BAGDADSKA ŽELEZNICA U DOBA NEOOSMANIZMA KAKO JE PAD BAŠARA AL ASADA PONOVO OŽIVEO PROJEKAT VRAĆANJA “TURSKOG MIRA” NA BLISKI ISTOK

Sve više onih koji smatraju da ovaj projekat tek sada dobija smisao posle silaska Bašara al Asada sa vlasti od kada Turska planira da širi svoj uticaj na Bliski istok preko svojih frkacija upravo u Siriji

Aktivna uloga Turske čija fomracija HTS je zauzela Damask, uspostavila vlast u centralnoj Siriji, na zapadu i jugu ove države posle pada Bašara al Asada je sve aktivnija. Pažnja se usperava prema severo-istoku Sirije gde se nalaze Kurdi i time strah Iračana i Kurda da će Turska u duhu neoosmanizma krenuti prema Iraku i izlasku na Persijski zaliv.

Baghdad-Berlin Railway (1910s -1970s)was leaving from the global station in Baghdad to Mosul-Aleppo-asitnbol-Europe. pic.twitter.com/JdmSkmljjV

— Old Iraqi Pictures (@IraqiPic) July 27, 2016

Inače pre izvesnog vremena neki se plaše da bi novi tursko-irački infrastrukturni projekat poznat kao Razvojni put, koji je pre nekoliko meseci pompezno najavljen, mogao biti ugrožen, ali je sve više onih koji smatraju da ovaj projekat tek sada dobija smisao i na značaju od kada Turska planira da širi svoj uticaj na Bliski istok odakle je kako samtra nepravedeno oterana 1916-1917 kada su se pobunila arapska plemena pod vodstvom Britanaca i pukovnika Tomasa Edvarda Lorensa iliti Lorensa od Arabije.

BAGDADSKA ŽELEZNICA POSTAJE REALNOST: TURSKA I IRAK GRADE ŽELEZNIČKU PRUGU I AUTOPUT TURSKA GRANICA-BAGDAD -BASRA DUG 1.200 KM

Mnogi suniti i danas smatraju da je Turska bila jedini garant viševekovnog mira i stabilnosti na Bliskom istoku, a da je poredak narušen kada su taj prostor podelili u najgorem obliku imperijalizma London i Pariz i stvorili ratove, netrpenjivosti i sukobe.

Sredinom aprila 2024 Irak, Turska, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali su memorandum o razumevanju za saradnju u projektu Iračkog razvojnog puta koji povezuje Zaliv sa Evropom tokom posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Bagdadu.

Očekuje se da će koštati 17 milijardi dolara. rojekat je trgovački put koji se sastoji od puta i dvosmerne železničke pruge koji bi vodio sve od iračke obale Persijskog zaliva do iračko-turske granice. Očekuje se da će ovaj projekat, kada bude završen, postati još jedan transportni koridor između Evrope i Azije preko Iraka i Turske, što bi olakšalo protok robe i ojačalo veze između učesnika ovog poduhvata.

Ono što je najveći kamen spoticanja ovom projektu Razvojnog puta je činjenica da će ova ruta prolaziti kroz područja Iraka koja su de fakto pod kontrolom kurda, a koji minalo blagonaklono gledaju na ovoja projekat vlasti u Ankari i Bagdadu.

Ono što Kurde najviše plaši jeste namera Turske da spreči sa ovom saobraćajnim projektom nameru vlasi u Kirkuku da smanji uticaj Radničke partije kuridstana koja ima svoje baze na severu Iraka i sa kojima turska vojska vodi povremene žestoke okršaje, a pri tome i za Ankaru Radnička partija Kuridustana PKK je zapravo teroristička organizacija koja vlada severom Iraka faktički autonomnom oblašću sa svojom vojskom i policijom.

The Real Reason for World War 1:
The Berlin to Baghdad railway needed to be stopped by other European powers. The Berlin to Baghdad Railway was a cooperation project between the German Empire (1871-1918) and the Ottoman Empire (1876-1918). Newspaper article from Sep 26th 1915: pic.twitter.com/wx8puZcwkv

— Robin Monotti (@robinmonotti) November 11, 2023

Turska je pokušala da Projekat Razvojnog puta zaobiđe glavne gradove u regionu Iračkog Kurdistana naišli su na protivljenje kurdske regionalne vlade (KRG) koji su zainteresovani za ovaj projekat u meri koliko to njima koristi, ali ne odustaju od Kurdistana.

Transportni koridor između Turske i Iraka, uključuju železničke projekte koji povezuju gradove poput Gaziantepa i Mosula, nastavljaju istorijsku ideju povezivanja Anadolije i Mesopotamije.

