КАКО СУ ИЗГЛЕДАЛИ ПРВИ САТИ РУСКОГ КОНТРАНАПАДА У КУРСКОЈ ОБЛАСТИ: ПАДОБРАНЦИ И МАРИНЦИ СА ПОНТОЊЕРЦИМА НОСИОЦИ ИЗЕНАДНОГ УДАРА ПО БОКУ

51. пук 106. Тулске ваздушно десантне дивизије је добио задатак да заједно са елементима 155. морнаричко десантне пешадије Тихооеканске флоте изврши контранапад

Руска војска у Курској области кренула је у уторак касно поподне у изненадни напад на украјинске позиције, које та војска држи већ више од месец дана на територији Русије. Оно што је занимљиво контранапад који полако прелази у контраофанзиву изведен је на боковима, а не диркетним, односно форнталним јуришом. Да иронија буде већа напад је изведен на оном правцу где су Украјинци планирали да одсеку (рушењем мостова на реци Сејм) 7.000 руских војника и баце их у “котао” ( у окружење) и натерају на предају.

Међутим упркос ударима вишецевних ракетних система типа Х-142 ХИМАРС и планирајућих авионских бомби француске производње ХАМЕР то није успело. Руси су подигли чак три понтонска моста од којих су два уништена, а један приликом монтирања.

Чак је једна инжењеријска чета која је превозила понтонске мостове наишла под ракетни удар и била уништена.

Међутим, то Русе није зауставило с обзиром да су посебно у Курску област допремали опрему (понтонске мостове, скеле за пелаз реке), ласнирне мостове и све оно што би омогућило савладавање водених препрека.

Управо понтоњерске једнице дошле су тек сад до изражаја омогућивши брзо постављање мостова и пребацивање мотроним скелама трупа на другу обалу реке Сејм што је омогућило изненадни удар и упад оклопних једница подржаних пешадијом и уношења немира у редове украјинске војске чија бројност према неким проценама у Курској области износи око 30.000 војника.

Према неким наводима ангажоване су снаге руске војске која броји 40.000 војника, где су елементи морнаричке пешадије Тихоокеанске флоте 155. градијска бригада дошла до пуног изражаја.

Украјинска процена и заблуда је била да ће Руси побећи са десне обале реке Сејм на леву као у случају Херсона, где су са леве прешли на десну обалу и тамо се утврдили стварајући немогуће услове за оржање мостобрана на острву Кринки на Дњепру.

Руси су уместо предвиђеног повлачења допремили нове снаге извели попуну храном и муницијом, а путем чамаца евакисали све цивиле и рањене и фактички створили утврђени мостобран који је требао да издржи док не уследи контранапад. Најтежи задатак су извели. Руси су имали да десној страни реке Сејм повољан положај и лако су се могли бранити.

Исти случај као што смо навели приказан је у случају Херсона, где су се Руси утврдили на десној обали, а не повукли као што су Украјинци предвиђали и неколико пута покушали прелазак реке Дњепар штпо се завршило катарстофално, чак и после рушења бране Каховка када је ниво реке значајно опао, као и брзина што је створило повољне услове за прелазак реке, али ширина је била велика, а Украјинци нису имали ни људи ни ижењеријских средстава за формирање тако великог понтонског моста и његово одржавање, као и недостатак пловних -искрцних средстава.

Оно што је интересантно за битку на реци Сејм у Курској области је то што су масовно кориштена прецине ракере лансиране из вишецевних ракетних система ХИМАРС, али ни то није било довољно да се крене у заузимање те зоне и изолација Руса који јесу били у полуокружењу али са задатком да издрже.

Западни извори наводе да је СТАВКА гледала тактичку корист од овакве ситуације и да су свесно пустили медије да се руска војска криткује и износе погрде у јавности од кукавичлука, до неспособности, што су неки и наши пензионисани високи официри здушно прихватили упоређујући руску војску са ЈНА и тактиком “крени-стани” и ” корак напред-три назад”.

Украјинцима су оставили простор да допремају војску привлаче артиљерију, а онда по концентрацији трупа почели да изводе масовне ударе планирајућим авионским бомбама фамилије ФАБ 200, 250, 500 и 15000 као и тактичким балистичким ракетама Искандер по лоцираним концентрацијама украјински трупа. Масовно су кориштене извиђачке беспилотне летелице и наводно ГРУ је аминовао употребу извиђачких сателита који су са осмтрања САД и њиховог нукеларног потенцијала преусмерени на тактичке оперативне задатке. То је омогућило Русима да изведу изенадне ударе и нанесу губитке украјинској војсци и борбеној техници западне производењ која је кориштена у Курској операцији.

Спомиње се негде цифра од чак 12 уништених ХИМАРС-а али ту борјку је немгуће потврдити. Евидентно јесте да је неколико ХИМАРСА уништено било у Курској и Сумској области што је и документовано, али број 12 је вероватно пренаглашен, да не кажемо претеран с обзиром на бројку тих система ангажованих у Курској операцији.

