КАКО ЗАДРЖАТИ КИНУ: У СУСРЕТ САМИТУ НАТО ПАКТА: ПРОБЛЕМ ВЕЋИ ОД РУСИЈЕ

ТВ Фронт/Андреј Млакар/Бошко Јовановић

Како задржати Кину? То је главно питање које сада мучи псеудопланере и псеудостратеге Запада. Зашто псеудо? Зато што на Западу је постојао само један прави спољнополитички стратег и мислилац Хенри Кисинџер

У Вашингтону од 9. до 11. јула одржава се самит НАТО пакта. Фокус Северноатлнске алијансе на самиту ће бити изазови са којима се НАТО пакт суочава и даље јачање одбране и задржавање две супер силе Русије и Кине.

Самит у  Вашингтону је трећи ратне године и требао би по свему бити другачији, јер судећи према натписима у западној штампи се све више говори о трансформацији унутар НАТО пакта.

Европа ће морати да се позабави својом одбраном јер су амерички званичници све више фокусирани на изазове које поставља Кина, што ће захтевати још више пажње и средстава у наредним годинама, посебно имајући у виду све већу сарадњу Кине, Русије, Северне Кореје и Ирана.

У ту сврху један стари текст о задржавању Кине поново добија на актуелности, па више него икада заслужује да поново буде објављен.

Како задржати Кину? То је главно питање које сада мучи псеудопланере и псеудостратеге Запада. Зашто псеудо? Зато што на Западу је постојао само један прави спољнополитички стратег и мислилац Хенри Кисинџер.

Постоје разне теорије међународних односа којима се објашњава то шта се у свету дешава. Међутим, најстарија теорија међународних односа такозвани класични реализам, који тврди да је основна једница међународних односа држава, и да нас не занима унутрашња структура државе, њено уређење политички систем и људска права све док та држава поштује норме међунардоног права, поштује своје договоре које је потписала и не прави проблеме у међунардним односима.

Та теорија се заборавила и прешло се на многе теорије о људским правима, теорија о феминизму и тако даље.

.Водеће положаје на Западу заузимају интелектуално подкапацитирани људи, кад се мисли о промишљању. Зашто? Па мало се чита.

Године 1955 . Француски вицеадмирал Раул Кастекс написао је есеј: “Русија као западни зид према Кини”. Овим санкцијама против Русије се само постиже то да се она гура у наручје Кини и да никакво обуздавање Кине није могуће. Јер ако Кина на северу има безебедна леђа, сигурно ће да се окрене на југ. Можда је раније код Кине постојала дилема где ширити свој утицај на север или југ. Такву дилему је имао царски Јапан, па је ту дилему решио Рихард Зорге. У то време кад је Зорге био руски шпијун у Токиу у јапанском генералштабу постојале су две струје, једна која је хтела да се ратује са Совјетским Савезом и друга која је сматрала да треба да ратује се са Америком на Пацифику. То је довело до тога да група која се залагала за рат са Америком преко Рихарада Зоргеа достави обавештајне податке у Москву, што је довело до тога да Жуков се припреми за јапански напад код Ханкингола и Хасан језера на Далеком истоку што је дефинитивно убедило Јапан да одустане од дефинитивног напада на Совјетски Савез и од идеје за ширење на север.

Зашто све то помињем, зато што је то прва невоља око тезе обуздавања Кине, друго, као и све у Америци познавање неамеричког света је на јако ниском нивоу и робује се стереотипима. Даћу вам пример. Они никако нису разумели да је Хо Ши Мин прво вијетанмски националиста, па онда тек комуниста и да је њему само важно ослобађање Вијетнама. Међутим Американци су имали глобалну теорију о трулој јабуци, о каци пуној јабука, која ће да трулеж пренесе на све остале и то их је довело до Вијетнамског рата, уплитања у Камбоџу и свега осталог. Из свега тога нису ништа научили и успешно су тај фијаско поновили у Авганистану.

Напросто Америка не разуме Кину. То значи да не разуме да је Кина унутрашња империја а не спољашња, да је Кина сама себи по величини довољна. Кинески цареви кад су слали своје изасланике по свету то је било чисто ради престижа а не ратова, а да Кина има неке незавршене послове са Јапаном и разним европским државама које су учествовале у гушењу Боксерског устанка на пример Кина је имала трауму у односу на Совјетски Савез, где је Совјетски Савез победио када је Кина напала Дамајска острва на реци Амур и чак је ЦИА у својим извештајима који су декласификовани и достпуни оптужила Кину за ничим изазвани напад, па је онда 2001 потписан договор између Русије и Кине да да острва припадну Кини, јер река Амур изменила ток, па сад се та оства налазе у Кини. Од тад руско-кинески односи цветају.


Санкције ће само да доведу до тога да ће уместо западне и јапанске технологије на руском тржишту бити доступна кинеска технологија. Јапан је под бившим премијером Абеом донео план вредан више десетина милијарди долара да би се направио фонд да се јапанске фирме повуку из Кине, али да би запад могао да уђе у сукоб са Кином мора да реши шта хоће.

Ако хоће велики профит онда разни производни погони морају да остану у Кини због различитих цена рада. Ако хоће да запосли своје становиштво то треба да врати из Кине. Али о чему ми говоримо кад је чешка Збројовка купила амерички Колт, који је банкротирао у сред Америке.


