Европа нуди замрзавање фронта и да САД надгледају примирје – Русија лансирала преко 600 дронова током ноћи

Откривени су детаљи амбициозног мировног плана Европске уније који има за циљ да стави тачку на рат у Украјини. Према ексклузивним извештајима Радио Слободне Европе/Радио Либерти, план под називом ,,Елементи ка миру у Украјини” састоји се од 12 тачака организованих у две одлучујуће фазе: прекид ватре и преговори. Иако је иницијативу покренула Финска, важно је напоменути да план тренутно није званично усвојен ни на највишем нивоу ЕУ, нити га је одобрила било која земља појединачно, што га чини пре свега нацртом и полазном тачком за будуће дискусије.

Шта садржи предлог?

Предложени мировни план садржи низ комплексних мера дизајнираних да створе услове за трајни мир. Кључни елемент је хитни прекид ватре који би требало да почне рок од 24 сата након што стране прихвате план, уз ,,замрзавање” линије фронта на тренутним позицијама. Посебно је значајна предност дата Сједињеним Државама у надгледању примирја, које би се обављало коришћењем напредне технологије укључујући сателите, дронове и друге софистициране алате за праћење. Овај приступ одражава захтеве већине европских земаља који инсистирају на ,,прво прекид ватре” откако је администрација председника Трампа започела дијалог са Кремљем.

Фаза примирја укључује и низ мера изградње поверења и предуслова за преговоре. Централни део плана је ,,пакт о ненападању” којим би Русија обуставила нападе на Украјину, док би се Кијев уздржао од покушаја војног повратка заузетих територија. Посебно је интересантно предвиђено решење за нуклеарну електрану Запорожје, која би се пребацила из руске контроле на неименовану трећу страну, уз преговоре о коначном враћању под украјинску контролу. Мере изградње поверења укључују ,,одабране, симболичне санкције које се укидају након што прекид ватре траје договорени број дана”, што представља кључни механизам подстицаја.

План такође предвиђа дугорочније институционалне аранжмане и процес нормализације. Предложено је стварање Одбора за мир којим би председавао Доналд Трамп, инспирисано недавно откривеним мировним предлогом за Газу. Безбедносне гаранције за Украјину, на којима Коалиција вољних ради већ месецима, чине осму тачку плана, иако конкретни детаљи још нису објављени. Контроверзни елемент је тачка девет која позива на дијалог на високом нивоу о ,,међусобном разумевању и поштовању различитости језика, културе и религије”, што може изазвати забринутост у Украјини због потенцијалних уступака и давања слободе деловања Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

На економском плану, план нуди комплексан приступ обнови и надокнади штете. Предвиђено је стварање специјализованог фонда за обнову Украјине који би користио замрзнуту руску имовину. Такође се предлаже постепено укидање санкција против Русије у зависности од успешне имплементације плана. Механизам враћања осигурава да би све санкције и мере изолације против Русије биле аутоматски враћене уколико она покрене нови напад на Украјину, чиме се обезбеђује одржавање притиска на Москву да поштује споразум.

Русија неће прихватити план

Аналитичари сматрају да Русија вероватно неће прихватити предлог због супротстављених визија мировног процеса. Политички аналитичар Николај Топорњин у интервјуу је истакао да план ,,оштро контрастира са руским приступом мировном процесу” и да ,,не пружа решење за коренске узроке сукоба” према перцепцији Москве. Он подсећа да је Русија током ранијих разговора представила сопствени меморандум са значајним разликама у односу на европски нацрт, истичући да предложеном плану недостаје стварна основа за руско одобрење.

Руски званичници су конзистентно истицали потребу за решавањем ,,бројних основних питања”. Министар спољних послова Сергеј Лавров и председник Владимир Путин више пута су наглашавали да коренски узроци сукоба остају нерешени. Топорњин додаје да план ,,противречи кључним принципима Русије”, што га чини неприхватљивим за Москву у тренутном облику. Ова ставка указује на дубок јаз између европских и руских перспектива о томе како треба постићи мир.

Масовни руски напад

Истовремено са дипломатским активностима, рат на терену доживљава драматичну ескалацију. У ноћи 30. октобра, Русија је извела један од најмасивнијих ваздушних напада у историји сукоба, лансиравши укупно 705 дронова и ракета на украјинске циљеве. Према детаљним извештајима украјинског Ратног ваздухопловства, напад је укључивао 633 јуришна дрона (укључујући око 400 Герана) и 52 ракете различитих типова, од којих је девет било балистичких. Овај комбиновани напад представља јасан покушај да се савлада украјинска противваздушна одбрана кроз квантитет и разноврсност претњи.

Украјинци тврде да су оборили скоро све

Украјинска противваздушна одбрана тврди да је постигла импресиван успех уништивши 623 ваздушне мете. Према подацима Оружаних снага Украјине, одбрана је успела да обори 592 јуришне беспилотне летелице, 7 крстарећих ракета Калибар, 1 крстарећу ракету Искандер-К, 21 крстарећу ракету X-101 и 2 вођене авионске ракете Х-59/69.

Директни погодци 16 ракета и 63 јуришне беспилотне летелице забележени су на 20 локација, док су падови оборених беспилотних летелица евидентирани на додатних 19 локација широм Украјине. Најтрагичнији догађај догодио се у Запорожју где је руска ракета погодила студентски дом, усмртивши две особе и ранивши још 17.

Главни циљеви енергетски систем

Енергетски систем Украјине претрпео је тешка оштећења у вишеструким нападима. Руски напади су погодили термоелектране у Черкаској, Кијевској, Ивано-Франковској и Запорошкој области, што представља већ трећи велики напад на енергетске објекте у октобру. Град Ладижин у Виничкој области остао је без струје, грејања и воде, присиљавајући локалне власти на привремено затварање вртића. Ови напади део су руске стратегије да се дестабилизује украјинска економија и отежава живот цивилном становништву током предстојеће зиме.

Председник Зеленски је истакао да су Руси циљали ,,снабдевање енергијом и свакодневни живот” украјинских грађана. У својој изјави, украјински лидер је нагласио да Русија систематски напада објекте критичне инфраструктуре, истовремено циљајући војне и цивилне објекте. Хитне службе раде на отклањању последица, али обим штете захтеваће знатна времена и ресурса за опоравак. Региони као што су Виничка, Кијевска, Николајевска, Черкаска и други су претрпели значајне последице.

Рад на миру

Упркос ескалацији насиља, дипломатске иницијативе настављају са радом. Зеленски је раније најавио да ће се саветници из Украјине и лидери ЕУ састати касније ове недеље да разговарају о мировним плановима. Овај континуитет дипломатских напора упркос тешкој безбедносној ситуацији указује на опредељеност Кијева да истовремено води и борбене и дипломатске операције. Међутим, тренутна ескалација сукоба јасно указује на даљину од брзог решења.

Ова везаност украјинског мировног процеса са широм геополитичком динамиком истиче комплексну природу сукоба и његове међународне импликације, уз напомену да је мала вероватноћа да ће Москва прихватити европски предлог у његовом садашњем облику.