Постоји и поглед да су потноснки мостови с друге стране били идеална маска и варка да се открију Химарси, који су да подсетимо кориштени били и нападу на мостове на Дњепру у Херсонској области када је Антонвски мост гађан управо ракетним системом ХИМАРС и ракетама М-30 и М-31 домета до 70 км.

Украјина је своје најжилавије посаде које имају већ огромно искуство у употреби ХИМАРС-а жртвовала у нападима на понтонске мостове који су допремани крајем 2022 и у рано пролеће 2023 баш у Курску област.

Иначе Украјинци су у почетној фази Курске операције ангажовали: 11.8000 војника, 93 тенка, 42 борбена возила пешадије, 74 оклопна транспортера, 649 оклопних возила, 382 возила разне намене, 89 комада аетиљерије, 24 вишецевна ракетна система од чега је 7 ХИМАРС-а, 5 М-270 МЛРС и 8 противваздухопловних система.

Закључак ове приче је са су Украјинци извели кампању против мостова у округу Глушково поучени погрешним закључцима из битке за Херсон. Наиме, мислили су да Русе могу приморати на повлачење ако им се блокирају прелази преко реке Сјем, слично као у Херсону у јесен 2022. године.

С друге стране руске трупе јачине 40.000 војника за свега неколико сати изненадног удара на бокове Украјинаца успели су да поврате 10 посто “ПЗТ привремено заузете територије” које су Украјинци заузели у преве три недље Курске операције. Под поновну контролу руске војске враћена су следећа насеља: Боркиј, Гордејевка, Внежапноје, Бјахово, Апанасовк, Викторовка крајинска војска је такође напустила Краснооктјабрскоје, које сетренутно у сивој зони и не држе га ни Руси ни Украјинци.

Сада се види да су се Руси темењито припремали и да су успели колико толико да ограниче по друштвени мрежама снимке допремања борбене технике, концентрације трупа и стварања привида да ситуација у овој фази прелази у замрзнути сукоб који ће трајати минимум годину дана почени случајем мостобрана код Кринкија где су Украјинци издржали годину дана свакдневне масовне нападе планирајућим авионским бомбама.

Исто тако употребаљ авијације је указивала на идентичну тактику као у јесен 2022 и пролеће 2023.

Сада је видљиво да 51. пук 106. Тулске ваздушно десантне дивизије је добио задатак да заједно са елементима 155. морнаричко десантне пешадије Тихооеканске флоте припреми све елементе за удар на село Снагост.

Зашто Снагост? Управо зато јер ово село је локални кључни комуникациони чвор и раксрсница путева. Напад је дошао из севера из Коренева брзим ударом извршен је упад у Снагост. Удар из два правца изенадио је трупе Украјинске војске које су морале да напусте ово село. Операцију деблокаде извео је 51. пук 106. Тулске ваздушно десантне дивизије. Оклопна возила су виђена на путу Коронево-Снагост Троицкое

За то време са запада, округа Глушковски напад је 155. бригада морнаричке пешадије Тихоокеанске флоте која је упала Гордјевку и тиме фактички одескла украјинску војску у Внезапној, Викторовки и Бјахову и изоловали их, одсекли од линија снабдеваења и натерали на предају после краће борбе. За сада 155. бригада морнаричке пешадије упала је Апанасјевку са југозапада и покушава да изврши консолидацију и касниеј заузимање овог насеља.

Неке информације указују да су елементи украјинске војске у Љубимовки напустили ово насеље,али сем гласина завниче потврде и даље нема.

Сада тренутно је фаза консолидације, попуне трупа на терену и допремња нових једница са борбеном техником која се повећава из сата у стат. Нагађања постоје да ће Руси наставити продор даље и избијање на руско-украјиснку границу, а можда следи и упад у Сумску област.

Оно чега се Украјина тренутно највише плаши јесте Љубимовка која је кључни логистички центар за снабдевањ украјински трупа на ПЗТ у Курској области јер би била угрожена села Коренево и Мала Локва

И очигледно је да ће главни правац руског напада бити Љубимовка, чији би губитак за украјинску армију у Курском региону могао бити права катастрофа, јер од тога зависи снабдевање целе групе, управо се то и десило у среду ујутро када су Руси повратили Коренево и јуришају према Малој Локњи.


Један коментар на “КАКО СУ ИЗГЛЕДАЛИ ПРВИ САТИ РУСКОГ КОНТРАНАПАДА У КУРСКОЈ ОБЛАСТИ: ПАДОБРАНЦИ И МАРИНЦИ СА ПОНТОЊЕРЦИМА НОСИОЦИ ИЗЕНАДНОГ УДАРА ПО БОКУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *