Uprkos brojnim kampanjama izraelske vojske, Hamas nastavlja da regrutuje borce.
Kako nova godina počinje, Izrael će morati da pronađe strategiju za rat u Gazi. Nekoliko faktora je u igri u ovoj odluci. Prvo, rat traje više od petnaest meseci otkako je počeo Hamasovim napadom na Izrael 7. oktobra 2023.godine. Iako je Izrael vodio duge sukobe u prošlosti, kao što su Druga intifada i rat u Libanu koji je počeo 1982. godine i trajao je osamnaest godina, rat u Gazi je bio većeg intenziteta i složenosti od onih drugih ratova. To je zato što je rat u Gazi takođe pokrenuo napade na Izrael sa više frontova koje podržava Iran. To je takođe zbog činjenice da Hamas i dalje drži 100 talaca u zarobljeništvu u Gazi.Sukob u Gazi je izazovan jer postoje dokazi da Hamas nastavlja da regrutuje i takođe kontroliše veliki deo područja. „Još nismo na tački da u potpunosti porazimo Hamas“, rekao je brigadni general Josi Kupervaser za ILTV u decembru 2024. U zasebnom izveštaju u The Jerusalem Post je navedeno da Hamas regrutuje još članova.
Uzete zajedno, ove procene ukazuju na trend koji se ponavlja. Izraelska vojska je delovala u Gazi prvenstveno tako što je ulazila u područja, čistila ih od Hamasa i drugih terorističkih grupa, a zatim napuštala to područje. U nekim slučajevima, izraelska vojska je ostala na duži rok, kao na primer u graničnom području u južnoj Gazi zvanom Filadelfijska ruta duž granice sa Egiptom. Izraelska vojska je takođe odvojila još jedan koridor južno od grada Gaze. Međutim, u mnogim urbanim oblastima, izraelska vojska se povlači nakon nedelja ili meseci borbe. To je bio slučaj u Kan Junisu, gde je izraelska divizija provela nekoliko meseci boreći se između decembra 2023, i aprila 2024. godine. Danas, u Džabaliji i nekoliko oblasti u severnoj Gazi, izraelska vojska je provela tri meseca pokušavajući da ukloni pripadnike Hamasa, zadržavajući i eliminišući hiljade prozivničkih borci, a borbe se ipak nastavljaju.
Iako borbe u Gazi nisu tako intenzivne kao pre godinu dana kada su prvi put počele u jesen 2023. godine i prvim mesecima 2024. godine, izraelska vojska svake nedelje trpi žrtve. Komandir čete 932. bataljona Nahal brigade poginuo je 6. januara tokom borbi u severnom pojasu Gaze, saopštila je izraelska vojska. Poginuo je i još jedan vojnik. Civili u Gazi i dalje su uhvaćeni u vrtlogu. Većina od dva miliona stanovnika Pojasa Gaze raseljena je zbog borbi.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלTeški izbori koji predstoje Izraelu odnose se na nekoliko ključnih faktora u ratu u Gazi. Pre svega, Hamas je 7. oktobra uzeo 250 talaca, od kojih se smatra da devedeset šest ostaje u Gazi. Nedavno je Hamas objavio snimak jednog od talaca. Međutim, Hamas je odbio da Izraelu dostavi spisak ukupnog broja i imena talaca koji su ostali živi. Uprkos raznim izveštajima u poslednjih šest meseci, kancelarija izraelskog premijera je 6. januara razjasnila da nedavnu listu talaca koja kruži u medijima „Hamas nije dao Izraelu, već ju je Izrael prvobitno dao meditantima u julu 2024. godine”. Uprkos izveštajima o sklapanju sporazuma, Hamas izgleda da odugovlači. Do promena može doći kada novoizabrani predsednik Donald Tramp preuzme dužnost kasnije tokom meseca. Tramp je u poslednje vreme nekoliko puta rekao da želi da se taoci oslobode ili će u suprotnom „nastati pakao“ za Hamas.
Čini se da je dogovor o taocima zaglavljen godinu dana sa malim napretkom. To zahteva preispitivanje u smislu strategije. Ostavljanje živih i mrtvih talaca u Gazi na duži vremenski period izgledalo bi kao jeziv kraj napada 7. oktobra i poslalo poruku da Hamas može da se izvuče sa svojim zločinima. S druge strane, izraelsko političko rukovodstvo izgleda oprezno prema dogovoru sličnom onom iz 2011. godine kada je jedan izraelski vojnik koji je pet godina držan kao talac u Gazi oslobođen u zamenu za 1.000 Palestinaca, od kojih su mnogi osuđeni za teroriste. Neki, poput Jahje Sinvara, čak su bili uključeni u napad 7. oktobra.
