Све више оних који сматрају да овај пројекат тек сада добија смисао после силаска Башара ал Асада са власти од када Турска планира да шири свој утицај на Блиски исток преко својих фркација управо у Сирији
Активна улога Турске чија фомрација ХТС је заузела Дамаск, успоставила власт у централној Сирији, на западу и југу ове државе после пада Башара ал Асада је све активнија. Пажња се усперава према северо-истоку Сирије где се налазе Курди и тиме страх Ирачана и Курда да ће Турска у духу неоосманизма кренути према Ираку и изласку на Персијски залив.
Baghdad-Berlin Railway (1910s -1970s)was leaving from the global station in Baghdad to Mosul-Aleppo-asitnbol-Europe. pic.twitter.com/JdmSkmljjV
— Old Iraqi Pictures (@IraqiPic) July 27, 2016
Иначе пре извесног времена неки се плаше да би нови турско-ирачки инфраструктурни пројекат познат као Развојни пут, који је пре неколико месеци помпезно најављен, могао бити угрожен, али је све више оних који сматрају да овај пројекат тек сада добија смисао и на значају од када Турска планира да шири свој утицај на Блиски исток одакле је како самтра неправедено отерана 1916-1917 када су се побунила арапска племена под водством Британаца и пуковника Томаса Едварда Лоренса илити Лоренса од Арабије.
Многи сунити и данас сматрају да је Турска била једини гарант вишевековног мира и стабилности на Блиском истоку, а да је поредак нарушен када су тај простор поделили у најгорем облику империјализма Лондон и Париз и створили ратове, нетрпењивости и сукобе.
Средином априла 2024 Ирак, Турска, Катар и Уједињени Арапски Емирати потписали су меморандум о разумевању за сарадњу у пројекту Ирачког развојног пута који повезује Залив са Европом током посете председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана Багдаду.
Очекује се да ће коштати 17 милијарди долара. ројекат је трговачки пут који се састоји од пута и двосмерне железничке пруге који би водио све од ирачке обале Персијског залива до ирачко-турске границе. Очекује се да ће овај пројекат, када буде завршен, постати још један транспортни коридор између Европе и Азије преко Ирака и Турске, што би олакшало проток робе и ојачало везе између учесника овог подухвата.
Оно што је највећи камен спотицања овом пројекту Развојног пута је чињеница да ће ова рута пролазити кроз подручја Ирака која су де факто под контролом курда, а који минало благонаклоно гледају на овоја пројекат власти у Анкари и Багдаду.
Оно што Курде највише плаши јесте намера Турске да спречи са овом саобраћајним пројектом намеру власи у Киркуку да смањи утицај Радничке партије куридстана која има своје базе на северу Ирака и са којима турска војска води повремене жестоке окршаје, а при томе и за Анкару Радничка партија Куридустана ПКК је заправо терористичка организација која влада севером Ирака фактички аутономном облашћу са својом војском и полицијом.
The Real Reason for World War 1:
— Robin Monotti (@robinmonotti) November 11, 2023
The Berlin to Baghdad railway needed to be stopped by other European powers. The Berlin to Baghdad Railway was a cooperation project between the German Empire (1871-1918) and the Ottoman Empire (1876-1918). Newspaper article from Sep 26th 1915: pic.twitter.com/wx8puZcwkv
Турска је покушала да Пројекат Развојног пута заобиђе главне градове у региону Ирачког Курдистана наишли су на противљење курдске регионалне владе (КРГ) који су заинтересовани за овај пројекат у мери колико то њима користи, али не одустају од Курдистана.
Транспортни коридор између Турске и Ирака, укључују железничке пројекте који повезују градове попут Газиантепа и Мосула, настављају историјску идеју повезивања Анадолије и Месопотамије.Многи се питају како ће Сирија утицати на овај пројекат због вероватноће да ће се борбе између различитих сиријских фракција прелити у области кроз које ће проћи нови трговински пут.
قطاع النقل 🇮🇶 | تم افتتاح الخط مؤخراً.. شاهد تفاصيل رحلة على متن قطار (بغداد – الفلوجة) والذي يربط بين محافظة الانبار والعاصمة بغداد بسعر (3) الف دينار وبخدمات حديثة سيخدم جميع الشرائح
— مشاريع العراق – Iraq projects (@IraqProjects) February 23, 2024
الخط يربط كمرحلة اولى بغداد والفلوجة وسيشمل في مراحله الاخرى مدينة الرمادي والمنطقة الغربية pic.twitter.com/0dgae2C9nP
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган често наглашава значај османског наслеђа и инфраструктурних пројеката из тог доба. У његовој реторици, Багдадска железница је представљена као симбол османске визије регионалног јединства и економске интеграције, што се упоређује са савременим турским иницијативама за изградњу великих транспортних коридора.
Ердоган види пројекат као историјски пример стратешке повезаности Турске са Блиским истоком и Европе, што се уклапа у његову политику јачања Турске као регионалне силе. Турска игра кључну улогу у преносу нафте и гаса из Блиског истока и Каспијског региона ка Европи. Цевоводи као што су Баку-Тбилиси-Џејхан и други енергетски пројекти представљају модерну паралелу економској мотивацији Багдадске железнице.
Багдадска железница је симбол економске интеграције региона, који се сада осликава у пројектима који повезују Турску са Ираком, Сиријом и Персијским заливом. Савремени пројекти, попут „Железничког пута свиле“, су наставак османске традиције али са модерном турском улогом као економског и политичког лидера региона. Као што је Багдадска железница утицала на односе великих сила почетком 20. века, тако и савремени турски пројекти изазивају глобалну пажњу. Турска је стратешки партнeр у иницијативи „Један појас, један пут“ Кине, али и независан актер који настоји да учврсти своју позицију као чвориште међународних рута.
Историјски сан о Багдадској железници
Пројекат багдадске железнице (нем. Bagdadbahn, тур. Bağdat Demiryolu) био је један од најамбициознијих инфраструктурних пројеката крајем 19. и почетком 20. века, а осмислила га је Османска империја уз снажну подршку Немачке. Његов циљ био је успостављање железничке линије која би повезала Истанбул са Багдадом, а затим и Персијским заливом, омогућавајући бржи превоз људи, робе и војних снага. До краја 19. века, Османска империја је била у фази опадања и била је економски и војно зависна од великих европских сила. Железнички пројекти били су средство за модернизацију инфраструктуре и заштиту територијалног интегритета.
Немачка је видела железницу као стратешки пројекат за ширење свог утицаја у Блиском истоку. Подршком изградњи Багдадске железнице, Немачка је желела да обезбеди трговачки и енергетски коридор до богатих нафтних ресурса у Месопотамији.
Кључни циљеви пројекта
- Повезивање Истанбула са Багдадом и Персијским заливом.
- Обезбеђивање ефикасног транспорта за војне и економске потребе Османског царства.
- Јачање немачко-османских односа кроз финансијску и техничку сарадњу.
Рад на пројекту почео је 1903. године, а главни извођач био је немачки конзорцијум под вођством компаније Deutsche Bank. Укупна дужина пруге требало је да износи око 1.600 километара. Велике силе, посебно Британија и Француска, виделе су пројекат као претњу својим интересима у региону. Британци су страховали од угрожавања њихових колонијалних поседа у Индији, јер би Немачка добила директан копнени коридор ка Блиском истоку. Пројекат је постао један од фактора који су допринели тензијама уочи Првог светског рата.
Пројекат је потпуно замро пред сам крај Првог светског рата и распада Османске империје, а поново је оживео кроз пројекат Неоосманизма турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.