Mnogi se pitaju kako će Sirija uticati na ovaj projekat zbog verovatnoće da će se borbe između različitih sirijskih frakcija preliti u oblasti kroz koje će proći novi trgovinski put.

قطاع النقل 🇮🇶 | تم افتتاح الخط مؤخراً.. شاهد تفاصيل رحلة على متن قطار (بغداد – الفلوجة) والذي يربط بين محافظة الانبار والعاصمة بغداد بسعر (3) الف دينار وبخدمات حديثة سيخدم جميع الشرائح

الخط يربط كمرحلة اولى بغداد والفلوجة وسيشمل في مراحله الاخرى مدينة الرمادي والمنطقة الغربية pic.twitter.com/0dgae2C9nP

— مشاريع العراق – Iraq projects (@IraqProjects) February 23, 2024

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan često naglašava značaj osmanskog nasleđa i infrastrukturnih projekata iz tog doba. U njegovoj retorici, Bagdadska železnica je predstavljena kao simbol osmanske vizije regionalnog jedinstva i ekonomske integracije, što se upoređuje sa savremenim turskim inicijativama za izgradnju velikih transportnih koridora.

Erdogan vidi projekat kao istorijski primer strateške povezanosti Turske sa Bliskim istokom i Evrope, što se uklapa u njegovu politiku jačanja Turske kao regionalne sile. Turska igra ključnu ulogu u prenosu nafte i gasa iz Bliskog istoka i Kaspijskog regiona ka Evropi. Cevovodi kao što su Baku-Tbilisi-Džejhan i drugi energetski projekti predstavljaju modernu paralelu ekonomskoj motivaciji Bagdadske železnice.

Bagdadska železnica je simbol ekonomske integracije regiona, koji se sada oslikava u projektima koji povezuju Tursku sa Irakom, Sirijom i Persijskim zalivom. Savremeni projekti, poput „Železničkog puta svile“, su nastavak osmanske tradicije ali sa modernom turskom ulogom kao ekonomskog i političkog lidera regiona. Kao što je Bagdadska železnica uticala na odnose velikih sila početkom 20. veka, tako i savremeni turski projekti izazivaju globalnu pažnju. Turska je strateški partner u inicijativi „Jedan pojas, jedan put“ Kine, ali i nezavisan akter koji nastoji da učvrsti svoju poziciju kao čvorište međunarodnih ruta.

Istorijski san o Bagdadskoj železnici

Projekat bagdadske železnice (nem. Bagdadbahn, tur. Bağdat Demiryolu) bio je jedan od najambicioznijih infrastrukturnih projekata krajem 19. i početkom 20. veka, a osmislila ga je Osmanska imperija uz snažnu podršku Nemačke. Njegov cilj bio je uspostavljanje železničke linije koja bi povezala Istanbul sa Bagdadom, a zatim i Persijskim zalivom, omogućavajući brži prevoz ljudi, robe i vojnih snaga. Do kraja 19. veka, Osmanska imperija je bila u fazi opadanja i bila je ekonomski i vojno zavisna od velikih evropskih sila. Železnički projekti bili su sredstvo za modernizaciju infrastrukture i zaštitu teritorijalnog integriteta.

Nemačka je videla železnicu kao strateški projekat za širenje svog uticaja u Bliskom istoku. Podrškom izgradnji Bagdadske železnice, Nemačka je želela da obezbedi trgovački i energetski koridor do bogatih naftnih resursa u Mesopotamiji.

Ključni ciljevi projekta

• Povezivanje Istanbula sa Bagdadom i Persijskim zalivom.
• Obezbeđivanje efikasnog transporta za vojne i ekonomske potrebe Osmanskog carstva.
• Jačanje nemačko-osmanskih odnosa kroz finansijsku i tehničku saradnju.

Rad na projektu počeo je 1903. godine, a glavni izvođač bio je nemački konzorcijum pod vođstvom kompanije Deutsche Bank. Ukupna dužina pruge trebalo je da iznosi oko 1.600 kilometara. Velike sile, posebno Britanija i Francuska, videle su projekat kao pretnju svojim interesima u regionu. Britanci su strahovali od ugrožavanja njihovih kolonijalnih poseda u Indiji, jer bi Nemačka dobila direktan kopneni koridor ka Bliskom istoku. Projekat je postao jedan od faktora koji su doprineli tenzijama uoči Prvog svetskog rata.

Projekat je potpuno zamro pred sam kraj Prvog svetskog rata i raspada Osmanske imperije, a ponovo je oživeo kroz projekat Neoosmanizma turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.