Средином 1970-тих година прошлог века Совјетски Савез у наоружање увео је нови јуришник намењен за дубоки продор у противничку територију. Прво су га назавали Су-19, а онда применовали у Су-24.
Совјетски стручњаци тражили су фронтовски јуришни бомбардер надзвучних бризна способан да на малој висини изведе продор до циљева у дубини противничке територије без обиза на метеоролошке услове и да високопрецизним оружјем нападну тачкасте циљеве.
Овај авион ОКБ Сухој пројектован је као фронтовски бомбардер, који је имао низ специјализованих варијанти од класичног јуришника. Пројектовање је трајало јако дуго, а од цртежа до полетања прошло је скоро 15 пуних година.
Од конструктора тражило се да авион има способност полетања са кратих стаза јер се превиђало да ће непријатељ покушати извести изеннадни удар на својсетску територију. Сва искуства из употребе авијације у Трећем арапско-израелском рату су размотрена у конструисању овог авиона.
Направљен је прототип Т6-1 који је имао два мотора и четири мања у средини трупа. Прве борбе које су почеле 1967. утицало је да се летелица поптуно реконструише. Авион који је имао делта крила су уклоњена и добио је стреласта промењиве геометрије кирла 16, 45 и 69 степени. Радило се о пртотипу Т6-2И који је завршен 1970. године који је постигао солидне перформансе у кртичним фазама полетања и слетања и очувана је максимална брзина лета. Прив серијски примерци Су-24 појавили су се 1974, али званично у наоружање уведени су тек 1977. године, када су завршена сва државна испитивања.
Авион Су-24 добили су прво бомбардерски пукови који су били лоцирани на самој граници са чланицама НАТО и базирани на аеродромима на западу Совјетског Савеза и Источноевропским државама.
НАТО стратези када се тај авион појавио поредили су америчким Ф-111, који је прво био класични ловац пресретач, а онда претоврен у јуришника.
Посада Су-24 је двочлана седи на упоредним седиштима једни поред других. Су -24 је био први својетски борбени авион са седиштем за оператера наоружања. На Су-24 постоји 9 подвесних тачака, пет их је под трупом, по две на фиксном делу крила и две на померајућем делу крила.
Авион је по први пут борбено употребљен био у Авганистану 1984. године, као класични бомбардер који је са висина од 5.500-6.000 метара избацивао класичне авио бомбе од 250 и 500 килограма и уништавао утврђене положаје муџахедина.Овај авион Руси су користили у оба чеченска рата. У првом је са њега противрадарском ракетом ликвидиран лидер чеченског покрета Џохард Дудајев, а за време Другог чеченског рата лансирали су ласерски вођенебомбе КАБ-1500 са којима су уништавали све важне објекте инфраструктуре.
Оно по чему је Су-24 постао познат јесте да је то био први совјетски авион који је имао уређај за попуну горивом за време лета.
Једна од најбројнијих верзија је Су-24М која има нападно навигациони систем ПНС-24М „Тигар“ који обједињује осматрачки радар „Орион-А, радар за праћенје конфигурације терена, нишанске уређаје за примену ласерских вођених бомби, радио и ТВ вођених ракета и бомби.
Верзија СУ-24МР намењен је заприкупљанје података у дубини непријатељске територије до 400 км од прве борбене линије. Летелица има извиђачки систем БКР-1. У трупу летелице смештени су радар за бочно соматрање, ТВ камера и две аерофото камере.
Укупно је у Новосибирску израђено било 900 авиона. Производња летелица је трајала све до средине 1990-тих година прошлог века.
Русија је после распада имала око 700 ових летелица, одмах иза ње била је Украјина са 205 авиона, Белорусија 42, казахстан 47, а од иностраних купаца највећи корисници били су Ирак и Сирија. Ирачки су после почетка Пустињске олује пребегли у Иран где су уврштени у тамошње ваздухопловство. Су-24 имала је и Либија, а чак и приватна војна компанија Вагнер.
Тактичко технички подаци за СУ-24М
Намена фронтовски бомбардер
Посада. 2 члана
Димензије: дужина 24.53 м, размах крила при стели 16 степени 17,63 м, при 45: 55,15 и 69 степени 10,36 м
Маса: празан 22.320 кг, нормална у полетању 36.000 кг, а масксимална 39.000 кг
Брзина: 1.700 км/х на висини од 11.000 м
Наоружање:
7.000 кг убијених средстава, топ ГШ-6-23М калибра 23 мм, ракете ваздух-ваздух, ваздух-земља, бомбардерско вођене и гравитационе авио бомбе,