Т-33 заменио дотадашњи револвер Наган М1895 који је био у употреби још од времена Руске Империје.
Коришћен је масовно током Другог светског рата, а након тога је уведен у наоружање и других земаља источног блока, од којих су многе производиле своје домаће верзије.
У наоружању Совјетске војске је замењен пиштољем Макаров ПМ.
Производња ТТ-33 је у Совјетском Савезу завршила 1954, али је настављена израда копија (на темељу лиценце или на други начин) у Кини (Тип 51, Тип 54, М20 и ТУ-90) и Пољској (ПW wз.33), док су у Северној Кореји пиштољи произведени под називом Тип 68 или М68.
Румунија је такође производила властите копије (ТТЦ или Цугир Токаров) током 1950-их.
У Југославији је фирма Застава оружје производила лиценцне копије под називима М57, М60, М60A, M65, M70, M70A и M70-Цомбат.
М57 ,,Тетејац’’ је било службено оружје ЈНА и југословенске Милиције због чега ће остати симбол СФРЈ а такође је доста коришћен и током ратова у распаду Југославије 90-их.
Због брзине метка који лако може проћи кроз тело познат је и као пиштољ за рањавање а не убијање међутим с обзиром да се ради пре свега о војном пиштољу имао је велику продорну моћ.
ТТ пиштољи се данас илегално производе у фабрикама фирме Кхyбер Пасс у Пакистану.
Калибар: 7.62×25 мм
Дужина пиштоља: 200 мм
Дужина цеви: 116 мм
Дужина нишанске линије: 158 мм
Висина: 130 мм
Тежина са оквиром: око 880 грама
Тежина без оквира: 780 грама
Капацитет оквира: 9 метака
Почетна брзина зрна: 455 м/с
Брзина гађања: 30-40 меткова/минути
Ефективни домет: 50м
Максимални домет зрна: око 1600 м