Украјинска војска која је пре четири године примила први удар руског десанта на Кијев више не постоји у истом облику.
Суочена са бројчано и технолошки надмоћнијим противником у највећем копненом рату у Европи од 1945. године, Украјина све више држи линију фронта не људством, већ машинама и малобројним посадама које њима управљају.
Команданти на терену описују бригаде сведене на половину попуњености или чак мање. Јединице на првој линији често функционишу са 50 до 60 одсто предвиђеног састава, а неке и са свега 30 одсто.
У појединим секторима, свега 12 бораца покрива 5 до 10 километара фронта, што је далеко испод стандарда које је НАТО планирао током Хладног рата за одбрану високог интензитета.
према подацима Bloomberg-а, просечна старост украјинског војника на првој линији фронта износи између 43 и 45 година. Око 200.000 војника налази се у статусу самовољног одсуства, док приближно два милиона мушкараца избегава мобилизацију, изјавио је у јануару министар одбране Михаило Федоров за CNN. Западни и украјински аналитичари процењују да укупни мањак људства износи око 300.000 припадника.
Дронови уместо пешадије
Украјина више не допуњује пешадију технологијом, у многим случајевима она је замењује дроновима, копненим роботима, сензорским мрежама, минским пољима и артиљеријом навођеном беспилотним системима.
Револуција на бојишту није настала искључиво из нужде, већ као стратегија мање државе против знатно већег противника.
Само у Доњецкој области, руски губици достижу 156 војника по квадратном километру, изјавио је Федоров. „Украјински праг ефикасности износи више од 200 губитака по квадратном километру, а то је ниво на коме даље напредовање постаје немогуће“.
Према украјинским проценама и подацима које је објавио Reuters, током 2024. године дронови су учествовали у 69% удара на руске снаге и 75% удара на технику. До краја 2025. године, беспилотни системи били су одговорни за више од 80% уништених непријатељских циљева, уз 819.737 видео-потврђених погодака.
Дванаест оператера са довољним бројем летелица данас може да обави посао неколико десетина пешадинаца, однос који суштински мења класичну рачуницу копненог ратовања.
„Пешадија је мртва“
У сектору 12. бригаде „Азов“ постоје зоне у којима „апсолутно нема украјинске пешадије“, већ се одбрана ослања на надзор беспилотним летелицама, артиљерију и минска поља.
„Наш батаљон је батаљон беспилотних система. То значи да немамо пешадију“, изјавио је један од команданата јединице „Flash“, формиране као међународни батаљон дронова у оквиру 28. бригаде.
Команданти наводе да ударни дронови у појединим секторима чине 60 до 70 одсто свих погодака.
Украјинске Снаге беспилотних система, као засебна војна грана основана 2024. године, данас обухватају више од десет ударних и извиђачких јединица. Њихова филозофија је једноставна: „Људи мисле – машине раде.“
Математика рата
Након преузимања дужности у јануару, Федоров је представио концепт заснован на „математици рата“ – од реформе командне структуре до управљања заснованог на подацима.
Циљ је успостављање беспилотне „зоне уништења“ дубине 15 километара дуж линије фронта, у оквиру пројекта познатог као „Drone Line“.
Истовремено, логистички ланци се убрзавају: време испоруке дронова са два до три месеца скраћено је на просек од десет дана, а у неким случајевима и на један дан.
Ограничења и изазови
Ипак, концепт има ограничења. Екстремно хладна зима са температурама до минус 20 степени Целзијуса довела је до отказивања батерија, смрзавања камера и кратких спојева.
Русија истовремено повећава сопствену производњу FPV дронова и користи снажно електронско ратовање за ометање украјинских система.
Стручњаци упозоравају да беспилотни системи не могу сами да држе терен.
„Не постоји замена за пешадију“, истичу војни аналитичари.
Ипак, на појединим секторима фронта, гусенични робот наоружан митраљезом 12,7 мм држи положај недељама без људске посаде – док један оператор управља са више система истовремено.
Динамика бојишта наставља да се мења великом брзином. „Један пилот, три дрона данас. Са више финансирања – десет“, тврде украјински команданти.