Повећање домета крстарећих ракета, увођењем у употребу авиона са стелт карактеристикама учинили су да се и нека руска средства ПВО старије генерације покажу застарелим.
Припрема армије за будуће високотехнолошке сукобе, утицала је да конструкторски биро Алмаз још средином осмадесетих почне рад на новом систему ПВО С-400. Према том плану, предвиђено је било да зона уништења буде подигнута на читавих 400 км, што је двоструко више у односу на тадашње системе у употреби. Посебно је био тежак задатак уништења бојеве главе балистичке ракете, која се креће брзином већом од 4800 м/с.
Развој система С-400 је убрзан, а технолошки ризици су умањени јер су сачувани многи елементи система С-300 П: радари, лансирни уређаји којима су придодата средства за откривање и означавање циљева. Пројектована је потпуно нова генерација ракета предвиђених за дејства на различитим удаљеностима које могу да маневришу чак под оптерећењем од 20г захваљујући уграђеним микромоторима. Извозна варијанта ракете може да уништи циљ на даљинама од 120 км, а ракета која се налази у наоружању ВВС Руске Федерације може да превали много већу удаљеност и има активно радарско самонавођење у завршном делу лета.
С-400 Тријумф припада четвртој плус генерацији система ПВО, за разлику од његовог претходника система С-300.
Габарити једног и другог система су исти тако да се систем С-300 може модификовати у систем С-400. То је систем који је у могућности да види све летелице „невидљиве“ технологије на свим висинама, али је први ПВО систем који може да по избору користити неколико типова пројектила.
Нова организација основне борбене јединице С-400 укључује повезивање осам лансирних возила за разлику од система С-300П чији је дивизион располагао са шест. На сваки лансер долази по 16 контејнера.
Такав систем уз помоћ рачунарске опреме омогућава вођење више ракета на исити циљ и омогућава да један ракетни дивизион уништити до трећине авиона у једном масовном налету на рејон одбране системом С-400.
С-400 има побољшане радаре и софтвер, али и проширену палету ракета.
Систем је високопокретљив, тако да се све његове компоненете налазе на теренским точкашким возилима. Батерија система С-400 се састоји од једног радара 96Л2, једног 30Н6Е2 и до 12 лансера 5П85СЕ, са по четири лансирне цеви. Батаљон ПВО има четири батерије, заједнички радар 64Н6Е2 и командно возило 54К6Н2.
Радар 64Н6Е2 ( према НАТО Биг Бирд) први пут коришћен је у верзији за систем С-300 ПМУ1 и представља кључ успеха руских ракетних система земља-ваздух, при дејству по главама балистичких ракета.
Радар за претраживање на нивоу батерије је 96Л6Е са електорнским скенирањем и механичким покретањем у пуном кругу. Може се корстити директно са возила и са јарбола. Тачније, са два типа јарбола – нижи 40В6М је од 38,8 метара. Домет радара је 300 километара, а има могућност праћења до 100 цињева. Иако су му својства у основи слабија од 64Х6Е2, подизање на јарбол му даје боље одлике при захвату нисколетећих циљева.
За осветљавање циљева користи се радар 30Н6Е2 ( према НАТО Флап Лид) који је побољшана верзија оног који се користио на првим системима С-300П. Тај радар је унео револуцију у ондосу на раније совјетске уређаје. Оваја радар се одликује изузетно узаним снопом који се веома тешко може детектовати системом за упозоравање авиона, осим ако сам авион није обасјан. Теже се омета, а и противрадарске ракете се теже наводе на његове сигнале. Побољшана верзија има могућност дејства по шест циљева, при чему може наводити на сваки циљ по две ракете.Целим системом се управља из посебног возила по ознаком 54Е6Е2. Ово командно возило има могућност не само контроле система С-400 него и палету система С-300 ПМУ,ПМУ1,ПМУ2, али и С-200 ВЕ ( СА-5 Гаммон).
РАКЕТЕ СИСТЕМА С-400 ТРИЈУМФ
Систем С-400 поред ракета 5В55КД,5Б55Р, 48Н6Е и 48Н6Е2, може да користи још три нове врсте пројектила: 48Н6ДМ, 9М96Е и 9М96Е2.
Ракета 48Н6ДМ има домет од 400 км. Намењена је за дејство по најважнијим и најзахтевнијим циљевима типа бојних глава балистичких ракета, извиђачких авиона и других летелица. Друге две ракете: 9М96Е и 9М96Е2 су мање, развијене су по узору на америчке ракете из система Патриот ПАЦ3 и намењене су за дејство по нисколетећим циљевима који маневришу, али и по интелигентој вођеној муницији, крстарећим ракетама и беспилотним летелицама. Обе ракете уведене су у оперативну употребу после тестирања године 1998. Лансирање обе ракете је хладно до висине 30 см од ивице вертикалног лансера, а на то се активира гасни мотор преко бочних млазница који усмерава ракету ка одређеној путањи, а затим се укључује главни погонски мотор.
Ракета 9М96Е може да маневрише под оптерећењем од преко 20 г, захваљујући уграђеним микромоторима. Извозна варијанта може да погоди циљ удаљен до 120 км, а оригинална варијанта, која је у употреби у ВВС Руске Федерације, може да гађа на знатно већој удаљености и има активно радарско самонавођење у завршном делу лета.
Ракете су вођене инерцијално са радио-корекцијским сигналима до коначне фазе лета када се активира активно радарско вођење и поново гасни мотор са усмеравачким млазницима, који поништава могуће грешке у систему вођења.
Све ове ракете се пакују у исти контејнер у коме је и ракета великог домета, па лансер има укупно 16 ракета.
Данашњи систем С-400 са ракетама 96М6, 48Н6Д и 40Н6 може успешно да се одупре различитим типовима претњи укључујући и тактичке балистичке ракете са већим бојевим главама. Најнижи домет пресретња је 5м до 1 км, а највећи по даљини 400 км, а по висини 50 км. План је био и повећање домета по висини од 150 км
Цена система се још увек не зна, али се претпоставља да би износила више од 100 милиона долара.