Противтенковски топ 100 мм Т-12 представља једно од најсавременијих оруђа вучне варијанте артиљерије намењено за борбу против тенкова и других оклопних возила. То је полуаутоматско артиљеријско оруђе које се одликује великом прецизношћу, пробојношћу оклопа као и положнешћу путање што се испољава кроз величину брисаног домета за поједине врсте пројектила.
Портивтенковски топ опремљен је нишанским справама за посредно и непосредно гађање у дневним и ноћним условима. У систему противоклопне борбе, а у одређеним ситуацијама у склопу противдесантне бробе намењен је за уништавање: тенкова, самоходних оруђа, оклопних транспортера и борбених возила, уништавање бункера и ватрених тачака и уништавање и неутралисање незаклоњене и полузаклоњене живе силе и ватрених средстава противника.
О томе откуд противоклопни топови на бојном пољу Украјине свеочи и снимак који се појавио 31.марта 2023. године на коме се види железничка композиција на којој се налазе укрцани противтенковски топови МТ-12 Рапира који су намењени за уништавање тенкова, борбених возила пешадије и оклопних транспортера.
Наиме, ради се о топовима из 1960-тих година прошлог века. Неко би рекао да су ови топови одавно заборављени и неупотребљиви, али је то рат у Украјини демнатовао, посебно његова друга половина у Донбасу, када су обе стране пођеданко користили ова артиљеријска оруђа у заустављању напада или спречавање искрцавања војника на очекиваним правцима удара.
Топ пођеданко користе и Руси и Украјинци, а оно што буди пажњу на најновијем снимку јесте да су ова оруђа прво деконзервирана, затим комплетно ремонтована и свеже офарбана. У питању је повелика количина топова, који ће се најнвероватније употребити за заустављање новонајављене украјинске контраофанзиве која је све ближа, а према неким најавама требала би да почне средином априла месеца ове године.
По чему је то битна Рапира односно совјетски топ Т-12.
Совјети су од почетка операције Барбароса у заустављању немачких тенкова користило противтенковске топове калибра 45 мм. Како су на фронт стизали нови тенкови, боље оклопљени, са топовима веће калибра 85 мм предлаган је развој новог топа. Немци су у рату користили противаионски топ калибра 88 мм који је направио био помор међу британским тенковима у Северној Африци. Конструктори су смишљали, експериментисали и рат се завшио, али Црвена амрија није одустајала од противтенковских топова иако су примат почеле да добијају противоклопне ракете. Решење је нађено да будући топ буде калибра 100 мм глатке цеви који би омогућио да се калибар топова повећа па је тако настао и касније топ калибра 130 мм.
Т-12 или 2А19 како гласи званични назив овог топа је противтенковски топ калибра 100 мм који је конструисан и направљен у Јургинском машинском заводу број 75. Пројектом развоја противтенковског топа руководио је В. Ј. Афанасијев. После серије испитивања који су показали одличне резултате топ је ушао у серијску производњу 1961. године. Конструктори су током пројектовања топа су се руководили да размера масе и величине буду што мање, као и да топ може да користи различиту врсту муниције, а поред граната имао је могућност испаљивања из цеви вођених ракета.Топ кости подкалибарне, кумулативне и фугасне -високоексплозивне пројектиле. За деловање по тенковима употребљавају се кумултаивне и подкалибарне гранате које на даљини од 1.000 м пробијају око 220 мм хомогеног челичног оклопа, што је значило да је тенк могао да пробије чеони оклоп тенкова старије генерације попут М-48, М-60 и Леопарда -1 који се најављује да ће ући у наоружање украјинске војске из вишкова компаније Рајанметал. Као што смо навели тенк испаљује и вођену ракету 9М117 „Кастет“, која са ласерским вођењем може да пробије оклоп тенка дебљине на челу до 660 мм хомогеног челичног оклопа.
Нишански уређаји
Противоклопни топови Т-12 и МТ-12 поседују дневну нишанску справу ОП4М-40 и ночну АПН-5-40. Топ има могућност гађања директног гађања циљева за ша се користе обе нишанске псраве и има помоћну С71-40 и панорамску нишанску справу ПГ-1М.
Лафет топа је био модифкована и подружена верзија са топа калибра 85 мм, цев је била знатно дужа, а на крају цеви постојала је гасна кочница. Почетком 1970 тих година извршена је модификација позната под именом МТ-12 Рапира, који је добио нови лафет са опругом који смањује трзај и обезбеђује стабилност топа. Топ је добио нове точкове, вешање, хидауличне кочнице, нови систем елевације.
Тактичко технички подаци противоклопног топа МТ-12
Посада: 6 војника
Димензије: дужина цеви 6 м, у марсевском положају 9,6 м, ширина 2,3 м
Маса: 3.100 кг
Максимална даљина гађања 8.200 м
Брзина паљбе 6-14 граната у минути
Максимална брзина гашања на путевима 60 км/х
Овај топ осим у наоружању совјетске амрије налазио се и у армијама Варшавског пакта, на Блиском истоку, Африци, а имала га је у наоружању ЈНА и ВЈ, да би после демократских промена и смањења војске отписан.
Украјинска војска је иначе од почетка рата ове топове модификовала тако што их је монтирала на оклопне транспортере МТ-ЛБ. које користи у Донбасу.