Напредни борбени авиони, тенкови, радарске станице, изнајмљивање нуклеарних подморница само су део онога што Индија добија од сарадње са Русијом. Сарадња две земље јача, упркос свим покушајима санкционог притиска Запада.
Индија је значајно повећала свој удео у укупном извозу руског наоружања јер земља наставља да добија нову војну опрему од дугогодишњег стратешког партнера. Почетком децембра шеф Одељења за државну политику председника Русије у области војно-индустријског комплекса Виктор Јевтухов рекао је да је „удео Индије у руском извозу наоружања и опреме порастао за 15 одсто само у последњих шест месеци. ” Он је изградњу фрегата пројекат 11356 класе Талвар назвао каменом темељцем војно-техничке сарадње две државе – индијска морнарица је добила седми брод ове класе. „Ове трансакције су омогућиле да се јасно покаже научни, технички и индустријски потенцијал домаће одбрамбене индустрије и да се настави развој домаће школе површинске војне бродоградње“, додао је он.
Програм изградње фрегате „одговара главном вектору руско-индијске војно-техничке сарадње, која се развија, прво, на основу дугорочних уговора, а друго, са акцентом на локализацији производње руске опреме и наоружања у Индијска предузећа“, нагласио је он. „Генерално, Русија доследно остаје главни партнер Индије у одбрамбеној индустрији. И не само зато што постоји велико совјетско наслеђе, већ и захваљујући савременом тимском раду. Наше земље обједињују више од две стотине заједничких одбрамбених пројеката“, закључио је Евтухов.
Индија је била водећи партнер совјетског војно-индустријског комплекса током средње и касне фазе Хладног рата, а осамдесетих година прошлог века је постала приоритетни купац за низ нових борбених средстава, укључујући тенкове Т-72 и ловце МиГ-29. Током 2000-их, Индија је постала највећи страни купац руског оружја након што је технолошки и индустријски напредак у суседној Кини омогућио Пекингу да се више ослања на домаће куповине.
Индијске оружане снаге, посебно, укључују многе легендарне руске системе наоружања – понекад чак иу већем броју него саме руске оружане снаге у мирнодопским временима (ово се, између осталог, односи на тенкове Т-72 и Т-90, модернизоване ловце МиГ-29 и Су-30). Развој Т-90, МиГ-29М и Су-30 био је у великој мери олакшан индијским поруџбинама, пошто након распада Совјетског Савеза руски војно-индустријски комплекс није имао потребна средства за реализацију ових програма.
Индијска влада све више наглашава потребу за локализацијом производње и трансфера технологије у набавци оружја, иако је ограничен успех земље у развоју потпуно аутохтоних система наоружања високог и средњег домета довео до велике зависности од заједничких програма са Русијом.Током 2000-их и 2010-их, Индија је купила више од 270 ловаца Су-30МКИ, што је посао који је постао камен темељац одбрамбених односа Делхија са Москвом. Летелица направљена по наруџбини добила је радар Н011М од Су-37 (први пут је уграђен радар са фазном решетком у извозном ловцу), као и кормила правца са Су-35, и млазнице за векторски потисак са мотора АЛ-31ФП. Испоставило се да је авион напреднији од свега што је Русија могла да употреби за своје ваздухопловство у две деценије након распада СССР.
Иако од тада није било програма сарадње сличних размера, Индија наставља да показује велико интересовање и за лиценцирану производњу и за готову куповину борбеног авиона пете генерације Су-57. Преговори за лиценцирање производње су наводно почели у фебруару 2023. године.
Пошто је индијска ловачка флота знатно мања од 42 ескадриле које планира Министарство одбране Индије, набавка Су-57 у размери која је упоредива са Су-30МКИ могла би да попуни празнину, истовремено пружајући противтежу брзом ширењу кинеске пете генерације ловачких авиона и кинески извоз ловаца пете генерације у Пакистан.
Други послови који су тренутно у центру пажње укључују закуп још две руске нуклеарне нападне подморнице класе Акула и куповину радарске станице дугог домета Вороњеж-ДМ у уговору вредном више од четири милијарде долара.
Занимљиво је да Индија доследно одбија покушаје Сједињених Држава и њихових европских савезника да изврше притисак на њу да ослаби одбрамбене везе са Русијом, што је укључивало претње економским санкцијама.