Румунија док је била чланица Варшавског пакта је као и остале чланице овог источног блока у својим механизованим јединицама користила велики број борбених возила пешадије BMP-1.
Након пада Николае Чаушескуа с власти Румнија се нашла у веома великој финансијској кризи, а тражила је што бржи пут у НАТО и ЕУ.
Улазак у НАТО од армије је захтевао да поседује савремено наоружање, а пошто новца за куповину нове технике није било, решење је нађено у модернизацији у оквиру постојећих капацитета домаће индустрије наоружања.
Међутим пошто индустрија није имала приступ савременим технологијама решење је нађено у кооперацији, али не са САД и европским земљама које нису имале искуство
у модернизацији совјетске технике, па је у посао укључен Израел.
Израелци су одлучили да се са БМП-1 уклони купола са топом калибра 73 мм.
Уместо њега монтирана је даљински управљива борбена станица OWS-25R израелске компаније Рафаел тежине 1.100 кг која се уграђује на морнаричка пловила. Иначе ова верзија борбене станице била је представљена и на словеначком точкашу Valuk 6×6 представљеном на сајму EUROSATORY 2002.
Наоружање се састоји од топа Оерликон КБА калибра 25 мм са борбеним коплетом од 650 метака. Са топом је спрегнут митраљез калибра 7,62 мм (2.000 метка капацитет). Муниција за ово возило налазе се у унутрашњости возила, као и нишанџија који управља овом борбеном станицом.
Елевација топа и митраљеза креће се по елевацији од -11 степени до +60, са брзином окретања по азимуту од 45 степени у секунди, тако да је могуће отварање ватре по споријим циљевима у ваздуху као што су беспилотне летелице и хеликоптери.
Израелци на прве верзије возила оставили модернизоване верзије противоклопних ракета маљутка, али су касније нека возила опрмљена и противоклопни ракетма SPIKE LP домета 4.000 метара.
Занимљиво је и то да су Израелци на задњем делу возила монтирали тешки митраљез ДШКМ калибра 12,7 мм и то код ране верзије овог БВП.
На аутоматску борбену станицу постављени су и бацачи димних кутија. Борбена станица у унутрашњости возила опремљена је ДННС на бази појачавања светла последње генерације, а новије верзије имају већ уграђену и термовизију.
У задњом делу возила се може сместит девет војника што уз возача и нишанџију чини 11 људи. Унутрашњост је поптуно климатизована, заштићена од АБХО дејстава опремлејна ГПС навигационим системом.
Тактичко технички подаци
Борбена маса 17.80 кг више него код БМП-1 која износи 12.600 кг
Возило има уграђен амерички турбо-дизел мотор шетоцилнидрични Catepilar C9 јачине 400 КС спрегнут са петобрзинском сингронизованом механичком трансмисијом.
Максимална брзина возила је 65 кмх, возило има задржана амфибијска својства тако да верзија MIL-84М може пловити највећом брзином од 7 км/х. Уградњом нових торзионих штапова повећана је брзина у теренским условима. На возило се поставља и додатни оклоп.