60 AVIONA IZ 13 ČLANICA NATO ZAPOČELO NUKELARNU VEŽBU NA SEVERU EVROPE! DA LI JE OVO NOVA PORUKA MOSKVI U ERI PRETNJI ATOMSKIM NAORUŽANJEM?!

Letovi su fokusirani na područje Severnog mora i okolne zemlje, uključujući Belgiju, Dansku, Nemačku, Holandiju i Ujedinjeno Kraljevstvo

NATO je danas započeo svoju godišnju vežbu taktičkog nuklearnog oružja u Evropi. Poznata pod nazivom Steadfast Noon, ova dvonedeljna vežba uključuje više od 60 aviona iz 13 zemalja i više od 2.000 pripadnika osoblja, prema saopštenju NATO-a. To je nešto veće od prošlogodišnje vežbe koja je uključivala „do 60“ aviona.

Vežba se zajednički organizuje u Belgiji i Holandiji, na vazdušnim bazama Klajne Brogel i Volkel. Letovi su fokusirani na područje Severnog mora i okolne zemlje, uključujući Belgiju, Dansku, Nemačku, Holandiju i Ujedinjeno Kraljevstvo. NATO navodi da je u vežbu uključeno ukupno osam baza.

Među učesnicima su sledeće zemelje: Belgija (F-16), Češka Republika JAS-39, Danska F-16, Finska F/A-18, Nemačka Panavia tornado osposobljen za nošenje nukelarnog naoružanja, EF-2000, Grčka F-16, Italija Panavia Tornado ospobljen za nošenje nukelarnog naoružanja. Holandija F-35A ospobljen za nošenje nukelarnog oružja, Poljska F-16, Rumunija F-16, Turska F-16, Ujedinnjeno Kranjevstvo EF -2000 Tajfun u F-35B, SAD F-35A, F-15E, B-52H.

SIMULIRAN NAPAD NA MOSKVU AMERIČKIM NUKLEARNIM BOMBAMA B61-13

Vežba se poklapa sa velikim nadogradnjama koje se trenutno sprovode na većini nuklearnih baza u Evropi. Ova modernizacija uključuje poboljšanje bezbednosti podzemnih trezora gde se čuva američko nuklearno oružje, podzemne kablove i sisteme nuklearne komande i kontrole, kao i objekte neophodne za nove lovce-bombardere F-35A sa nuklearnim kapacitetom.

U nekoliko nuklearnih baza u Evropi nedavno je počela transport specijalnih platformi za utovar, koje koriste američki avioni C-17 za transport nuklearnog oružja i prateće opreme. To uključuje baze Klajne Brogel u Belgiji, Gedi u Italiji i Volkel u Holandiji. Nove platforme u Gediju i Volkelu.

U ovogodišnjoj zoni vežbe Steadfast Noon, baza Klajne Brogel u Belgiji prošla je kroz obimne nadogradnje objekata za održavanje oružja, uključujući jedinicu američkog vazduhoplovstva 701. eskadrila za podršku municiji (MUNSS) – jedinicu odgovornu za fizičku bezbednost i održavanje oružja, kao i za predaju oružja vazduhoplovnim snagama zemlje korisnice, ako se to naredi. Pored toga, dodata je velika pista za avione C-17A koji transportuju nuklearno oružje, uz zonu gde se pretpostavlja da se nalazi nuklearno oružje.

Za sada baze u kojima se nalazi nukelarno naoružanje avionske bombe B61 su Volkel, Klaine Borgel Bulhel, Aviano i Gedi u Evropi i Indžirlik u Aziji. U rezervi se nalaze RAF Lankenheth, Norvenič, Ramštajn, Araksos u Grčkoj i Belikesir i Akinci.

Brojno stanje nuklearnog naoružanja u Evropi:

Belgija Klaine Borgel 15 B61-3/4, Nemačka Bulhel 15 B61-3/4, Italija Aviano 20 B61-3/4, Gedi 15 B61-3/4, Holandija Volkel 15 B61/3/4, Turska 20 B61/34. Inače u toku je faza zamene svih taktičkih nukelarnih bombiB61-3/4 sa verzijom B61-12. Inače ukupno NATO na tlu Evrope odnsno Evroazije ima ukupno 100 nukelarnih bombi u 5 država i 6 vazduhoplovnih baza.

NUKLEARNO NAORUŽANJE NATO PAKTA U EVROPI: Skroman arsenal za odgovor na ruski asimetrični izazov!

Nuklearna avio-bomba B-61 je jedno od najznačajnijih taktičkih nuklearnih oružja u arsenalu Sjedinjenih Američkih Država, a koriste je i neke zemlje članice NATO-a u Evropi u okviru programa zajedničkog nuklearnog odvraćanja. Ovde su osnovni podaci o bombi B-61:

Osnovne karakteristike:
Tip: Termonuklearna avio-bomba.
Proizvođač: Los Alamos Nacionalna Laboratorija.
Prva verzija: Bomba B-61 je ušla u službu tokom 1968. godine.
Težina: Oko 320 kg.
Dužina: Oko 3,56 metara.
Prečnik: Oko 33 centimetra.
Vrsta detonacije: Bomba može biti podešena za eksploziju u vazduhu ili na zemlji.
Različite verzije:
B-61 je razvijen u nekoliko različitih modela, od kojih svaki ima različite karakteristike i mogućnosti:

B-61-3 i B-61-4: Ove verzije su “taktičke” nuklearne bombe sa podesivom snagom, što omogućava podešavanje jačine eksplozije u zavisnosti od situacije. Snaga detonacije može da varira od 0,3 kilotona do 170 kilotona.
B-61-7: Strateška verzija sa snagom do 340 kilotona.
B-61-11: Verzija prilagođena za prodor u zemlju (bunker buster), sa snagom do 400 kilotona, osmišljena za napade na utvrđene podzemne ciljeve.
Najnovija verzija: B-61-12
B-61-12 je najmodernija verzija bombe i uključuje neke značajne tehnološke nadogradnje: Sistem vođenja: B-61-12 je opremljena sistemom za navođenje koji značajno povećava preciznost, čime se smanjuje potreba za većom snagom eksplozije. Podesiva snaga: Kao i prethodne verzije, ima opciju podešavanja jačine eksplozije od 0,3 do 50 kilotona.
Modularnost: B-61-12 može da zameni nekoliko ranijih verzija i time pojednostavi logistiku i održavanje.
Namena:
B-61 je osmišljena kao sredstvo odvraćanja koje može biti korišćeno u taktičkim (na bojnom polju) i strateškim scenarijima. Njen značaj u NATO-u leži u tome što je deo nuklearne strategije zajedničke odbrane, pri čemu američko nuklearno oružje može biti smešteno u evropskim zemljama kao što su Belgija, Nemačka, Italija, Holandija i Turska.

Nosači:
B-61 može biti isporučena raznim avionima, uključujući:

F-16 Fighting Falcon,
Tornado (Panavia Tornado),
F-35 Lightning II (najnovija verzija B-61-12 je integrisana sa ovim avionom),
B-2 Spirit (bombarder za strateške misije).
B-61 se smatra ključnim oružjem za nuklearno odvraćanje SAD i NATO-a, sa mogućnošću preciznih napada, uz mogućnost smanjivanja neželjenih kolateralnih šteta, što je od velikog značaja za moderno ratovanje.