ИНДИЈА СЕ НЕ ОСВРЋЕ НА САНКЦИЈЕ: “ИЗ РУСИЈЕ СТИЖУ РАКЕТЕ КАЛИБР И Р-37М”

Русија је дуги низ година примарни добављач оружја за Индију.

Обезбеђује оружје по разумним ценама и често је у могућности да испоручи осетљиве технологије, што са другим земљама није случај.

Стратешко партнерство Индије и Русије у пракси представља 50 процената индијских борбених платформи руског порекла у употреби копнене војске, ратног ваздухопловства и Морнарице, док је кичма самог ваздухопловства Индије и даље СУ-30 МКИ.

У уговору вредном 5,5 милијарди долара Индија је од новембра 2021. године почела да добије системе С-400. Из совјетске ере наслеђене су подморнице класе Кило у Индији познате под називом Sindhughosh, а ту је и носач авиона INS Vikramaditya, који је ушао је у службу 2013. године. Познато је, ради се о модификованом носачу авиона Класе Кијев, који се некада звао Баку,

Када је у питању војна сарадња Русије и Индије, санкције Запада не важе. У јеку санкција дела тзв. Међународне заједнице, Русија ће оснажити индијску морнарицу напредним противбродским ракетама 3М54ТЕ Калибр.

Ракетни систем Калибр, који је у великој мери користила Русија у различитим војним операцијама, укључујуц́и и рат у Украјини, познат је по својој свестраности и ефикасности.

„Калибар“ је име целе породице руских противбродских, противподморничких и ракета за дејство по циљевима на копну, које се лансирају са подморница и бродова, а и у будућности са копна. Оперативни домет им је између 220 и 4.500 километара, а бојева глава има 400 до 500 килограма разорног експлозива или нуклеарно оружје.

Развој ове ракете започет је осамдесетих година 20. века, када је совјетска армија затражила стварање нове, ненуклеарне верзије стратешке крстареће ракете КС-122. Задатак да се направи нови пројектил, који би летео брже од звука у последњим фазама лета, завршен је деведесетих година. „Калибр“ је приказан јавности 1993. године, али је његова испорука руској војсци била успорена због распада СССР и смањења војних трошкова.

Као главна предност ракете показала се њена модуларност и могућност да буде коришћена против различитих врста циљева и лансирана из различитих поморских или летећих платформи. Ове карактеристике, у комбинацији са импресивним дометом и брзином, омогућиле су јој да недирнута „преживи“ пост-Совјетску транзицију.

Прва борбена употреба „Калибра“ забележена је 2015. године, када су њиме гађани терористи у Сирији, а лансиран је са руске морнаричке корвете у Каспијском мору, као и са фрегата и подморница у Средоземном мору.

„Калибр“ је девастирао војне циљеве широм Украјине погађајући командна места, ваздухопловне базе и противваздухопловне системе. Кориштен је и за гађање енергетске инфраструктуре, као одговор на вишеструке нападе Кијева на руску цивилну инфраструктуру, укључујући и Кримски мост. „Калибр“ је једна од најефикаснијих далекометних ракета која је коришћена у украјинској операцији, Аутономни инерциони систем навођења, отпорност на ометање, способност ниског лета, убрзања у финалним фазама лета коришћењем јединственог маневра, чине да се драматично подигне способност пробијања кроз непријатељску противваздухопловну одбрану и могућност погађања мете.

Медији у Индији преносе да је званична Москва понудила Индији замену ракета ваздух-ваздух Р-77 на Су-30МКИ ракетом Р-37М.

Русија је, наводно, спремна да Индији одобри лиценцну производњу ракета ваздух-ваздух Р-37М. Р-37М, односно AA-13 Axehead, како су је назвали кумови у НАТО је наследник ракете Р-33 по НАТО номеклатури AA-9 Amos, чији је развој започео средином седамдесетих година прошлог века, када је требало одговорити на америчку ракету AIM-54 Phoenix коју је носио амерички F-14 Tomcat.

Ракета Р-37 је дошла као логични след развоја ракете која треба да дејствује по екстремно удаљеним циљевима на даљинама већим од 300 км. Пре свега, имала је задатак да обара циљеве високе вредности летеће радарске станице и извиђачке летелице. Ракета се у почетној фази лета креће инерцијално, ажурирањем одговарајућих података током првог дела лета ракете. Ракета са две фазе навођења, инерцијалним и полуактивним радарским самонавођењем и брзином која досеже 6 маха била је највећа опасност за украјинске пилоте

Без сумње, набавка и производња овог моћног оружја би Индији омогућили да значајно повецћа способности свог ратног ваздухопловства у могућем сукобу са главним ривалом Пакистаном.