Izrael bi mogao da odluči da nastavi pregovore u Gazi sa ograničenim vojnim upadima, što je bila norma tokom prošle godine nakon što su borbe postale manje intenzivne u proleće 2024. godine. Međutim, početna vojna kampanja Izraela u Gazi bila je osmišljena da izvrši vojni pritisak kako bi se osiguralo oslobađanje talaca. Taj pritisak je uglavnom okončan u proleće 2024. godine nakon što je prvi dogovor postignut krajem novembra 2023. godine. Izrael bi mogao da odluči da obnovi pritisak na Hamas i pokuša da ukloni grupu iz oblasti koje kontroliše u Gazi, kao što je centralni pojas Gaze. Izraelska vojska nikada nije punom snagom ušla u centralnu Gazu, uprkos dugom ratu, ostavljajući Hamasu ključna urbana područja kao što su Dejr al-Balah i Nusejrat.
Dogovor o taocima i vojni pritisak nisu jedini izazovi u Gazi. S tim u vezi izazov je i pitanje da li će Hamas biti smenjen kao vladajući organ u Gazi. Kada je rat počeo, izraelsko političko rukovodstvo je uporedilo Hamas sa Islamskom državom i reklo da će biti slomljen na isti način na koji je Islamska država poražen. Islamska država je uklonjen iz oblasti u Iraku i Siriji nakon višegodišnje kampanje između 2014. i 2019. godine. Međutim, čini se da su se ciljevi Izraela u Gazi promenili od izjava iz oktobra 2023. godine o potpunom uklanjanju Hamasa.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלPosle petnaest meseci rata, ne postoji alternativa za kontrolu Gaze. Hamas nastavlja da kontroliše sva područja u kojima se nalaze civili u Gazi. To znači da, za razliku od rata protiv Islamske države, gde su civili mogli da napuste područja kao što je Mosul i presele se u kampove za interno raseljena lica pod kontrolom iračke vlade ili autonomne regionalne vlade Kurdistana, civilima u Gazi nije pružena opcija za civilnu vlast koja nije Hamas. Zbog toga je Hamas u mogućnosti da nastavi da regrutuje, ali i da nastavi da kontroliše oblasti u koje se isporučuje humanitarna pomoć. U suštini, ovo stavlja Hamas na vrh linija snabdevanja i u posed mnogih ključnih urbanih područja u Gazi.
Kada je počeo rat 7. oktobra 2023. godine, Hamas je mogao da zatraži podršku drugih grupa u regionu koje podržava Iran. Hezbolah je započeo napade na Izrael iz Libana. Huti u Jemenu započeli su napade na Izrael i napade na brodove u Crvenom moru. Milicije u Iraku koje podržava Iran započele su napade na američke snage i takođe su se spremale da ciljaju Izrael. Ovaj rat na više frontova otežao je Izraelu da pobedi sve ove neprijatelje. Međutim, petnaest meseci kasnije, stvari su se promenile u korist Izraela. Hezbolah je veoma oslabljen. Čini se da su milicije u Iraku koje podržava Iran zaustavile svoje napade dronovima na Izrael. Asadov režim, koji je bio kanal za iransko prebacivanje oružja Hezbolahu, pao je 8. decembra 2024. godine. Zbog toga Hamas i Huti i dalje stoje, iako je Hamas u velikoj meri oslabljen od 2023. godine. Izrael se takođe suočava sa sve većim napadima sa Zapadne obale od strane grupa povezanih sa Hamasom, palestinskim Islamskim džihadom i drugim oružanim frakcijama.
Sveukupni izazov za Izrael 2025. godine sada se vraća u Gazu. Iako iranski nuklearni program i drugi frontovi ostaju, Gaza je mesto gde je rat počeo i gde će morati da se završi. Čini se da dugi rat u Gazi koji se godinama bori protiv Hamasa nije u interesu Izraela. Međutim, ostavljanje Hamasa pod kontrolom neizbežno bi omogućilo grupi da rekonstruiše svoju pretnju Izraelu. Zamena Hamasa zahteva strategiju i koordinaciju sa drugim zemljama koje žele da vide mirnu, stabilnu Gazu.