Русија је последњих пар дана интерзвирала употребу бомбардера дугог долета ТУ-22М3 који су носачи крастарећих ракете Х-22 које се интензивно користе у нападима на Украјину. После краће паузе ови мобардери предуизмају све интензивније нападе на поглраничне области Украјине, као и на циљеве у самој близини фронта.
Првобитни ТУ-22 нема претерано много везе са дашњим летелицама у саставу руских ваздушнијих сил са префиксом М. Са првом верзијом совјетска авијација је била разочарана, па је пројектни биро почео поново да ради на летелици мењајући конструкцију из корена, стварајући летелицу са промењивом геометријом крила.
Ту-22 прво је био замишљен као стратешки бомбардер, али није одговорио жељеним захтевима. Имао је малу носивост и ограничени долет. Иако је могао да носи нуклеарно наоружање остао је само бомбардер. У односу на првобитну верзију авион је претрпео значајне промене. Доживео је неколико модификација, а последња је М3 који се користи над истоком Украјине тренутно.
Од прве верзије остао је поклопац за смештај наоружања у трупу летелице и предња нога стајног трапа. Совјетски генерали дефинисали су да је главна улога бомбардера ТУ-22 била уништавање циљева на копну на европском ратишту, пре свега стратешки објекти и противбродска борба против носача авиона. План је предвиђао лет на малим висинама под ловачком заштитом летелица Су-27.
Први прототип летелице је полетео 1969. године и то серија од двет авиона ТУ-22М1. Званично после уклањања свих проблема летелица је ушла у оперативну употребу 1975 године као ТУ-22М2 која је израђена у 221 примерак.
Верзија М3 коју сад користи руска авијација добила је усавршени мотор МК-25, која је повећала брзину на 2,05 маха. Авион је доживео и низ конструкционих промена, продужен је нос, уведени нови усисиници ваздуха, повећана максимална геометрија крила на 65 степени. Авион ТУ-22М3 добио је нову улогу продор на непријатељску територију на малим висинама уз помоћ инерцијалног навигационог система, систем за управљање летом по унапред задатој мрашути лета.
Основно наоружање ове летелице постала је крстарећа ракета Х-22, коју летелица може да носи испод трупау полупотопљеном положају или две ракете окачене свака испод сваког крила.Ту-22М3 је прилагођен за прилаз циљу на екстремно малим висинама.
Авион у трупу може да има смештено 6 крстарећих ракета Х-15 домета 150 км, а на поткрилне носаче могу да се ставе још четири ракете.
У бомбардерским задацима обично је кориштен са класичним авио-бомбама масе 1.500 и 3.000 кг. Авион може да носи 69 бомби ФАБ-250, 12, Фаб -400, 8 ФАБ 1.500 и 2 ФАБ 3.000 прецизно вођене бомбе.
Совјетска војска имала је у свом наоружању са овим бомбардером опремљене три дивизије тешке бомбардерске авијације, две дивизије морнаричке авијације и неколико самосталних пукова. Већина авиона је била размештена у базама западно од Урала. Укупно је произведено 370 авиона од којих је 315 остало у Русији.
Ту се убрајају авиони који су повучени из Естоније и Белорусије.
Борбено је употребљен у Авганистану 1987 у делокади храда Хоста када је тепих бомбардовањем штито извлачење совјетских трупа. Поново је борбено активиран у Првом чеченском рату, као и у краткотрајном руско-грузијском рату 2008. Такође у руско украјинском рат кориштен је за бомбардовање чечличане Азовстаљ у Маријупољу.
Распадом СССР-а и тешком економском кризом производња нових летелица је прекинута 1993. Украјински бомбардери су били смештени у бази Полтава.
Тактичко технички подаци за бомбардер ТУ-22М3
Ознака: Ту-22М3 Бацкфире Ц
Посада: 4 члана
Погонска група: 2xНК-25 са 250кН потиска са додатним сагоревањем, Гориво 53.550кг
Димензије: дужина 42,28м, размах крила 34,28 м, висина 11,08 м
Перформансе: максимална брзина 2.300 км/х, врхунац лета 14.000м, максимални долет 5.500 км
Носивост: празан 54.000 кг, максимална у полетању 124.000 кг, убојни товар 24.000 кг
Наоружање: топовско топ ГШ калибра 23 мм у репној куполи, ракетно 3xХ-22, 3xХ15, 6-10 РКВ 500Б/КСР, 69 ФАБ-250, 12 ФАБ-400, 8 ФАБ 1500 и 2 ФАБ 3000 прецизно вођене бо