Грчки медији објавили су информацију да војни врх те земље има мабициозни план за јачање својих оклопно механизованих јединица у Европи, набавком америчке оклопне технике борбених возила точкаша М11128 типа Страјкер, скоро 800 борбених возила пешадије типа Бредли М2А2 за којих 300 је добила зелено светло, док се дозвола за њих 500 и даље чека. Атина жели и набавку 150 половних тенкова Абрамс у верзији М1А2 са чиме би Грчка после Пољске била друга од укупно три чланице НАТО које ће у својим редовима имати америчке тенкове типа Абрамс.
Овде ћемо укратко представити овај тенк, који представља симбол америчке моћи и снаге, који је свој звездани тренутак доживео у Пустињској олуји 1991, био на Балкану од 1996-2008. Привремно напустио Европу 2013, па се вратио. Иначе овај тенк доживео је дебакл за време герилског рата у Ираку од 2003-2011 године.
Тенк М-1А2 Абрамс
Развој тенка Абрамс започео је 1972 под ознаком ХМ-1. Тенк је настао на основу студије која је налагала да посада мора да преживи по поготку тенка, да има побољшану ватрену моћ, оклопну заштиту, нови систем за управљање ватром у односу на тенкове фамилије Патон посебно М 48 и М 60.
Пројекат је завршен 1978 године, а две године касније Копнена војска и Корпус морнаричке пешадије добили су своје прве примерке. Од првог тенка 1980. до данас тенк је доживео 16 модификација.
У наоружању војске САД налази се 6.900 тенкова. Тенк осим САД у свом наоружању има Аустралија, Саудијска Арабија, Ирак, Мароко, Кувајт, Египат.
На првим верзијама тенка био је уграђен топ калибра 105 мм који је после Пустињске олује добио замену лиценцни немачки Рх 120 мм глатке цеви стабилисан у обе равни, који се пуни ручно. Купола и топ се покрећу електрохидраулично а борбени комплет износи 40 граната..
За топ ознаке М256 развијено је више врста граната поткалибарна са језгром од осиромашеног уранијума, кумулативно разорна, експлозивна са класичном и касетном бојевом главом. Систем за управљање ватром осим ласерског даљиномера има и балистички дигитални рачунар, командирове основне нишанске справе и метео сензор.
Балистички рачунар даје податке о даљни циља, а сви подаци се приказују на екрану командира. Термовозија омогућава откривање циља на даљини од 4 км, преознавање на даљини од 2 км. Захваљујући СУВ-у и стабилизацији топа одступања од циља у покрету износе од 0,6 до 0,9 м. Командир тенка у куполи има уграђено 6 пеwрископа који покривају видно поље у сектору од 360 степени.
Главна осматрачка справа АН/ВВГ-2 интегрисана је са термовизијом и делује на пасивном и активном термовизијском каналу. Помоћна нишанска справа деклује само на дневном каналу. ласерски даљиномер мери на даљинама од 200 до 8.000 м са прецизношћу + или – 5 м. Нишанџија има и пасивну нишанску справу телескопског типа са дневним каналом. Возач има три перископа за осматрање, бочни је окренут позади због ширег осматрања. Средњи перископ је замењив са пасивним и појачивачем друге генерације.