Украјини треба 30.000 копнених роботских система за борбу против Русије.
Одлука да се ови системи масовно производе унутар Украјине смањује трошкове, али излаже Кијев ризику од прекида снабдевања због руских бомбардовања.Виктор Павлов, командант у Трећој засебној јуришној бригади Украјине и оснивач „Ground Robotic Systems School”, изјавио је за међународне медије да Украјини до следеће године треба око 30.000 копнених роботских система (GRS). То можда делује превише, али треба имати у виду да Украјина „спаљује“ залихе и људство много брже него што може да их надокнади. Павлов процењује потребу за 30.000 робота на основу „разумевања губитака и потребе за скалирањем“.
Према плану, Украјина жели да распореди 15.000 GRS система на бојишту до краја 2025. године. Уговори су већ потписани – чак 31 у првом кварталу ове године – и производња је у току. Већина робота прави се у самој Украјини да би се трошкови задржали што нижим. Цена варира: најмањи и најједноставнији модели коштају око 10.000 долара, док напреднији системи достижу 50.000 долара и више.
Потреба за копненим роботским системима
GRS нису играчке, украјинска војска их користи у широком спектру улога: логистика, евакуација рањеника, разминирање, па чак и за држање ватрених положаја.
Јединице већ користе ове системе дуж целе линије фронта. Украјински званичници назвали су их „game changer“ јер могу да преузму најопасније задатке без излагања већ исцрпљеног људства смртоносном ризику.
Од 2024. године Кијев спроводи трогодишњи план за масовно повећање производње дронова, електронско-борбених система и копнених роботских платформи. Иницијатива „Brave1“ повезује државу и индустрију у развоју широке породице UGV платформи.
До сада је више од 200 различитих модела копнених робота регистровано или разматрано за развој.
Трећа јуришна бригада наводи да је извршила једну мисију користећи искључиво копнене роботе и FPV дронове, што је довело до предаје групе руских војника. Украјина је већ основала и прве „роботичке јединице“ у својим снагама. Неки UGV модели су озбиљно наоружани – на пример, систем Krampus опремљен је термобаричним ракетним бацачима за напад на пешадију и лако оклопљење.
Изазови и ограничења нове технологије
Ипак, технологија има озбиљна ограничења. Многи системи још се усавршавају у следећим околностима:
• тешка територија (блато, снег, ровови) прави проблеме
• контрола везе је критична
• тактика употребе још није развијена
Да би UGV био заиста ефикасан, команданти морају да развију нове доктрине и интегришу роботе у класичне пешадијске, инжењеријске и артиљеријске формације.
„Колико платиш – толико добијеш“
Иако постоје јефтини модели испод 10.000 долара, скупљи системи су далеко поузданији у борби против Руса.
Истовремено, производња десетина хиљада робота представља огроман индустријски изазов. Пошто је Украјина под сталним ударима, нарочито инфраструктура, производња у земљи штеди новац – али је чини рањивом на прекиде.
И да индустрија успе да убрза производњу, испорука и одржавање 30.000 UGV јединица је циљ који је много лакше најавити него остварити.
Ако успе – мења однос снага
Ако Украјина ипак успе да набави 30.000 робота, то би значајно појачало њене копнене снаге, које трпе велике губитке и мањак људства. UGV би могли да попуне рупе у логистици, евакуацији и високоризичним нападним мисијама.
Коришћење робота за опасне задатке могло би да промени начин деловања јединица на првој линији и утиче на целокупну равнотежу ризика. Неке врсте UGV нуде бољи однос „цена–ефекат“ него класична возила или платформе са посадом.
Жеља Украјине за 30.000 UGV јединица је амбициозна и биће огроман тест за њену ратом разорену индустрију. Али ако успе – Кијев би могао да стекне значајну предност на фронту.