Увлачење Аустралије у антикинеску стратегију

Напросто увлачење Аустралије у антикинеске стратегије нема баш смисла, зато што је прво Аустралија доста далеко од Кине, Аустралија нема капацитета да то уради због само тих стратешких разлога имала је план да купи француске нуклеарне подморнице и то што се створило отказивање тих француских подморница због проблема у производњи. Аустралија има иначе велику кинеску националну мањину. Чак ни америчке подморнице на нуклеарни погон неће много да помогну Аустралији већ само могу да је увале у невољу.

Стварање пакта између Британије, Аустралије и САД нена смисла. Британија је подкапацититрана у морнарици. Она чак ни Хонг Конг не може да користи као своју базу против Кине јер Борис Џонсон, донео закон да сви Кинези рођени пре 1. Јуна 1997 кад је Хонг Конг прешао под кинеску власт имају право на британско држављанство, те да ће пре Хонгконжани да преселе у Велику Британију, него у другу државу која им нуди ту могућност. Кад сам био на студију на МГИМО, студије на МГИМО на енеглеском завршавао је дечко из Хонгконга, напросто је игнорисао кинеске студенте и он је тврдио да он није Кинез , него Хонгконжанин и нешто друго од Кинеза. Запад ће морати да се врати својим старим идејама СЕАТО пакту у коме су били Аустралија, Францука, Нови Зеланд, Пакистан, Филипини, Тајланд и Велика Британија.

Америка не може сама ни против Русије ни против Кине а још мање против те две земље у исто време кључно за задржавање Кине, обздавање је ништа друго него Јапан.

Прво јер Јапан има технолошку подлогу да се носи са Кином. Има најјачу морнарицу у Азији, која се сад заснива на грађењу одличних подморница. Пошто праве носаче авиона односно хеликоптера, који могу да приме авионе са вертикалним полетањем и слетањем , сматрам да је то погрешна концепција и Јапану нису потребни носачи авиони, већ велики број подморница. Потребна им је ПВО и потребне су има балиситчке ракете, као би одвратили претњу како из Северне Кореје тако и Кине и Јапан треба да још једном размисли о војној стратегији и извуче поуке из Другог светског рата када су имали велики број носача авиона, кад су они потопољени. Практично комбинована флота је престала да постоји. Главни губитак за Јапан у Другом светском рату је била погибија јапанског адмирала и стратега Исокура Јамомота. Јапан треба да захтева од Американаца да слободно помери своју војску са територије Јапана, јер то Јапану не треба. Јапану треба шта: трансфер америчке технологије да Јапан заврши свој авион 5. Генерације. Јапан има дугу традицију да плате лиценце, па је напросто јапански Ф-2 скупља верзија од Ф16, јер Јапанци нису успели сами то да ураде,. Јапанци треба да траже технологију од Американаца и Британаца. Јапанци је боље да имају британксе херијере него Ф-35.


Јапан треба да има велики број подморница, јер главни сукоб са Кинеом ће бити у Јужнокинеском мору, или Јапанском мору, зато Јапану нису потребни никакиви носачи хеликоптера нити авиони, већ је потребна мало дргуачија комена војска, доста јача способна да изврши десант на спорне територије око којих се споре Кина и јапан и да у потпуности овлада технолгоијеом развоја комплетног ратног ваздухопловства. Кинеска морнарица нема амбицију да с сукобљава са Америчком, колико се огледа у националној треуми око злочина у Накингу. Деловањем батаљона 731 који се бавио биолошким експриментима и уопште на јапанску окупацију Манџурије. Тако јапанској флоти у суштини не треба јој помоћ америчке флоте, колико је потребно другачије промишљање шта и како.

Филпини су имали Дуарета који је набављао оружје у Русији, Кини док је, како се вратила породица Маркос не сумњам да ће да имају потпуну проамеричку позциију. Ствар је у томе да Американци требају да читају Раула Кастекса, али и Французи. Америкнаци ће ићи на развијање филипнске војске. У погледу Тајвана наоружаваће Тајван да он буде јачи, недовољно јак да би самостално могоао да се супростави Кини, јер је Вашингтон одустао од продаје Ф 35 Тајвану и да им понуди верзију Ф-16В. Запад прво сам са собом треба да реши шта жели да постигне тиме, али док не реши питање Северне Кореје док се не испуни вишедеценијска жеља да лидери Северне Кореје преговарају директоно са САД, јер суседе са југа сматрају пионима да раде по налогу Американаца и желе да се директно нагоде са Амеиканцима. Док се не реши севернокорејски нукеларни програм било какво задржавање Кине није могуће.

3 коментара на “КАКО ЗАДРЖАТИ КИНУ: У СУСРЕТ САМИТУ НАТО ПАКТА: ПРОБЛЕМ ВЕЋИ ОД РУСИЈЕ

  1. Zamoilo bih autore da, ako je moguce, objave i link originalnog clanka, objavljenog (pretpostavljam) na engleskom. Ne zbog toga da bih ja, kao veliki strucnjak, analizirao ispravnost prevoda (a ne sustinu sadrzaja), trazio “dlaku u jajetu” i, posle toga, stavljao primedbe, nego za licnu upotrebu (cini mi se da je ovaj clanak veoma “upotrebljiv” u raspravama nas koji se manje razumemo u ove teme, a za “otvaranje ociju” onima koji se kunu u zapadnu demokratiju, a, osim toga, i zive preko okeana).

    1. Чланак је оригиналани није преведен. Аутор текста са својим сарадником га је писао. У оваком облику је изворно објављен на другом сајту, али је избачен Кисинџер који је у међувремну преминуп

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *