INDIJA SE NE OSVRĆE NA SANKCIJE: “IZ RUSIJE STIŽU RAKETE KALIBR I R-37M”

Rusija je dugi niz godina primarni dobavljač oružja za Indiju.

Obezbeđuje oružje po razumnim cenama i često je u mogućnosti da isporuči osetljive tehnologije, što sa drugim zemljama nije slučaj.

Strateško partnerstvo Indije i Rusije u praksi predstavlja 50 procenata indijskih borbenih platformi ruskog porekla u upotrebi kopnene vojske, ratnog vazduhoplovstva i Mornarice, dok je kičma samog vazduhoplovstva Indije i dalje SU-30 MKI.

U ugovoru vrednom 5,5 milijardi dolara Indija je od novembra 2021. godine počela da dobije sisteme S-400. Iz sovjetske ere nasleđene su podmornice klase Kilo u Indiji poznate pod nazivom Sindhughosh, a tu je i nosač aviona INS Vikramaditya, koji je ušao je u službu 2013. godine. Poznato je, radi se o modifikovanom nosaču aviona Klase Kijev, koji se nekada zvao Baku,

Kada je u pitanju vojna saradnja Rusije i Indije, sankcije Zapada ne važe. U jeku sankcija dela tzv. Međunarodne zajednice, Rusija će osnažiti indijsku mornaricu naprednim protivbrodskim raketama 3M54TE Kalibr.

Raketni sistem Kalibr, koji je u velikoj meri koristila Rusija u različitim vojnim operacijama, uključujući i rat u Ukrajini, poznat je po svojoj svestranosti i efikasnosti.

„Kalibar“ je ime cele porodice ruskih protivbrodskih, protivpodmorničkih i raketa za dejstvo po ciljevima na kopnu, koje se lansiraju sa podmornica i brodova, a i u budućnosti sa kopna. Operativni domet im je između 220 i 4.500 kilometara, a bojeva glava ima 400 do 500 kilograma razornog eksploziva ili nuklearno oružje.

Razvoj ove rakete započet je osamdesetih godina 20. veka, kada je sovjetska armija zatražila stvaranje nove, nenuklearne verzije strateške krstareće rakete KS-122. Zadatak da se napravi novi projektil, koji bi leteo brže od zvuka u poslednjim fazama leta, završen je devedesetih godina. „Kalibr“ je prikazan javnosti 1993. godine, ali je njegova isporuka ruskoj vojsci bila usporena zbog raspada SSSR i smanjenja vojnih troškova.

Kao glavna prednost rakete pokazala se njena modularnost i mogućnost da bude korišćena protiv različitih vrsta ciljeva i lansirana iz različitih pomorskih ili letećih platformi. Ove karakteristike, u kombinaciji sa impresivnim dometom i brzinom, omogućile su joj da nedirnuta „preživi“ post-Sovjetsku tranziciju.

Prva borbena upotreba „Kalibra“ zabeležena je 2015. godine, kada su njime gađani teroristi u Siriji, a lansiran je sa ruske mornaričke korvete u Kaspijskom moru, kao i sa fregata i podmornica u Sredozemnom moru.

„Kalibr“ je devastirao vojne ciljeve širom Ukrajine pogađajući komandna mesta, vazduhoplovne baze i protivvazduhoplovne sisteme. Korišten je i za gađanje energetske infrastrukture, kao odgovor na višestruke napade Kijeva na rusku civilnu infrastrukturu, uključujući i Krimski most. „Kalibr“ je jedna od najefikasnijih dalekometnih raketa koja je korišćena u ukrajinskoj operaciji, Autonomni inercioni sistem navođenja, otpornost na ometanje, sposobnost niskog leta, ubrzanja u finalnim fazama leta korišćenjem jedinstvenog manevra, čine da se dramatično podigne sposobnost probijanja kroz neprijateljsku protivvazduhoplovnu odbranu i mogućnost pogađanja mete.

Mediji u Indiji prenose da je zvanična Moskva ponudila Indiji zamenu raketa vazduh-vazduh R-77 na Su-30MKI raketom R-37M.

Rusija je, navodno, spremna da Indiji odobri licencnu proizvodnju raketa vazduh-vazduh R-37M. R-37M, odnosno AA-13 Axehead, kako su je nazvali kumovi u NATO je naslednik rakete R-33 po NATO nomeklaturi AA-9 Amos, čiji je razvoj započeo sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je trebalo odgovoriti na američku raketu AIM-54 Phoenix koju je nosio američki F-14 Tomcat.

Raketa R-37 je došla kao logični sled razvoja rakete koja treba da dejstvuje po ekstremno udaljenim ciljevima na daljinama većim od 300 km. Pre svega, imala je zadatak da obara ciljeve visoke vrednosti leteće radarske stanice i izviđačke letelice. Raketa se u početnoj fazi leta kreće inercijalno, ažuriranjem odgovarajućih podataka tokom prvog dela leta rakete. Raketa sa dve faze navođenja, inercijalnim i poluaktivnim radarskim samonavođenjem i brzinom koja doseže 6 maha bila je najveća opasnost za ukrajinske pilote

Bez sumnje, nabavka i proizvodnja ovog moćnog oružja bi Indiji omogućili da značajno povecća sposobnosti svog ratnog vazduhoplovstva u mogućem sukobu sa glavnim rivalom Pakistanom.