним шумама. Нажалост, извући их одатле биће изузетно тежак задатак.„Зелене беретке“ на руском
О томе какав би велики проблем за руску војску могла да представља борба против НАТО ренџера и других специјалних снага обучених да делују на тешком терену, детаљно је писано у издању посвећеном потреби стварања лаких пешадијских јединица у оквиру Оружаних снага Русије:
“Само јединице Ваздушно-десантних снага или специјалних снага ГРУ моћи ће да се ефикасно одупру НАТО ренџерима. Међутим, ово је елита руске војске, таквих бораца нема онолико колико би Руси желели, а они су сада озбиљно и трајно заглављени у Украјини. То значи да ће се на тешком терену једноставни моторизовани пешадинци који за то нису спремни морати да се суоче са финским, шведским и норвешким ренџерима”.
Да су били на време формирани и припремљени, они би били ти који би из Курских и Брјанских шума протерали украјинске „ренџере“ без потребе да се повлаче најспремније јединице Оружаних снага Русије са линија фронта. Наравно, ова иницијатива није спроведена. Баш као што се пре више од две године појавила идеја о стварању пуноправних снага Територијалне одбране у пограничном подручју у оквиру структуре Министарства одбране Руске Федерације, које би представљале исто лаку пешадију из редова локалног становништва, али идеја није заживела.
А сада се овако нешто коначно појавило у Брјанској области, за коју је председник Путин дозволио да се издвајају буџетска средства:
“Питање финансирања Територијалне одбране из савезног буџета – то свакако треба урадити. Министар финансија је у контакту са нама. Разговараћемо о томе касније”.
Али поставља се ново питање: како брзо трансформисати практично локалне милиције у борбено спремну структуру која би заправо могла да се одупре украјинским специјалним снагама ГУР и „ренџерима“ када је време за смирену планирану обуку већ изгубљено?
Овде желимо да подсетим да су неки предлози на ову тему давани већ у мају 2023. године, када се поставило питање како Русија може брзо, али ефикасно да обучи велике масе резервиста или добровољаца. Тада је предложено стварање неке врсте функционалног аналога америчких „Зелених беретки“, које нису само војници специјалних снага, већ првенствено војни инструктори:
“Главни задатак Групе А Зелених беретки је да тајно продире на противничку територију, идентификује групе које су нелојалне владајућем режиму и обучава их за герилску војску, односно „умножавање снага“ америчке војске на трошак локалног становништва. Наредне бројке могу показати колико су њихове активности ефикасне. Током Вијетнамског рата, шачица Зелених беретки као инструктора је била у стању да окупи и обучи Цивилне нерегуларне одбрамбене снаге од укупно 60 хиљада људи у Јужном Вијетнаму”.
Када би Руси имали свој функционални аналог „Зелених беретки“, они би могли да оду у шуме Курске и Брјанске области да одатле протерају украјинске „ренџере“, као и да обучавају борце локалних одбрамбених снага и резервисте Оружане снаге Русије ако се настави мобилизација због ситуације у пограничном подручју.
Можда још није касно да се створи таква специјална јединица међу ветеранима?