Шта нам говори украјински напад америчким ракетама ATACMS на Вороњеж и руска одмазда о тренутној позицији и могућностима зарађених снага.
Ескалација последњих удара показује сурову реалност рата: сваки украјински покушај да изведе удар дубоко у руску територију изазива одговор који је по обиму, снази и прецизности неупоредиво већи. Нападом на Вороњеж америчким ракетама ATACMS, Кијев је покушао да пошаље поруку да још увек има капацитет да изненади, да продре у руску позадину и да демонстрира да западне испоруке оружја могу да промене динамику на терену. Међутим, како се јасно видело у пракси, руски системи ПВО — пре свега С-400 и Панцир — пресрели су, према Русима, све пројектиле, оставивши украјинску поруку моћи без било каквог стварног резултата. А онда је уследио руски одговор.Уследио је готово тренутно и имао је одлике демонстрације могућности велике војне силе која не само да има чиме да узврати, већ то може да учини са десет пута већим интензитетом. Док је Украјина употребила једну америчку платформу — HIMARS носач ATACMS-а — Русија је одговорила са свих могућих платформи које има у свом арсеналу: стратешки бомбардери Ту-160 и Ту-95МС испалили су десетине Х-101; Ту-22М3 упутили су Х-22; фрегата „Адмирал Макаров“ и подморница „Варшавјанка“ лансирале су Калибаре; са копнених позиција полетели су Искандери. Укупно више од педесет ракета свих класа полетело је у једној ноћи, усмеравајући удар на енергетску, гасну и индустријску инфраструктуру широм Украјине — од западних региона до саме централне зоне земље.
Русија одговара тренутно, са свих платформи, десетоструко
Оно што је посебно важно у овој ескалацији јесте питање: може ли Украјина уопште да нанесе Русији штету која би имала стратешки значај? Чак и када користи најскупље и најмодерније системе које Запад може да јој обезбеди, њени удари или бивају пресретнути или имају минималан ефекат. Ретки су они успешни, са извесним пропагандним успехом, али и дубљим стратешким последицама. Ипак, чак ни такве операције нису смањиле интензитет руских удара. Насупрот томе, руски одговори су масовни, вишеслојни и усмерени на дубину територије, показујући потенцијал који је за Украјину — а и за њене савезнике — све теже игнорисати.
Порука Москве претходне ноћи није само била да ће свако гађање руске позадине бити кажњено; порука је да ће бити кажњено десетоструко јаче. Осим снимка оборених ATACMS-а, објављени су и кадрови уништених HIMARS лансера које је погодио Искандер-М код Волоске Балаклеје. Потом је уследио масован талас ракета, чије последице Украјина тек сабира: термоелектране, гасна постројења и индустријска инфраструктура претрпели су тешку штету, а из Тернопоља стижу вести и о цивилним жртвама. Дакле, према свему, украјински напад је неутралисан, уништен је лансер, а онда је уследила сурова освета.
Све ово показује нешто што се у последњих годину дана све више потврђује — да је у директном дуелу ракетним средствима однос снага дубоко асиметричан. Украјина може да покуша да пошаље поруку, али Русија је та која одговара, и то у размерама које Кијев не може да прати. Москва је на овај начин, понов преко леђа Украјинаца, одговорила и “западним партнерима”.